Izvor: Vesti-online.com, 20.Sep.2012, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve ideolog do ideologa
Ako se izuzmu ljudi iz Tadićevog doskorašnjeg kabineta sa Andrićevog venca, do sada se jedino Dragoljub Mićunović jasno opredelio za koga će glasati 10. novembra na izbornoj skupštini DS-a. Stari politički vuk je uz Borisa Tadića. Đilasu zamera odsustvo ideologije!
Slično razmišlja i jedan deo beogradske intelektualne čaršije koji za Đilasa kaže da je tehnokrata koji možda solidno upravljati >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << prestonicom, ali koji nema stav prema najvećim, suštinskim državnim problemima. Ili, ako ga i ima, onda ga vešto krije.
Takvom mišljenju Đilas je umnogome sam doprineo. Kada je naprečac i uz mišiće svog tadašnjeg mentora Tadića postao drugi čovek DS-a, na svako ozbiljnije pitanje o Kosovu on se vadio funkcijom gradonačelnika Beograda. Jasno mu je kako treba da funkcioniše Borča, Ovča i Krnjača, gde će biti otklonjen kvar na vodovodu, a gde liftovi kubure za remontom.., ali o Kosovu... pa to nije njegova nadležnost.
Takav nedorečeni Đilas sada uveliko zabacuje udicu na lidersku poziciju u stranci, sa neskrivenom ambicijom da posle upravljanja prestonicom u jednom, ali ne mnogo dalekom momentu, zasedne i u fotelju prvog čoveka srpske vlade.
I zaista, što bi rekli njegovi kritičari, kakva je njegova ideologija? Šta on misli, treba li Srbija da prizna nezavisno Kosovo ili da ide na podelu, po sistemu "daj šta daš". Da li Statut Vojvodine ima secesionistički karakter ili ga treba još liberalizovati? Na koju stranu Beograd treba da stane, da l' na Suljinu ili Rasimovu, ili je to u suštini svejedno kada se radi o generalnom raspoloženju Bošnjaka u Sandžaku? Možemo se držati i prizemnijih dilema. Recimo, da li on kao vlasnik privatne firme, neki kažu više njih, ima klasičan pristup kapitaliste da radnika treba umlatiti dok je mali (figurativno rečeno), ili je za jačanje sindikalnih i drugih prava osiromašene radničke klase? Na mnoga pitanja Đilas će morati da odgovori ukoliko pobedi i povede DS u novo osvajanje vlasti. Više neće biti prostora za izvrdavanje.
Ali Mićunović i ostali istomišljenici o Đilasovom kapacitetu greše ako smatraju da se ideologija ne može nakalemiti, osvojiti u hodu, prisvojiti ili lažno zastupati. Sećate se Zorana Đinđića iz 1997. godine dok je, doduše kratkotrajno, kao lider koalicije Zajedno, bio izabran za predsednika Skupštine grada. Nikakvog traga nije ostavio na život Beograda budući premijer kojeg sada smeštaju u redove najvećih srpskih državnika. Ono kako se sada sagledava Đilas, tako se nekada gledalo na Đinđića, na tehnokratu koji državu gleda kao na preduzeće. (Daleko bilo da neko pomisli da će Đilas postati državnik tek ukoliko mu neko silom prekrati život).
Može se i drugim putem, putem njegovog sadašnjeg takmaca Borisa Tadića. Kada je Tadić 2000. postao potpredsednik DS-a bio je samo uljudno, prijatno lice koje je na stranačkim skupštinama pričalo o potrebi da se ženama da više prostora u političkom životu. Niko ga nije shvatao ozbiljno ni kada je tih godina obavljao posao ministra za telekomunikacije ili kasnije odbrane. A tek kada je isplivao kao najozbiljniji kandidat za Đinđićevog naslednika, mnogi su bili spremni da se klade da su njegove šanse na nivou naučne fantastike.
Uostalom, ne mora ni Đilas da odmakne mnogo od sebe. Ko se još seća njega kao ministra zaduženog za Nacionalni investicioni plan. Tehnokrata Đilas nije se pokazao doraslim, pa makar mu ovo ministarstvo bilo baš po meri tehnokratskog karaktera. A sada, sada je budući najmoćniji čovek demokrata. Drugim rečima, u Srbiji se ideolozi stvaraju funkcijama i uticajnim pozicijama. Daj mu moć, pa ćeš videti kakav je to ideolog, ako treba i knjige će pisati i profesor po pozivu postati.
Nastavak na Vesti-online.com...
