Izvor: Politika, 27.Apr.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Šumovi” na vezama Beograd – Banjaluka
Deklaracija o Srebrenici usvojena u Skupštini Srbije uskomešala je strasti u Republici Srpskoj, a ulje na vatru dolilo je stavljanje potpisa Borisa Tadića na Istanbulsku deklaraciju
Susret Borisa Tadića, predsednika Srbije, Harisa Silajdžića, bošnjačkog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, i predsednika Turske Abdulaha Gula u Istanbulu otvorio je novu stranicu kako u odnosima Srbije i Turske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tako i u odnosima u prilično komplikovanom trouglu Beograd – Sarajevo – Banjaluka. Zvaničnici Republike Srpske tvrde da je Silajdžić nastupao u Istanbulu kao privatno lice bez ovlašćenja Predsedništva BiH. U Vladi Srbije nisu bili raspoloženi za komentarisanje reakcija na istanbulski skup i eventualnih posledica po odnose sa Republikom Srpskom. U Predsedništvu nam je rečeno da je predsednik Tadić tamo boravio na poziv turskog predsednika i da je unutrašnja stvar BiH ko će je na skupu predstavljati, odnosno da li je Silajdžić imao ovlašćenje Predsedništva.
Potpisivanje deklaracije usledilo je nepunih mesec dana posle usvajanja Deklaracije o Srebrenici u Skupštini Srbije koja je izazvala oštre komentare političkih aktera u RS, pa se postavlja pitanje koliko ovakvi postupci mogu da ugroze njene odnose sa Banjalukom.
Prema mišljenju Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, Beograd je napravio oštar zaokret u regionalnoj politici koji on ocenjuje kao dobar i konstruktivan. „Naša politika u regionu nakon proglašenja nezavisnosti Kosova nije bila u korist Srbije. Preovlađivao je svađalački ton, imali smo zategnute odnose i sa Hrvatskom i sa Crnom Gorom , a naša vlada je naglašeno podržavala Republiku Srpsku i premijera Milorada Dodika. Nije se ograđivala od njegovih izjava ni onda kada su bile suprotstavljene Dejtonskom sporazumu”, ističe Popov.
„BiH je bila najslabija karika u regionu. Postavljalo se pitanje kako je stabilizovati i kakva je uloga u tome suseda, a kakva međunarodne zajednice. Nađena je jedna vrsta rešenja koja se neće svideti političarima u RS. Priče da je RS genocidna tvorevina davale su Dodiku alibi da bude oštriji. Silajdžić je pomalo ubrao poene time što je postao neki faktor stabilizacije situacije kroz Istanbulsku deklaraciju. Međutim, deklaracija nije na liniji onoga za šta se on do sada zalagao”, ističe Popov. Om smatra da je
Tadić potpisivanjem deklaracije preuzeo ulogu da indirektno, ako je to moguće, pacifikuje Dodika.
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović kaže da je Srbija, kada je reč o odnosima prema RS, pomalo podlegla pritisku Amerike koja je zainteresovana da se ubrza proces evroatlantskih integracija BiH. „Amerika traži od nas podršku za slamanje otpora Republike Srpske jer je to jedini problem. Mi smo u delikatnoj situaciji jer smo neutralna zemlja, a podržavamo integraciju BiH u NATO što je pomalo i politički neukusno. Razumem da se ne možemo suprotstavljati trendu koji je nadmoćan, ali ne moramo da idemo u susret tom trendu i podržavamo ga jer onda škodimo našim dugoročnim interesima, a to je da očuvamo kulturno, duhovno, nacionalno jedinstvo srpskog naroda na prostoru čitavog Balkana”, ocenjuje Jovanović.
Prema njegovim rečima, kao reakcija na Deklaraciju o Srebrenici i neke druge izjave koje dolaze iz Srbije, u RS se već javlja partikularizam koji dugoročno vodi daljem fregmentisanju srpskog naroda. „Prvo se odvojila Crna Gora, sad jačaju te autonomističke težnje u RS, onda imamo zanos vojvođanskih Srba sa konceptom autonomije. Treba da budemo pažljiviji, da ne idemo naruku onima kojima nije stalo do srpskog nacionalnog interesa”, upozorava Jovanović. „Mi moramo, ističe Jovanović, da sarađujemo i sa Silajdžićem jer je u vrhu BiH vlasti, ali ne treba da mu idemo u susret više nego što on ide u susret RS”, dodaje on.
-----------------------------------------------------------------
Tadić je ispravno postupio
Kritike na račun predsednika Tadića zbog čestitke BiH na dobijanju Akcionog plana za članstvo u NATO-u, Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, smatra potpuno neosnovanim. „U Tadićevom istupu nema ništa sporno jer on nije rekao šta BiH treba da radi, on im je samo čestitao. Srbija nije vojno neutralna, to je prevara. A čak i da jeste, dobijanje Akcionog plana BiH posledica je zahteva koje su podnele nadležne institucije te države i to je njihov spoljnopolitički uspeh. Tadić kao predsednik Srbije nije ništa drugo uradio nego jedan spoljnopolitički uspeh čestitao susednoj državi. Bilo bi neprimereno da je rekao da li treba ili ne da uđu u NATO”, smatra Dragišić.
J. Cerovina
[objavljeno: 28.04.2010]
