Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Apr.2010, 11:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić i Josipović mire region

BEOGRAD/ZAGREB - Susret predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Ive Josipovića, sutra u Pečuju i Bačkom Monoštoru, biće njihov treći sastanak za manje od mesec dana, posle opatijskog samita s kraja marta i razgovora u okviru briselskog foruma, nekoliko dana kasnije.

Sad je već sasvim izvesno da učestalost njihovih susreta nije samo posledica slučajnosti, odnosno preklapanja u agendama dvojice predsednika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << već potvrda iskazanog opredeljenja i Tadića i Josipovića da će raditi na unapređenju odnosa i Srbije i Hrvatske i ukupno, u regionu.

I pre pobede Josipovića na predsedničkim izborima u Hrvatskoj analitičari sa obe strane granice procenili su da bi novi hrvatski predsednik i njegov srpski kolega Boris Tadić mogli pokrenuti novi krug pomirenja i poboljšanja odnosa.

Tadić i Jospivić na nedavnom forumu u Briselu

Pečuj u senci pretnji

Treći susret Tadića i Josipovića proteći će u senci pretnji narkopodzemlja srpskom predsedniku, ocenjuje danas hrvatski "Večernji list".

"Iako Tadiću često prete, ovaj je put sve shvaćeno vrlo ozbiljno, alarmirana je javnost Srbije, a Vojin Dimitrijević, direktor beogradskog Centra za ljudska prava, rekao je da je nužno pružiti bezbednost državnicima, ne samo zbog iskustva s ubistvom Zorana Đinđića, već i zato što u celom svetu postoji ogroman broj ludaka koji bi hteli ubiti predsjednika", piše "Večernji list" .

List navodi da će se Josipović morati prilagoditi dizanju nivoa bezbednosti i zaštite za gostujuće predsednike, jer domaćini određuju koliki nivo zaštite žele i oko toga nema pregovora.

"Ne može jedan predsednik imati viši, a drugi niži nivo obezbeđenja i ne može jedan imati dva telohranitelja, a drugi četiri", kaže neimenovani sagovornik "Večernjeg lista" koji ima iskustva s merama obezbeđenja i dodaje da će zbog pretnji Tadiću mađarske vlasti proceniti svaki rizik.

Predsednik Hrvatske izjavio je danas da bi na sutrašnjem susretu sa Tadićem mogao da bude razmotren "paket vezan za Jasenovac".

Govoreći o susretu s Tadićem Josipović je rekao da dobri odnosi Zagreba i Beograda ne znače da će Hrvatska i Srbija zajedno ući u EU.

"Jasno je da je Hrvatska puno bliže Uniji i sigurno će, kad postane članica, pomoći i ostalim zemljama u regionu da što brže uđu u EU", rekao je Josipović.

Odbijanje prisustva inauguraciji

Iako je početak bio, uslovno rečeno, loš - predsednik Tadić je odbio da prisustvuje Josipovićevoj inauguraciji zbog toga što je zvanični Zagreb uputio poziv i kosovskom predsedniku Fatmiru Sejdiuu - već tokom njihovog prvog, neformalnog sastanka u Opatiji pokazalo se da su prvobitne procene bile tačne.

Naime, dvojica predsednika su u hrvatskom letovalištu, u krajnje opuštenoj atmosferi, sa neočekivanom lakoćom postigla saglasnost o rešavanju mnogih problema koji su do tada delovali nepremostivo, kao što su mogućnost vansudskog poravnanja po tužbama podnetim Međunarodnom sudu pravde u Hagu ili granične demarkacije.

Trend je nastavljen nekoliko dana kasnije, u Briselu gde su Tadić i Josipović učestvovali na forumu "Brisel forum 2010".

Njih dvojica su jednoglasno ocenili da je saradnja u domenu bezbednosti na veoma visokom nivou i da je treba još pojačati, te podržali očuvanje Bosne i Hercegovine.

Kako je ocenio organizator ovog foruma, direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda, Srbija i Hrvatska su ključne države regiona i ukoliko su njihovi odnosi dobri, onda je to dobro za čitav region, a oba predsednika su pokazala upravo to - spremnost za poboljšanje odnosa kako između svoje dve države, tako i u regionu u celini.

Vojnović: Pogledajte taj napredak

Na promene koje regionu donose dvojica predsednika ukazao je još jedan učesnik ovog foruma, američki senator Džordž Vojnović: "Pogledajte taj napredak. U devedesetim imali smo (Slobodana) Miloševića, (Franju) Tuđmana i (Aliju) Izetbegovića koji su zajednički radili na podeli Bosne, a danas imamo političare koji rade na njenom opstanku".

Ta poruka "prošla je", međutim, mimo predsedavajućeg ptredsedništva BiH Harisa Silajdžića.

On je u utorak, u Mostaru, na privrednom sajmu, neprijatno iznenadio povsetivši svoj govor teškim rečima na račun politike Srbije, umesto o saradnji privreda i ekonomija u regionu.

"Ne smemo da budemo zarobljenici godina i decenija koje su iza nas, jer niko neće investirati u zemlje prošlosti, već samo u region budućnosti gde smo oslonjeni jedni na druge", odgovorio mu je predsednik Srbije.

On je upozio sve one bez političkog sluha da "EU posmatra koliko su političke elite sposobne da rade zajedno". Prema Tadićevim rečima, zajednički resusr svih u regionu je "da govorimo istim jezikom, slušamo istu muziku, živimo pod jednim nebom, imamo CEFTA-u, delimo vodotokove i energetske potencijale.

Resurs - ljudi

Najveći resurs nije pomoć EU ili fondovi, nego naši ljudi i drugačijim ponašanjem se nećemo približiti EU i to bi drugačije ponašanje bilo neodgovorno ponašanje, istakao je predsednik Srbije i dodao da je uveren da ima političke partnere i među Hrvatima, Bošnjacima, Makedoncima, Crnogorcima i albanskim političarima. Kad je o Hrvatima reč, to je svakako tačno i posebno značajno.

Jer, da dobri odnosi Tadića i Josipovića stvaraju zaista dobre uslove za napredak u regionu složili su se tokom nedavnog sastanka u Ljubljani i Dragoljub Mićunović i predsednik Slovenije Danilo Tirk ocenom da dvojica predsednika "mogu pokrenuti sveopšti dijalog u regionu".

I zaista, nakon prva dva svoja susreta, i Tadić i Josipović su odlučili da odvojeno posete BiH. Intenzivne kontakte nastaviće u petak trilateralnim sastankom u Pečuju, u Mađarskoj, kojem će prisustvovati i predsednik Mađarske Laslo Šoljom, a potom i susretom u Bačkom Monoštoru, sa hrvatskom zajednicom, istog dana.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...