Izvor: RTS, 06.Jul.2010, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet bezbednosti o Kosovu
Članice Saveta bezbednosti UN jednoglasno osudile nasilje. Rusija i SAD oprečno o razlozima podignutih tenzija. Predsednik Tadić upozorio da će Srbija biti prinuđena da preispita odnos prema međunarodnom prisustvu na Kosovu ukoliko ne uskrate podršku destabilizujućim potezima Prištine. Euleks i UNMIK pozvali na uzdržanost.
Najmoćnije telo svetske organizacije počelo je u Njujorku, nešto posle 17 sati po srednjeevropskom vremenu, vanrednu sednicu sazvanu na zahtev Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posle serije oružanih incidenata na severu Kosova.
Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je suštinski otvorio tematski deo sednice, upozorio je ambasadore petnaestočlanog tela da će Srbija biti prinuđena da preispita svoj odnos prema međunarodnom prisustvu na Kosovu i Metohiji ukoliko međunarodni faktori ne uskrate podršku destabilizujućim potezima Prištine.
Predsednik Srbije istovremeno je ukazao da je sprovođenje plana u šest tačaka, koji je svojevremeno predložio generalni sekretar UN, a podržao Savet bezbednosti, jedini način da se uspostavi stabilnost na Kosovu.
Obraćajući se Savetu bezbednosti UN, vanredno sazvanom na zahtev Srbije povodom nedavnog napada na stanovnike severnog dela Kosovske Mitrovice, predsednik Tadić je istakao da je taj incident bio pokušaj da se povećaju međuetničke tenzije i sabotiraju nastojanja da se dođe do održivog mira u pokrajini.
"To je još jedna pogubna posledica zlonamernog plana, iza koga delimično stoji takozvana Međunarodna civilna kancelarija Pitera Fejta, da se na severu pokrajine uspostavi nelegalni i neželjeni režim", rekao je Tadić, i precizirao da su dve bombe na učesnike mirnog protesta protiv uspostavljanja kancelarije takozvane kosovske vlade bačene iz dvorišta koja pripadaju Albancima.
"Zahtevamo od međunarodne zajednice da se postara da se ništa slično u budućnosti ne ponovi, i da nelegalna kancelarija u severnom delu Kosovske Mitrovice ostane zatvorena", rekao je Tadić, i dodao da kosovskim Albancima mora biti jasno stavljeno do znanja kakve će biti posledica svakog posezanja za unilateralnim potezima.
Šef UNMIK-a Lamberto Zanijer je pozvao sve strane da ostanu uzdržane i policiju da što pre pronađe počinioce serije incidenata posle kojih je i sazvana sednica Saveta bezbednosti UN.
"Nadam se da ovi događaji neće dovesti do pogoršanja situacije", rekao je Zanijer, koji je na početku izlaganja podsetio na hronologiju incidenata, navodeći da se u Kosovskoj Mitrovici dogodilo upravo ono na šta je, u prethodnom izveštaju Savetu bezbednosti, upozorio generalni sekretar UN Ban Ki-mun.
Prvi čovek svetske organizacije upozorio je pre tri meseca lidere kosovskih Albanaca da ne pokušavaju da sprovedu svoj plan za sever Kosova, bez saglasnosti lokalnog srpskog stanovništva, jer bi se, u suprotnom, mogla pogoršati sveukupna bezbednosna situacija.
Šef Euleksa Iv de Kermabon je u ime misije EU oštro osudio incidente, navodeći da su špekulacije koje su se pojavile u nekim medijima potpuno neistinite, rekavši da nema rizika od sveopšteg pogoršanja situacije u Kosovskoj Mitrovici i na celom Kosovu.
"Svesni smo tenzija, zbog čega pozivamo vlasti u Beogradu i Prištini da nastave da nas podržavaju", rekao je Kermabon.
Govoreći o ranjavanju poslanika Petra Miletića, De Kermabon je rekao da je kosovskoj policiji, koja je pokušala da istraži taj napad, suprotno zakonu zabranjen prilaz bolnici u severnoj Mitrovici.
Dodao je i da su izvesni, kako je rekao, radikalni elementi na severu Kosova pretili osoblju Euleksa, što je za najoštriju osudu.
Kosovski ministar inostranih poslova Skender Hiseni optužio je Beograd za pružanje podrške "kriminalcima u severnom delu grada", koje je označio kao odgovorne za "nasilne demonstracije" protiv otvaranja kancelarije kosovske vlade u severnom delu Kosovske Mitrovice.
"Ta kancelarija je otvorena kao deo vlade Republike Kosovo u nastaviće da funkcioniše na taj način... Vlada Kosova odlučna je da uspostavi vlast na celoj teritoriji Kosova", rekao je Hiseni, koji je predsednika Tadića optužio za bezrazložno blaćenje kosovskih Albanaca, kada je rekao da su oni odgovorni za incidente zbog koji se Savet bezbednosti i sastao.
Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin optužio je vlasti u Prištini za "drsku provokaciju" zbog odluke da bez konsultacija sa lokalnim Srbima otvore vladinu kancelariju, a Euleks za "očigledno odstupanje od statusno neutralne pozicije".
"Zahtevamo da Savet bezbednosti zadrži odlučujuću ulogu u donošenju odluka vezanih za razvoj situacije na Kosovu", rekao je Čurkin.
Njegov američki kolega Alehandro Volf je rekao da SAD podržavaju otvaranje kancelarije vlade u Prištini u severnom delu Kosovske Mitrovice, navodeći da je to bila "ispravna odluka suverene države".
Volf je, takođe, naveo da je bombaški napad u severnom delu Mitrovice "izolovano delo kriminalaca, a ne planirani teroristički napad", ocenjujući da, u suštini, nije bilo razloga za sazivanje vanredne senice Saveta bezbednosti UN oko ovog incidenta.
Volf je, takođe, rekao da su, prema informacijama kojima raspolaže, funkcionera Samostalno liberalne stranke i poslanika u Skupštini Kosova Petra Miletića napali lokalni Srbi.
"Žalimo zbog incidenta i pridružujemo se pozivima na mir i izbegavanje nasilja", rekao je Volf.
U severnoj Mitrovici, juče se dogodio još jedan oružani napad, u kojem je ranjen funkcioner Samostalno liberalne stranke i poslanik u Skupštini Kosova Petar Miletić.
Prošlog petka su, za sada još nepoznati počinioci, aktivirali bombu u naselju Bošnjačka mahala, gde je nekoliko stotina Srba protestovalo povodom otvaranja kancelarije vlade Kosova u severnom delu Mitrovice. U tom napadu, jedna osoba je poginula, a 11 je povređeno.
Predsednik Srbije je, istog dana, sazvao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i od međunarodnih snaga u pokrajini zatražio oštru reakciju na pokušaj destabilizacije Kosova i Metohije, ali i regiona.
Savet je bombaški napad okarakterisao kao teroristički akt albanskih separatista i ocenio da objektivnu odgovornost za taj čin snosi šef Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu Piter Fejt.
Zatraženo je da se odmah pronađu i adekvatno kazne počinioci tog zločina i da se onemogući svaki dalji pokušaj nasilnog otvaranja kancelarije privremenih institucija Kosova, čime se ugrožava mir i stabilnosti na KiM i u celom regionu.
Napad su najoštrije osudili i visoki zvaničnici Evropske unije, među njima i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj, koji je, tokom jučerašnje posete Beogradu, razgovarao sa predsednikom Srbije.
Osudama su se pridružili i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, britanski ministar za Evropu Dejvid Lidington, Misija OEBS-a na Kosovu, komandant KFOR-a general Markus Bentler.
Predstavnici kosovskih vlasti, međutim, smatraju da za napad nisu odgovorni kosovski Albanci i krivicu pokušavaju da prebace na Srbe.
Ministar unutrašnjih poslova u privremenoj vladi Kosova Bajram Redžepi izjavio je da postoji lista osumnjičenih za napad u Kosovskoj Mitrovici, ali da je rano da se saopštavaju detalji o tome.
Govor predsednika Tadića
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Srbija biti prinudjena da preispita svoj odnos prema medjunarodnom prisustvu na Kosovu i Metohiji ukoliko medjunarodni faktori ne uskrate podršku destabilizujućim potezima Prištine.
Predsednik Srbije istovremeno je ukazao da je sprovodjenje plana u šest tačaka, koji je svojevremeno predložio generalni sekretar UN a podržao Savet bezbednosti, jedini način da se uspostavi stabilnost na Kosovu.
Obraćajući se Savetu bezbednosti UN, vanredno sazvanom na zahtev Srbije povodom nedavnog napada na stanovnike severnog dela Kosovske Mitrovice, predsednik Tadić je istakao da je taj incident bio pokušaj da se povećaju medjuetničke tenzije i sabotiraju nastojanja da se dodje do održivog mira u pokrajini.
"To je još jedna pogubna posledica zlonamernog plana, iza koga delimično stoji takozvana Medjunarodna civilna kancelarija Pitera Fejta, da se na severu pokrajine uspostavi nelegalni i neželjeni režim", rekao je Tadić, i precizirao da su dve bombe na učesnike mirnog protesta protiv uspostavljanja kancelarije takozvane kosovske vlade bačene iz dvorišta koja pripadaju Albancima.
"Zahtevamo od medjunarodne zajednice da se postara da se ništa slično u budućnosti ne ponovi, i da nelegalna kancelarija u severnom delu Kosovske Mitrovice ostane zatvorena", rekao je Tadić, i dodao da kosovskim Albancima mora biti jasno stavljeno do znanja kakve će biti posledica svakog posezanja za unilateralnim potezima.
Tadić je naglasio da Euleks mora privesti pravdi počinioce svih napada na Srbe, a da NATO mora zadržati postojeći broj vojnika angažovanih na obezbedjivanju srpskih crkava i manastira na Kosovu.
Beograd, kako je istakao, neće u srpskim sredinama na Kosovu tolerisati ustanovljavanje kancelarija, sudova i telekomunikacione infrastrukture pod patronatom privremene administracije u Prištini.
Tadić je podsetio da je nakon martovskih nereda 2004. godine deo medjunarodne zajednice priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti nagradio kosovske Albance za pogrom nad Srbima, i izrazio očekivanje da Priština neće biti ponovo ohrabrivana da poseže za nasiljem.
Predsednik Srbije poručio je da je jedini način da se uspostavi stabilnost na Kosovu sprovodjenje plana u šest tačaka koji je svojevremeno predložio generalni sekretar UN a podržao Savet bezbednosti.
"Unilateralno proglašena nezavisnost, a nekima će biti neprijatno da čuju tu istinu, ne može dovesti do mira i stabilnosti, jer mir proističe iz dogovora, kao što i stabilnost može biti samo posledica konsenzusa", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je izrazio očekivanje da predstojećim savetodavnim mišljenjem Medjunarodnog suda pravde neće biti legitimizovana jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, jer bi, u suprotnom, svaka granica, bilo gde u svetu, bila ugrožena separatističkim ambicijama.
"U bliskoj budućnosti bi i neka druga država mogla da se suoči sa iskustvom Srbije, i svet bi ubrzo shvatio da je bujica pokrenuta jednostrano proglašenom nezavisnošću Kosova prerasla u talas nekontrolisanih secesija širom planete. Zato apelujemo na države koje nisu priznale Kosovo da ostanu pri toj odluci", poručio je Tadić.
Prema njegovim rečima, problemi na Kosovu ne mogu se rešavati van konteksta statusa, i zato je neophodno da se u novim pregovorima Srba i Albanaca dodje do sveobuhvatnog rešenja.
"Rešeni smo da dodjemo do održivog dogovora. Nemamo pravo na neuspeh. Naša namera nije da bilo koga ponizimo, ono što tražimo je pravedno rešenje za status Kosova koje bi sve strane mogle da prihvate", rekao je Tadić, i naglasio da je potrebno utišati glasove ekstremista koji poručuju da je istorijski kompromis izmedju Srba i Albanaca moguć.
Srbija, kako je zaključio, nikada, i bez obzira na posledice, neće priznati jednostano proglašenu nezavisnost Kosova, ali neće ni odustati od traganja za kompromisnim rešenjem.
