Izvor: RTS, 22.Apr.2011, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na žrtve genocida
Povodom Dana sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu, predsednik Boris Tadić ističe da je Srbija demokratska zemlja izgrađena na antifašističkoj tradiciji i da je u njoj neprihvatljiva bilo kakva netrpeljivost na etničkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi.
U Srbiji se obeležava Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog u Drugom svetskom ratu. Tim povodom, predsednik Boris Tadić izjavio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da je Srbija demokratska zemlja izgrađena na antifašističkoj tradiciji i da je u njoj neprihvatljiva bilo kakva netrpeljivost na etničkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi.
Tadić je istakao da su u Srbiji sećanja na antifašističku borbu i stradanja još uvek jaka i da upravo to sećanje daje veru da se logori smrti nikada više neće ponoviti, saopšteno je iz pres-službe predsednika.
''Uvek ćemo pamtiti tragična stradanja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu, stratišta u Donjoj Gradini i žrtve logora Staro Sajmište u Beogradu. Upravo zbog svih žrtava holokausta i sećanja na njihove patnje ne smemo da dozvolimo da se revidira istorija'', naglasio je predsednik Srbije.
Dan sećanja na žrtve genocida u Srbiji se obeležava 22. aprila, na dan kada su dve grupe zatočenika 1945. godine krenule u proboj iz ustaškog konclogora Jasenovac videvši da su počele masovne likvidacije i zatiranje tragova zločina.
Od oko 1.000 zatočenika iz logora broj 3 u proboj je krenulo oko 650, od kojih je preživelo 116, dok je od 167 iz logora broj 4, odnosno "Kožara", u proboju uspelo 11.
Bio je to i početak kraja jasenovačkog sistema logora smrti u kojima je na najstrašnije načine umoreno više stotina hiljada ljudi.
Jasenovačko gubilište, osnovano polovinom avgusta 1941. godine, sastojalo se od pet velikih i tri manja logora i prostiralo se na površini od 210 kvadratnih kilometara.
Većina logora bila je u jugozapadnoj Slavoniji (Hrvatska), dok su s druge strane Save (BiH) bila masovna stratišta, a na najvećem u Donjoj Gradini procenjeno je da je usmrćeno 366.000 ljudi.
Tačan broj žrtava u Jasenovcu nije nikad utvrđen. Na teritoriji Srbije najveći logor je bio Banjica, u kome je ubijeno oko 80. 000 ljudi.
Kroz logor "Staro sajmište" koji se nalazio na teritoriji tadašnje NDH, prošlo je oko 100.000 ljudi. Procenjuje se da je na "Starom sajmištu" ubijeno 20. 000 ljudi, najviše Jevreja, dok su ostali slati na put bez povratka u logore Banjica, Trepča, Jasenovac i dalje u nacističke logore drugih zemalja.
Procenjuje se da je s područja bivše Jugoslavije u 69 konclogora van zemlje bilo zatočeno najmanje 400. 000 ljudi - Srba i Roma, antifašista i ratnih zarobljenika, ali precizna evidencija o tome ne postoji, niti se tačno zna koliko njih se vratilo kući.
