Izvor: RTS, 24.Nov.2010, 14:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina nestalih prioritet
Povratak prognanih od sada tehničko pitanje, saglasili se predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović. Prioritet rasvetljavanje sudbine nestalih. Novi sastanak Srbije, Hrvatske i Slovenije u Srbiji, najavila hrvatska premijerka Jadranka Kosor, posle sastanka sa Tadićem.
Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović, ocenili su da je postignut napredak u rešavanju problema >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << povratka izbeglih i njihovog stambenog pitanja. U narednom periodu prioritet dve države biće rasvetljavanje sudbine nestalih, zaključila dvojica predsednika.
"Poseta Zagrebu je korak napred, prilika da otvorimo nove perspektive u odnosima, ali i prilika da zatvorimo ratnu prošlost", izjavio je večeras gostujući na Hrvatskoj radio-televiziji predsednik Srbije Boris Tadić.
Govoreći o sudbini ratnih zarobljenika Tadić je ocenio da je napravljen napredak obe vlade i mešovite komisije u istrazi i razmeni podataka i da se danas raspolaže sa više podataka o zatvorenicima iz Stajićeva, Begejaca, Niša i Sremske Mitrovice.
Radi na trajnom rešenju za one koji su najviše pogođeni ratom, čemu će doprineti i donatorska konferencija, koja je u planu, rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je istakao da nikada ne bi podržavao podelu BiH i da se sve vreme zalagao za primenu Dejtonskog sporazuma.
Na pitanje šta misli o pojmu "jugosfera" Tadić je rekao da izbegava jugonostalgičarski prefiks, ali da pozdravlja saradnju ekonomija koje su nekad bile kompatibilne, a koje su pre dvadeset godina razdvojene i koje bi mogle zajedinički da izađu na treća tražišta.
Tadić je potvrdio da Srbija ima interes da Hrvatska što pre uđe u Evropsku uniju, a ne da je sačekuje, jer će tako više pomoći Srbiji.
Niko ne postavlja Kosovo kao uslov pregovora, rekao je Tadić i dodao da priznaje politički realitet, ali da "Albanci ne bi hteli da žive pod srpskim suverenitetom, a Srbi, pogotovo na severu pokrajine, pod albanskim".
Predsednik Tadić je rekao je da se dobro slaže sa Ivom Josipovićem, pošto nijedan od njih nije učestvovao u događajima devedesetih i nije opterećen vremenom, dok je Josipovićevom prethodniku Stjepanu Mesiću priznao zasluge za poboljšanje odnosa dve zemlje, i pored pojedinih neslaganja.
"Svi oni Srbi, koji žele da se vrate u Hrvatsku, mogu se uključiti u program obnove, a onima koji ne žele, njima će se, preko donatorskog fonda rešiti stambeno pitanje u Srbiji", izjavio je predsednik Josipović, na zajedničkoj konferenciji u Zagrebu sa predsednikom Tadićem.
Donatorska konferencija, na kojoj će se prikupljati sredstva za rešavanje stambenog pitanja Srba u Srbiji, održaće se u prvoj polovici sledeće godine i na njoj će učestvovati SAD, članice EU i UN.
"Pitanje nestalih je centralno, prioritetno pitanje, pitanje civilizacije kojoj pripadamo. Učinićemo sve da to pitanje bude rešeno, kako bismo pokazali da smo u stanju da vodimo računa o žrtvama rata", rekao je Tadić.
Tadić i Josipović založili su se za otvaranje arhiva u obema zemljama, kako bi to pitanje bilo rešeno, jer, kako je primetio Josipović, bez toga proces pomirenja u regionu ne može biti dovršen.
"Imali smo nesporazuma, ratna razaranja, žrtve, uputili smo izvinjenje - što je izuzetno značajan korak za sveukupne odnose dve države. Bez rešenih međunacionalnih i bilateralnih odnosa i ekonomske saradnje nema napretka dve države", istakao je Tadić u prvoj zvaničnoj poseti Hrvatskoj.
Rešena mnoga otvorena pitanja
Tadić i Josipović su istakli da su Srbija i Hrvatska, u poslednjih deset meseci, rešile mnoga otvorena pitanja.
Komentarišući saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, predsednik Tadić ponovio je da Srbija čini i da će činiti sve da preostali haški begunci, Goran Hadžić i Ratko Mladić, ako se nalaze u Srbiji, budu uhapšeni.
Tadić je rekao da Srbija smatra da pitanje međusobnih tužbi za genocid, pred Međuanrodnim sudom pravde, treba rešiti vansudskim putem, što ne znači da odgovorni, za ratne zločine, ne bi bili kažnjeni.
Predsednici su istakli privrženost dve zemlje evrointegracijama i naglasili važnost članstva u Evropskoj uniji za ceo region.
Predsednika Tadića jutros je, uz visoke državne počasti, smotru garde i intoniranje himni, dočekao njegov domaćin Ivo Josipović.
Trilateralni sastanak
Tadić je razgovarao i sa predsednicom Vlade Hrvatske Jadrankom Kosor, a u Zlatnu knjigu na Banskim dvorima, sedištu hrvatske Vlade, upisao je: "Neka ovo bude nova stranica zajedničke istorije".
Hrvatska premijerka rekla je, posle razgovora sa Tadićem, da postoji mogućnost ponovnog trilateralnog sastanka Srbije, Hrvatske i Slovenije, ali, ovaj put u Srbiji.
U zajedničkom obraćanju novinarima sa hrvatskom premijerkom, Tadić je ocenio da su Vlada Hrvatske i Hrvatska učinile mnogo na poboljšanju odnosa Beograda i Zagreba, iako postoje nerešena pitanja.
Prema Tadićevim rečima, među nerešenim pitanjima dve zemlje su i pitanje granica, sukcesije i međusobnih tužbi pred Međunarodnim sudom pravde.
Premijerka Hrvatske istakla je da je sa Tadićem razgovarala i o, kako je rekla, osetljivim pitanjima, ali da je konstatovano da je mnogo toga urađano.
Tadić se sastao i sa predsednikom hrvatskog Sabora Lukom Bebićem, koji je, posle razgovora, istakao da Hrvatska želi kvalitetnu saradnju sa Srbijom, jer nema napretka, stabilnosti ni sigurnosti Hrvatske bez deljenja istih vrednosti sa zemljama koje je okružuju.
Sastanku Tadića i Bebića prisustvovala je i predsednica hrvatskog Nacionalnog odbora za praćenje pregovora s EU Vesna Pusić koja je, predsedniku Srbije dala dokumentaciju vezanu za pregovaračko poglavlje 23 "Pravosuđe i temeljna prava".
Predsednik Srbije večeras se susreo i sa predstavnicima Srpskog narodnog vijeća i Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta". Razgovarano je o svim temama relevantnim za položaj Srba u Hrvatskoj: o obrazovanju, nestalima, izbeglicama, mogućnostima zapošljavanja u povratničkim sredinama i načinu na koji bi Srbije mogla da pomogne institucijama srpske zajednice u Hrvatskoj, rekao je predsednik SNV-a Milorad Pupovac.
U dvodnevnoj poseti Hrvatskoj borave Slobodan Milosavljević, Žarko Obradović i Oliver Dulić, kao i predsednik Spoljnopolitičkog odbora skupštine Dragoljub Mićunović i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović.
