Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jan.2011, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Istražiti sve zločine
STRAZBUR -
Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je danas u Strazburu hitnu, potpunu i nezavisnu istragu o optužbama iznetim u izveštaju Dika Martija.
Tadić je zahvalio Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope što je usvajanjem izveštaja Dika Martija napravila prvi važan korak prema otkrivanju onoga što se zaista dogodilo u tajnim zatvorima OVK i što je zauzela statusno neutralan pristup Kosovu.
"Podstičem vas da nastavite ovu politiku izbegavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << debata o kontraverznim pitanjima uključujući potencijalno aplikaciju Kosova za članstvo", rekao je Tadić obraćajući se PSSE.
Podsećajući da je pozicija Srbije povodom Kosova dobro poznata i da Beograd neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost svoje pokrajine, Tadić je rekao da je naša delegacija za pregovore sa Prištinom već mesecima spremna.
"Dijalog je jedini put za mir na Kosovu i što pre pregovori počnu pre ćemo moći da nađemo put napred ka istorijskom pomirenju Srba i Albanaca", rekao je Tadić, apelujući na sve strane u tom procesu da budu kreativne.
Kada je reč o izveštaju Dika Martija, Tadić je istakao da je imperativ da optužbe ovih užasnih zločina ne budu gurnute pod tepih.
On je podsetio da je i prema Martijevom izveštaju OVK od 1998. bila uključena u trgovinu drogom, oružjem i ljudima, a da najveću odgovornost za sudbinu stotinu Srba i Albanaca koji su oteti snosi Drenička grupa.
Osvrćući se na situaciju u Srbiji i regionu Tadić je podsetio da je obeleženo deset godina od petooktobarskih promena i da je za to vreme učinjeno mnogo, te istakao da zato u narednih deset godina gledamo sa optimizmom.
Kao najveće izazove u narednoj deceniji za Srbiju, region i Evropu, Tadić je naveo ispunjavanje standarda Evropske unije kako bi Srbija i ostale zemlje regiona što pre postale članice EU, zatim završetak procesa pomirenja u regionu i, kao treće - mere koje moramo da preduzmemo da se izborimo sa onima koji prete demokratiji i našim privredama.
"Naš strateški cilj je pridruženje EU i nadamo se da ćemo posle predaje odgovora na upitnik EK nastaviti prema kandidaturi i otvaranju pregovora", istakao je Tadić.
Kad je reč o regionu, Tadić je naglasio unapređenje saradnje sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, navodeći niz konkretnih koraka koje je učinio pre svega sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem na pomirenju.
"Cilj Srbije je da promoviše harmoniju unutar svog društva među društvima u regionu i između Evropske unije i regiona", rekao je Tadić dodajući da su odnosi u regionu najbolji u poslednjih dvadeset godina.
Tadić je istakao da je politika pomirenja prioritet zato što je to strateški i moralni imperativ.
On je istakao da će Srbija zbog toga nastaviti punu saradnju sa Haškim tribunalom.
" Nastavićemo da radimo na lociranju, hapšenju i izručenju dvojice preostalih begunaca, uključujući Ratka Mladića, kao što smo to učinili sa ostalih 44 optužena u poslednjih nekoliko godina".
Tadić je među najvećim pretnjama miru, bezbednosti i napretku u regionu naveo organizovani kriminal, koji je opisao kao "fatalan kao rak".
On je ukazao da organizovani kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju društvu i ekonomiji i založio se za strateško savezništvo zemalja regiona u borbi protiv te pošasti.
Poslanici PSSE pitali su predsednika Srbije uglavnom o situaciji u regionu i o pitanju Kosova.
Kad je reč o izveštaju Dika Martija, on je podsetio da svi zločini u regionu, ne samo na Kosovu, moraju da budu istraženi, te da mora da se sazna istina o svim slučajevima.
U tom kontekstu su svi izveštaji korisni, i doprinose stvaranju boljih odnosa na Balkanu, rekao je Tadić.
On je, ponavljajući da će Srbija uraditi sve što je moguće da istraži sve slučajeve ratnih zločina i pokuša da pronađe preostala dva haška begunca, izrazio očekivanje da će institucije drugih država i njihove vlasti takođe učiniti sve što mogu u istragama o tome što se dogodilo pre dve decenije.
On je još jednom istakao da je budućnost regiona u EU i da su odnosi među zemljama Balkana najbolji u poslednje dve decenije.
Susret sa Čavušogluom
Tadić je posle razgovora sa predsednikom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) Mehmetom Čavušogluom, izjavio da će Srbija učiniti sve da istraži sve ratne zločine i uhapsi preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Tadić se nada da će to učiniti i sve druge zemlje u regionu i ukazuje na značaj koji za utvrđivanje istine imaju dokumenti, poput rezolucija koje se usvajaju na ovom zasedanju PSSE.
Čavušoglu je istakao da Tadić ima značajnu ulogu u procesu pomirenja na Zapadnom Balkanu i izrazio zadovoljstvo što je prihvatio poziv da dođe na ovo zasedanje PSSE, na kojem se govori o Zapadnom Balkanu.
Tadić je dodao da je delegacija Srbije spremna za dijalog sa Prištinom i da je o tome obavešten kabinet visoke predstavnice Evropske unije (EU) Ketrin Ešton.
"Već mesecima čekamo da taj dijalog počne", rekao je Tadić, odgovarajući na pitanja poslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, gde je prethodno održao govor.
"Naoružani smo strpljenjem, jer smo rešeni da pristupimo tom dijalogu i rešavanju srpskih i albanskih odnosa u regionu. Delegacija Srbije čeka kada će biti formirana delegacija Prištine i dijalog će početi tog trenutka", naglasio je Tadić.
Prema programu posete takođe je predviđen i susret predsednika Srbije sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Torbjornom Jaglandom.
Poziv na utvrđivanje istine, bez uplitanja politike
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE), koja je juče usvojila izveštaj Dika Martija i rezoluciju o optužbama o nehumanom tretmanu ljudi i nezakonitoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, pozvala je sve države članice SE, EU i ostale zemlje učesnice, Euleks, srpske i albanske vlasti, na beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala, kao i na utvrđivanje istine bez ikakvog političkog uplitanja.
"Parlamentarna skupština snažno potvrđuje potrebu za beskompromisnom borbom protiv nekažnjenosti počinilaca ozbiljnih kršenja ljudskih prava, i želi da istakne da činjenica da su ona počinjena u kontekstu nasilnog sukoba ne može nikad opravdati odluku da se odustane od krivičnog gonjenja bilo koga ko je počinio takve zločine", ističe se u rezoluciji.
"Kad god da se sukob desio, svi zločinci se moraju izvesti pred sud i pozvati na odgovornost za svoje protivzakonite činove, kojoj god strani pripadali i nezavisno od političke uloge koju su preuzeli", zaključeno je u rezoluciji.
Skupština je pozvala "države članice EU i ostale zemlje učesnice da razjasne nadležnosti Euleksa i bilo kojih drugih međunarodnih sudskih tela koja imaju mandat da vode istrage, tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikcija obuhvata sva zločinačka dela povezana sa sukobom na Kosovu".
Skupština, dalje, poziva EU, članice SE, srpske i albanske vlasti da bezrezervno sarađuju sa Euleksom, kako bi ispunio složenu i značajnu ulogu koja mu je poverena kao i da Euleks, EU i članice SE obezbede sve neophodne uslove za sprovođenje zaštite svedoka.
Euleks se poziva da "istraje u svom radu na istraživanju ovog slučaja, ne vodeći računa o uticaju potencijalnih optuženika niti o poreklu žrtava, učinivši sve kako bi se osvetile otmice nestalih, tragovi o trgovini organima, korupcija i tajni sporazumi koji se često sklapaju između organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova".
Pozvan je, takođe, i Međunarodni sud pravde za bivšu Jugoslaviju u Hagu, srpske i albanske vlasti da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, posebno u pogledu dostavljanja informacija koje mogu da pomognu u osvetljavanju zločina počinjenih tokom i posle sukoba na Kosovu, a sve u cilju dovođenja pred lice pravde odgovornih za zločine.
Od albanskih vlasti zatraženo je i da započnu ozbiljnu i nezavisnu istragu kako bi se saznala potpuna istina o optužbama, o postojanju tajnih centara gde su nehumanom tretmanu navodno podvrgavani zatvorenici sa Kosova, srpskog ili albanskog porekla, tokom ili neposredno posle sukoba.
"Istraga, takođe, mora da bude proširena na utvrđivanje podjednako konkretnih optužbi o trgovini organima koja se dogodila u istom periodu, a delom i na albanskoj teritoriji", navedeno je u rezoluciji.
Od srpskih vlasti zatraženo je da urade sve što je u njihovoj moći kako bi uhapsile osobe koje još uvek traži Haški tribunal zbog ratnih zločina, posebno Ratka Mladića i Gorana Hadžića, koji su i dalje van domašaja pravde i zato predstavljaju ozbiljnu prepreku za proces pomirenja. To što još nisu procesuirani često je opravdanje za vlasti drugih zemalja kada treba da preduzmu akcije u cilju utvrđivanja pravde u njihovim državama.
Rezolucija ističe da, sa humanitarnog gledišta, pitanje nestalih lica ostaje najakutnije i najosetljivije. Prema podacima Međunarodnog crvenog krsta koji je otvorio dosijee za više od 6.000 nestalih, pronađeno je 1.400 živih, i identifikovano 2.500 leševa.
Posebno se ukazano na 500 nestalih lica nakon dolaska KFOR-a na Kosovo, 12. juna 1999. godine, od kojih su 100 kosovski Albanci, a blizu 400 nealbanci, uglavnom Srbi.
U rezoluciji se ističe da "dok je Srbija na kraju pristala da sarađuje, pokazalo se da je mnogo komplikovanije obaviti iskopavanja na teritoriji Kosova, i barem zasad, to nemoguće na albanskoj teritoriji".
U rezoluciji se podseća da je Parlamentarna skupština bila veoma zabrinuta kada je saznala za otkrića bivše tužiteljke haškog suda Karle del Ponte, da su tokom sukoba na Kosovu izvršeni teški zločini, uključujući trgovinu ljudskim organima, koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su, zasad, prošli nekažnjeno i nisu bili predmet ozbiljne istrage.
Tokom perioda neposredno po okončanju oružanih sukoba na Kosovu nekim zarobljenicima vađeni su organi u jednoj klinici na albanskoj teritoriji, u blizini Fuše-Kruje, kako bi bili odneti u inostranstvo na transplantaciju. Ta kriminalna aktivnost, na inicijativu izvesnih vođa OVK povezanih sa organizovanim kriminalom, nastavila se, mada u drugim oblicima, sve do danas o čemu svedoči istraga koju je sproveo Euleks u vezi sa klinikom "Medikus" u Prištini, navedeno je u rezoluciji.
"Dugo vremena je malo šta urađeno da se istraže dokazi koji povezuju pripadnike OVK sa zločinima nad srpskim stanovništvom i nad izvesnim Albancima sa Kosova", naglašeno je u rezoluciji.
PSSE o zaštiti svedoka u bivšoj Jugoslaviji
Euleks: Dokazi, pa istraga
Portparol Euleksa Irina Gudeljević izjavila je danas da će Euleks pokrenuti istragu o zločinima koje je izvestilac Saveta Evrope Dik Marti izneo u svom izveštaju, čim bude dobio bilo kakve dokaze.
Gudeljević je rekla da Euleks ozbiljno shvata sve optužbe, a naročito za organizovani kriminal i ratne zločine, ali da su za pokretanje istrage potrebni dokazi.
"Martiju smo poslali dva pisma i zamolili ga da nam dostavi bilo kakve dokaze ili informacije koje bi mogle da rasvetle navode koji su izneti u njegovom izveštaju", rekla je Gudeljević za KIM radio.
Prema njenim rečima, Marti je odgovorio, ali nije dostavio nikakve informacije ili dokaze koji bi omogućili da se povede sudski postupak.
Gudeljević je navela da Euleks ima veliki broj iskusnih tužilaca i sudija koji su sposobni da se bave i najkompleksnijim istragama, kao i jako dobru jedinicu koja se bavi zaštitom svedoka.
Zimsko zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nastavljeno je danas u Strazburu predstavljanjem tri izveštaja koji se odnose na zemlje bivše Jugoslavije - o zaštiti svedoka, obavezama u procesuiranju ratnih zločina i pomirenju i političkom dijalogu.
Otvarajući današnje zasedanje, izvestilac SE i autor izveštaja o zaštiti svedoka Žan-Šarl Gardet ukazao je na dramatičan položaj svedoka u procesuiranju ratnih zločina, posebno na Kosovu.
Gardet je ukazao da je na teritoriji bivše Jugoslavije nekoliko svedoka ubijeno, dok je veliki broj bio izložen zastrašivanju, pretnjama ili su njihov identitet otkrili oni koji žele da sakriju istinu.
"Na žalost, mnogi svedoci odlučuju da ne svedoče, jer se plaše za svoj život i za svoje porodice", dodao je Gardet, koji u izveštaju ističe da je situacija najteža na Kosovu, gde su "mnogima zaista ugroženi životi".
Po njegovim rečima, za utvrđivanje istine naročito je značajna zaštita "svedoka insajdera", onih koji su tokom ratova bili u redovima vojske ili policije, a svim svedocima neophodno je obezbediti logističku, pravnu, ali i psihološku pomoć.
Izvestilac SE iz Hrvatske Miljenko Dorić je, predstavljajući izveštaj o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, istakao da uspostavljanje poverenja između zemalja bivše Jugoslavije nije moguće ako počinioci zločina nisu pred licem pravde.
Dorić je kao istakao da je, osim procesuiranjima pred Haškim tribunalom, učinjeno mnogo na saradnji zemalja regiona u izvođenju osumnjičenih pred lice pravde, pre svega bilateralnim sporazumima.
Po njegovim rečima, trenutno je najveći problem u izvođenju pred sud lica koja se nalaze u "trećim zemljama", jer su tada praktično van dometa pravosuđa i "mogu da izmaknu pravdi".
“Neki slučajevi izručenja iz "trećih zemalja” su obezbeđeni, ali mnogi nisu", dodao je Dorić, u čijem se izveštaju pozivaju sve zemlje članice SE da obezbede da se svi osumnjičeni nađu pred licem pravde.
Pjetro Marsenaro iz Italije je, govoreći o pomirenju i političkom dijalogu u bivšoj Jugoslaviji, kao najveće prepreke na tom putu naveo pitanja nestalih, izbeglice kao i procesuiranja ratnih zločina i konstatovao da postizanje “potpunog pomirenja” zavisi od brzine rešavanja tih pitanja.
On je u izveštaju naveo da je u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, od 1991. do 1995, život izgubilo oko 140.000 ljudi, da se još ne zna sudbina 14.000, da je 300.000 interno raseljeno, a da oko 120.000 izbeglica još uvek ne može da se vrati kućama.
Parlamentarna skupština SE je juče usvojila rezoluciju u kojoj se pozivaju Euleks i drugi pravosudni organi na Kosovu, Albaniji i u Srbiji da pomognu istragu kako bi se rasvetlili teški zločini koji su navedeni u izveštaju Dika Martija.
Na zasedanju, koje je počelo u ponedeljak, a trajaće do 28. januara, učestvuje i delegacija Narodne skupštine Srbije koju predvodi Dragoljub Mićunović.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope na jučerašnjoj sednici je usvojila izveštaj Dika Martija i rezoluciju o trgovini ljudskim organima na Kosovu, kojim se poziva na međunarodnu istragu ovih optužbi.
Buzek: Sačekati konkretne dokaze
Predsednik Evropskog parlamenta Jirži Buzek izjavio je danas, posle susreta sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović, da Evropski parlament želi da sačeka da dobije konkretne dokaze od Saveta Evrope o navodima iz izveštaja o trgovini ljudskim organima na Kosovu.
"Svakako da ćemo to razmotriti. Uvek pažljivo razmatramo takve navode, ali potrebni su nam konkretni dokazi i moramo sačekati na takve dokaze, ako želimo da počnemo bilo kakvu ozbiljnu akciju. Dozvolite da sačekamo i vrlo pažljivo proučimo ovaj slučaj", rekao je Buzek.
"Očekujemo konkretne dokaze SE i spremni smo da se i sami uključimo, ali za sada je glavna odgovornost na SE, sa kojim tesno sarađujemo", dodao je on.
Svinen: Haško tužilaštvo sarađuje sa Euleksom
Tužilaštvo Haškog tribunala "primilo je k znanju" izveštaj Dika Martija o zlodelima na Kosovu i u Albaniji, koji je juče usvojio Savet Evrope, i već sarađuje sa Euleksom u ispitivanju navoda iz tog izveštaja.
To je u redovnom susretu s izveštačima iz Tribunala danas u Hagu izjavio predstavnik glavnog tužioca Frederik Svinen.
"Primili smo k znanju izveštaj Saveta Evrope i ozbiljno ga prihvatamo. Već primenjujemo preporuku iz izveštaja o saradnji sa Euleksom", rekao je Svinen.
Tužilaštvo u Hagu je, prema njegovim rečima, Euleksu, kao i vlastima Srbije, u okviru te saradnje omogućilo pristup svojim bankama podataka.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope juče je, na osnovu izveštaja izvestioca Dika Martija o neljudskom postupanju i ilegalnoj trgovini organima na Kosovu i u Albaniji, usvojila rezoluciju kojom je pozvala međunarodnu zajednicu i vlasti u Prištini, Tirani i Beogradu da sprovedu istragu o navodima iz izveštaja.
Marti: Tribunal u Hagu pogrešio što je uništio dokaze
Specijalni Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti u intervjuu za NIN izjavio je da ne optužuje Haški tribunal za zaveru, ali da misli da je taj sud počinio grešku uništivši dokaze iz istrage vođene 2004. godine, u mestu Ripe u blizini Burela u Albaniji.
"To svakako nije normalan postupak ni u jednom tribunalu u svetu. Kada prikupljate dokaze i mislite da nemate neophodan dokaz ili nemate odgovarajuću nadležnost da nastavite istragu, dokaz se nikada ne uništava, pogotovo kada nije došlo do njihovog zastarevanja. Dokazi se čuvaju, jer se u danom trenutku kasnije mogu pojaviti novi koji će dati drugačiji značaj starim", rekao je Marti, a prenosi "Blic".
"Dakle, ja ne optužujem Međunarodni sud za ratne zločine za zaveru, mislim da su načinili grešku", rekao je Marti u intervjuu koji NIN objavljuje u četvrtak.
On smatra da bi na osnovu nalaza iz izveštaja trebalo pokrenuti istragu.
"Naš posao nije posao istražnog sudije ili državnog pravobranioca; moj rad je politička delatnost institucije koja bani ljudska prava. Stoga, naš rad nije optužnica nego više zbirka nalaza, a na osnovu tih nalaza odgovarajući nadležni organi bi morali da započnu istragu. Sada, ako me pitate lično kao bivšeg istražnog sudiju i tužioca, na osnovu dokaza i svedočenja koja smo prikupili, svakako bi trebalo započeti istragu, i to je trebalo učiniti još odavno", istakao je Marti.
Upitan zašto u izveštaju ne navodi mnoge od svojih izvora, on je podsetio da su svedoci rizikovali živote i još nemaju garanciju da će biti zaštićeni.
"Prvo, želeo bi da podsetim da postoji čitav niz izveštaja koje su pripremale obavestajne službe, iz različitih zemalja, američki FBI, britanski M16, italijanski SISMI, nemački BND, kao i druge. To su studije zločina. Ako smu uspeli da budemo precizniji, to je zahvaljujući našim svedocima. A oni su rizikovali svoje živote", naglasio je izvestilac SE.
"Podsetio bih da trenuto na Kosovu ne postoji zakon za zaštitu svedoka i da tokom suđenja braći Haradinaj niko od 40 svedoka koji su razgovarali sa istražiteljima nije svedočio na suđenju, a nekoliko ih je ubijeno. Dakle, ovi svedoci će govoriti kada dobiju apsolutnu garanciju da će biti zaštićeni, ne samo tokom suđenja. nego i posle suđenja", kazao je Marti.
Gardeto: Situacija sa zaštitom svedoka je najgora na Kosovu
Izvestilac o zaštiti svedoka na Balkanu Žan Šarl Gardeto, čiji je izveštaj danas na Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope, ocenio je kao ubedljivo najgoru situaciju u regionu onu na Kosovu.
"Na Kosovu ne postoji praktično ni jedan element valjane zaštite svedoka. Između ostalog, ne postoji zakon koji reguliše ovu oblast. Oni koji odluče da svedoče, zaista preuzimaju veliki rizik. Nekima su, čak, i životi ugroženi. Pretnje i napadi na svedoke često ostaju nekažnjeni", kazao je Gardeto "Novostima".
Euleksova jedinica za zaštitu svedoka nema dovoljne izvore sredstava, niti policijske snage specijalizovane u te svrhe, naveo je on i dodao da se slobodno može reći da na Kosovu, u smislu zaštite svedoka, postoji prava - praznina.
Prema njegovoj oceni, posle Kosova sledi Bosna i Hercegovina, dok je Srbija dobila "prelaznu" ocenu, kotirajući se, u tom smislu, odmah iza "vodeće" Hrvatske.
"Srbija je uložila dosta napora i napravila primetan napredak. Ipak, ostalo je još posla da se uradi. Jedinica za zaštitu svedoka koja postoji pri specijalnom sudu za ratne zločine ne raspolaže s dovoljno sredstava. Zatim, pružanje pomoći je u principu pod autoritetom tužioca ili suda, dok deo zaštite obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova", naveo je Gardeto.
Poslanik iz Monaka je dodao da Jedinica za zaštitu svedoka potpada pod Ministarstvo, u čiji domen spada i policija, i "zato postoji mogućnost da dođe do konflikta interesa, kada su svedoci iz redova policije".
Gardeto je istakao da svedoci moraju u celom regionu da imaju bolju zaštitu, i lokalnih vlasti, ali i međunarodne zajednice
"Moj izveštaj o zaštiti svedoka, kao kamenu-temeljcu za pravdu i pomirenje na Balkanu, odnosi se, kako na zemlje u regionu, tako i na međunarodnu zajednicu", kazao je on.
"Očekujem da EU nastavi da smatra zaštitu svedoka kao jedan od osnovnih kriterijuma za partnerstvo sa zemljama regiona i omogući više sredstava jedinici Euleksa za zaštitu svedoka, od zemalja članica EU da prihvate na svojoj teritoriji ugrožene svedoke, pre svega s Kosova, od međunarodne zajednice da nastavi da finansira zaštitu i da se održi mehanizam zaštite svedoka, kada Haški tribunal bude zatvoren", istakao je Gardeto.
Od zemalja u regionu, naglasio je on, očekuje se da usvoje zakone koji nedostaju u domenu zaštite svedoka, da povećaju namenjena sredstva u svrhu njihove zaštite, da ohrabre pravne instance u zemlji da brzo i efikasno istražuju slučajeve pretnji svedocima, preduzmu mere da svedoci budu informisani o sredstvima zaštite koji su im na raspolaganju, da nastave s jačanjem saradnje u gonjenju ratnih zločinaca...
Izvestilac PS SE ističe da su, pošto je prošlo mnogo godina od sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije, sada pravda, praktično, može da se osloni u najvećoj meri samo na svedoke.
"Zato bi svedoci morali da budu mnogo bolje zaštićeni, jer samo tako može da se dođe do istine, koja je neophodna da bi se zatvorila ova bolna stranica u istoriji regiona", naveo je on.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
