Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Avg.2011, 03:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šefovi država regiona 2. septembra u Viminacijumu

BEOGRAD -

Predsednik Srbije Boris Tadić 2. septembra biće domaćin devetog Uneskovog sastanka šefova država Jugoistočne Evrope, a učešće je, kako je Tanjugu rečeno u Kabinetu predsednika, do sada potvrdilo više šefova država iz regiona, generalni sekretar Uneska Irena Bokova i niz drugih zvanica.

Na samitu pod nazivom "Savremena umetnost, pomirenje u jugoistočnoj Evropi", u jednom od najpoznatijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << arheoloških nalazišta u zemlji, Viminacijumu kod Kostolca, učestvovaće predsednici Bugarske, Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Moldaviju će predstavljati zamenik ministra kulture, a očekuje se odgovor Grčke.

Pored njih, očekuje se i prisustvo regionalnih ministara kulture i stvaralaca koji se bave temom samita - modernom umetnošću i njenom ulogom u pomirenju, u regionu koji je prošao buran i težak period.

Generalni sekretar Uneska Irina Bokova prvi put će boraviti u Srbiji od kako je imenovana na ovu funkciju.

Njen dolazak ima dodatni značaj u činjenici da sledi posle nedavnog pokušaja Prištine na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska, u Parizu, da srpske manastire na Kosovu predstavi kao srednjovekovne spomenike Kosova.

Srbija je tada "odbranila" pripadnost Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške u Prizrenu srpskoj kulturnoj baštini.

Srbija na listi spomenika pod zaštitom Uneska ima brojna prirodna i kulturna dobra, ali je ocena stručnjaka koji sarađuju sa tom agencijom UN da saradnja mora biti bolja i da ostaju "neka problematična pitanja", kao što je pokušaj prisvajanje srpske kulturne baštine od strane privremenih kosovskih vlasti.

Unesko je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija osnovana sa ciljem izgradnje mira, stvaranja dijaloga između civilizacija, kultura i naroda i promocije međunarodne saradnje kroz obrazovanje, nauku i kulturu.

Unesko ima 193 zemlje članice i sedam pridruženih članica, a svoje aktivnosti, organizacija sprovodi kroz pet glavnih programa - obrazovanje, prirodne nauke, društvene nauke, kultura i komunikacije i informacije.

Bivša SFRJ postala je članica Uneska 31. marta 1950. godine. Njeno učešće na sastancima i konferencijama suspendovano je početkom devedesetih godina prošlog veka.

SR Jugoslavija postala je članica ogranizacije 20. decembra 2000. godine, a Jugoslaviju nasleđuje državna zajednica Srbije i Crne Gore 2003. godine da bi, po proglašenju nezavisnosti Crne Gore, članstvo Srbije i Crne Gore u Unesku na sebe preuzela Srbija 3. juna 2006. godine.

Koreni Uneska mogu se pronaći još u rezoluciji Lige naroda iz septembra 1921. godine kada se pojavila potreba za međunarodnom intelektualnom saradnjom. Međunarodni komitet o intelektualnoj saradnji osnovan je januara 1922. godine kao konsultantski organ.

Narednih godina osnovano je nekoliko organizacije za razvoj međunarodnog obrazovanja, ali je njihov rad zaustavio Drugi svetski rat.

Unesko je pod svojim sadašnjim imenom osnovan 4. novembra 1946. godine kada je na snagu stupio njihov ustav koji je ratifikovalo 20 zemalja sveta.

Jedno od najvećih dostignuća Uneska je njegov rad protiv rasizma koji je počeo sa deklaracijama svetski poznatih antropologa a završen 1978. godine Deklaracijom o rasi i rasnim predrasudama.

Kada je reč o obrazovanju, pilot projekat Uneska bio je projekat osnovnog obrazovanja na Haitiju koji je počeo 1947. godine. Potom su usledile misije u druge zemlje, kao i preporuka da osnovno obrazovanje u zemljama članicama treba da bude besplatno i obavezno.

Na polju kulture, Unesko je učestvovao u takozvanoj Nubija kampanji pokrenutoj 1960. godine sa ciljem premeštanja Velikog hrama iz Abu Simbela kako ga ne bi Nil poplavio posle izgradnje Asuanske brane. Tokom kampanje koja je trajala 20 godina preseljena su 22 spomenika i arheološka kompleksa.

To je bila prva i najveća kampanja u seriji sličnih, uključujući projekte u Pakistanu, Nepalu, Maroku i Grčkoj,

Rad na svetskom nasleđu rezultirao je osnivanjem Komiteta za svetsko nasleđe 1976. godine i upisivanjem prvih mesta na Listu svetskog nasleđa 1978. godine.

Posle sastanka Uneska u Parizu u decembru 1951. godine, tri godine kasnije otvoren je Evropski centar za nuklearna istraživanja CERN, koji je 1989. godine bio mesto rađanja Svetske mreže (World Wide Web).

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...