Izvor: Press, 06.Feb.2014, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodan Gavrilović: Tadić je izneverio sebe
Slobodan Gavrilović osam godina nije dao nijednu političku izjavu. Odlučio je da napokon progovori za "Nedeljnik" posle odlaska Borisa Tadića iz Demokratske stranke. A, u DS verovatno ne postoji bolji svedok svih događaja, jer je u Glavnom odboru sve 24 godine, koliko je prošlo od njenog obnavljanja. Ostao je i dalje. Nije krenuo s Tadićem.
"Ne znam da li u DS ima još neko ko je član Glavnog odbora sve ove 24 godine. Nije to neka pohvala, to je više pokuda. Kada bih mogao sebi da sudim koga sam sve podržavao u DS, golemu osudu bih sebi dao. DS je, međutim, za mene uvek
bila vrednosna politička organizacija. Devedesetih slušati Borislava Pekića bilo je pravo zadovoljstvo. Njegovo shvatanje morala i politike. Demokratije i nacije. Srbije i srpstva. Modernizma i modernizacije. Njegovo shvatanje služenja naroda, a da ne izneveriš sebe. To nije lako, jer politika je kao heroin. U politici se najbolje vidi kakvi su ljudi kao sluge, a onda kakvi su kada postanu gospodari. Zato DS danas nedostaje jedan Pekić".
A koliko će nedostajati Boris Tadić? Da li vas je dotakao njegov odlazak? Jeste li to očekivali? Da li je izneverio DS?
Dok sam bio mlađi ja sam se brzo nekim ljudima ili događajima očarao, da bi se onda još brže i razočarao. Sa starošću, sa iskustvom, drugačije postupam. Tadić je izneverio sebe. Ali pošto ne želim da govorim loše o čoveku s kojim sam sarađivao
više od 15 godina, želeo bih sada da mu se nađem kao prijatelj, da budem uz njega, da mu pomognem. Boris je u velikoj krizi. Ljudskoj. Imam tu potrebu da mu pomognem, bez obzira na to što se danas politički razlikujemo.
Koliko će njegov odlazak oštetiti DS?
Više će oštetiti sebe nego DS. Zato mi je žao Borisa. Kroz celu istoriju DS, kad god je bilo rascepa, a ovo je 11. rascep i 11. stranka koja nastaje iz DS, nijedan nije bio tako strašan udar za stranku, pa ni ovaj. Možda malo jači jedino kad je otišao
Koštunica.
A Čedomir Jovanović i njegov LDP?
Nikako. Njegov odlazak je bio kao ujed komarca. I ovo Borisovo će biti ništa. Ne zbog toga što su kod Borisa sad otišli neki loši ljudi, a svi dobri ostali u DS, nego zbog toga što je DS vrednosna institucija. To ne može tako da se čini. To je dečački.
Simpatično, ali samo s dečije strane.
Koja je razlika između Mićunovićeve, Đinđićeve, Tadićeve i Đilasove DS? Može li tu neka paralela da se povuče?
Tu su velike razlike. Kada bi to sve vreme bila ista stranka i ja bih je možda napustio. Kad je uvek sve isto onda je dosadno. A DS nikad nije bila ista i zato nikad nije bilo dosadno. U njoj uvek vri. I kad jedno vreme nije vrilo, ja sam ćutao. Osam godina. A najteže stanje za jednu stranku je kad zavlada žabokrečina, kad se stavi poklopac, a u njoj sve vri. A kad vri bez poklopca, onda se pokrenu svi potencijali. I politički i moralni i obrazovni i kulturni. Novi ljudi, nove ideje, nova rešenja.
Kako je Mićunović vodio DS?
Mićunović je čovek kompromisa. Lukav političar.
Đinđić?
Đinđić je bio filozof i veliki pragmatičar. DS je porasla kao stranka na Zoranovoj tragediji. On nikad nije prešao više od 12,6 odsto podrške, a posle ubistva digao se visoko. To dizanje u narodu, koji je imao potrebu da se oduži mrtvom Zoranu, DS
je kapitalizovala kao dobit naše politike. Ali Boris za to ima zasluge, jer je to prvo pokušao Zoran Živković pa nije uspeo.
Tadić?
Tadić je realističan, čovek koji je imao sreće u politici, a sreća je vrlo važna i u životu i u politici. U početku je uneo dve ključne reči: dogovor i stabilnost, koje su se kasnije izgubile. Nema dobre države u kojoj nema dogovora, čak i onih koji se ne slažu, kao i stabilnih institucija.
A Đilas?
Đilas je više čovek biznisa. To je nova proba DS. Mislim da će i ona biti uspešna. Svako novo rukovodstvo koje se razlikuje od prethodnog, ali nastavljujući kontinuitet vrednosti DS, donosilo je nove stvari. I najprijatnije iznenađenje ovih izbora biće DS.
Na čemu bazirate taj optimizam?
Zato što je DS postojana, odlučna. Zato što ima ogroman broj fantastičnih ljudi koji su potisnuti u stranu, odmaknuti od stranke i njenog epicentra, a to su ljudi s integritetom, s profesijom.
Ali jedna od zamerki na Đilasov račun je upravo što na stranačke funkcije imenuje ljude koji nisu dorasli tom intelektualnom ili političkom nivou DS o kakvom govorite.
A ko je odmah na početku postavio prave ljude? Dobro je što Đilas to uviđa i menja. Meni je to drago, jer postoje ljudi koji iz sujete to neće da promene. Đilas je spreman da prihvati grešku. To je ta njegova dobra stvar iz biznisa. Ovo što Đilas
radi je američki model demokratije.
Jeste li zato možda glasali za Đilasa da bude lider DS?
Na izbornoj skupštini nisam glasao ni za Tadića ni za Đilasa. Tadić je hteo treći mandat. Gde ima u Evropi treći mandat? Putin je to zaobišao. Milo Đukanović je to izbegao. A Đilas mi je bio neprihvatljiv i nepoznat jer nisam bio siguran koliko biznismen može da ima tu socijalnu notu DS. S njim sam prvi put razgovarao u februaru prošle godine.
I da li vas je ubedio da čovek biznisa može da vodi stranku leve orijentacije?
Može. I u to vas uveravam. Neko je rekao da je nastojao u svakom čoveku da probudi dobro. Sve zavisi od podsticaja, karaktera, vaspitanja, ali i spoljnog okruženja... Ako Đilas bude uspeo da probudi dobro u ljudima i bude nastojao da ne unosi laž u politiku, onda će uspeti. Ako bude priznavao greške i ispravljao ih. Uspeće i ako bude napravio novu politiku, jer politiku koju je DS zasnovao 1990. danas troši svako. I SNS i SPS i svi redom. To raduje nas u DS. Ali, novu politiku u Srbiji može da donese jedino DS zato što je to vrednosna organizacija. Jedino DS može da odgovori izazovima. I tu više nisu bitni procenti na izborima.
Upravo ti procenti podrške SNS i Vučiću govore da će ponovo formirati vlast...
SNS je jedini hteo ove izbore. Niko drugi. Čak iskreno ni DS. Zato će se SNS ti izbori obiti o glavu. I ovi izbori će kao svi dosadašnji doneti neko iznenađenje.
Analitičari su skloni prognozama da će DS možda svoju šansu imati tek na sledećim izborima?
DS će posle ovih izbora ili biti vlast ili opozicija. Ne može da služi pobedniku. Ovo su izbori da se vidi ko je novi PPV. Mnogi se guraju u taj red, a to nije časno.
A da li bi da je živ, Đinđić pravio vladu s Vučićem?
Moguće je sve. Žao mi je što sam 1994. bio protiv toga da DS uđe u vladu s Miloševićem. Bio sam ideološki, partijski čovek, a Đinđić državni. A kad si partijski onda si ograničen. Možda bi se rat ranije završio, možda nam ne bi uveli sankcije. Milošević nam je davao pola resora, samo da on bira ministre policije i finansija. Ali mi smo hteli i premijera. To što je Đinđić tražio od Miloševića, dobio je Dačić od Vučića. To je ironija sudbine, ali i božiji dar, jer je Dačić krenuo ka Evropi. I tome se radujem.
Šta onda najviše zamerate ovoj vladi?
Naša najveća kritika je što nema investicija. Samo 600 miliona evra, od toga tri četvrtine je obezbedila prošla vlada. To je poraz ove vlade. Prihoda manje od 500 miliona evra. Zato se u ozbiljnim državama ide na robiju, a sa vlasti se silazi
obavezno. Ova vlast igrala se države kao deca kad dobiju sladoled. Pojeli su sladoled, a narodu ostavili štapić.
A kakva je budućnost DS i građanske opcije u Srbiji?
U vreme rata nismo imali nikakvih izgleda. Demokratija i rat ne idu zajedno. Demokratija i populizam ne idu zajedno. A sad je na ceni populizam. Kad se istroši, onda dolazi demokratija. Ali ni demokratija nije neki ideal ili nešto bez mana, ima
itekako manjkavosti, ali to je najmanje loš oblik vlasti.
Očekujete li da Đilas ostane na čelu DS i posle izbora?
Da. Očekivao bih to i da Tadić nije izašao iz DS.
