Izvor: RTS, 31.Maj.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šnit za tekstilce
Tekstilna industrija nekada je bila u vrhu po proizvodnji i broju zaposlenih, dok je danas slika drastično drugačija. Ulaganje stranih investitora, poput "Benetona" u niški "Niteks", značajno bi moglo da "prekroji" stanje u toj grani.
Italijanski "Beneton" i niški "Niteks" potpisaće ugovor kojim će biti omogućeno da gotovo 3.000 ljudi, u naredne četiri godine, dobije posao. Potpisivanju će prisustvovati predsednik Srbije Boris Tadić.
Najava da strani >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << investitori žele da ulažu u Srbiji mogla bi da obraduje i ostale tekstilce. Oko 70.000 ljudi je tokom prethodne decenije ostalo bez posla, a oni koji rade, slabo su plaćeni.
Stanje u tekstilnoj industriji je alarmantno, jer je 42.000 ljudi nezaposleno. "Niteks" je jedna od fabrika koja je uvek radila, kako tako. Sada, kada ih je kupio "Beneton" uz nova radna mesta, očekuju nove mašine i savremenije pogone. I pored toga, većina starijih radnika želi socijalni program.
"Odlučili smo se za socijalni program i ja i suprug, pošto oboje radimo u 'Niteksu', pošto ništa nije sigurno da ostanemo u 'Benetonu', jer oni traže mlađu radnu snagu", rekla je Snežana Miković, radnica 'Niteksa'.
Za razliku od niške fabrike, mali Mančester u Srbiji - Arilje, sam je krojač svoje sudbine. Ta fabrika se bori da održi nivo proizvodnje i ne otpuštaju radnike kako bi izbegli sudbinu "Kluza", "Beka", "Centrotekstila" i drugih firmi.
"Ovo je godina posebno teška za tekstil, uopšte za tekstilnu granu u svetu, zato što su cene pamuka enermno porasle, zbog čega su poskupeli proizvodi. Na tržištu ne možete toliko podići cenu gotovog proizvoda, koliko je podignuta sirovina", rekao je Milan Radovanović iz "Miteksa" iz Arilja.
Bez starog sjaja
Tekstilna industrija u Srbiji nekad je bila u vrhu po broju zaposlenih i po izvozu. Danas, slika je znatno durgačija - fabrike su zatvorene, a prosečna plata iznosi 15.000 dinara. Prema podacima Privredne komore, u prva dva meseca ove godine, izvoz je porastao za 22 odsto, ali to nije dovoljno za veći oporavak.
"Pre svega da davanja državi treba da budu smanjena, jer to su upravo uradile sve zemlje u okruženju, i samim tim su sa cenama postale mnogo konkuretnije nego što su to tekstilne industrije Srbije", rekla je Vesna Vasiljković iz Privredne komore Srbije.
"To se odnosi samo za jedan određeni vremenski period gde bi se onda ta sredstva iskoristila za upošljavanje nove radne snage, za opremu i uvoženje te inovativne tehnologije", izjavila je Vasiljevićeva.
Neprijatelji tekstilaca su i šverc, nekontrolisan uvoz robe iz Kine, zastarela oprema. Preokret na bolje vidi se u stranim ulaganjima. Iako pojedini tekstilni pogoni već rade za strance, ipak, čekaju se oni koji bi pogone otvorili u Srbiji.
