Izvor: Kurir, 18.Okt.2010, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠUMADIJA PROTIV SICILIJE
Evropa ili Gubernija, bilo je pitanje oko koga su se ne tako davno, tačnije pre dve i po godine, izjašnjavali građani Srbije. Nas koji smo uveravali građane ove zemlje da Evropa nema alternativu nazivali su izdajnicima i vređali na najpogrdnije načine oni koji su obećavali da će se na proglašenju predsednika Srbije svirati i ruska himna.
Uprkos jednom strašnom rečniku pogrda kojima smo bili izloženi, politika >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Borisa Tadića i evropsko opredeljenje birača pobedili su one koji smatraju da Srbiji ne treba predsednik, već kozački ataman. Ta pobeda bila je vrlo tesna, takoreći na žilet, ali je bitno odredila buduća politička zbivanja.
Danas i oni koji su do juče želeli da Srbiju pretvore u Guberniju i sebe videli kao gubernatora, danas i oni koji su na Skupštinu lepili plakate sa natpisom ‘’Sigurna kuća za Ratka Mladića’’, a sutradan sa bine gledali kako gore strane ambasade, trče u te iste ambasade kako bi strane diplomate ubedili da više nisu ‘’Neverne Tome’’ koje ne veruju u evropsku budućnost Srbije. I to po mogućstvu s njima na čelu, za šta bi želeli blagoslov, ako treba, i na zgarištu tih istih ambasada. Pri tome zaboravljaju da se izbori u Srbiji dobijaju među građanima ove zemlje, a ne u Briselu, Moskvi ili Vašingtonu, mada neznatan broj naših građana glasa i u svetskim prestonicama.
Ali, prva jesenja kiša oprala je evropsku šminku na tim vazda zabrinutim licima.
Gledam rudare iz Čilea koji su spaseni posle 69 dana provedenih pod zemljom. Sada zamislite one koji su u mraku proveli 20 godina baveći se politikom koja je taj mrak činila još crnjim, kako preko noći žele da budu evropski svetionici i lučonoše prometejskih i slobodarskih ideja. A nisu u stanju da prikriju činjenicu kako su i dalje zaslepljeni halapljivim vlastoljubljem.
Sasvim je normalno da u takvom stanju nisu u mogućnosti da uvide razliku između 6.000 huligana koji jurišaju na beogradske izloge u želji da iznađu jeftino opravdanje za pljačku i otimačinu i dva miliona ljudi koji jurišaju na Skupštinu da bi odbranili svoju izbornu pobedu, koju su neki hteli da im ukradu i posle koje bi današnje Neverne Tome trebalo da potraže političku penziju.
Posmatram huligane koji bi da sebe predstave kao navijače, gledam bandite koji pljačkajući prodavnice sebe predstavljaju kao čuvare morala, vidim divljake koji lomeći mamograf promovišu ideju zdrave Srbije i pitam se kako će sutra ti isti reagovati kad se organizuje izložba cveća i pobedi neki baštovan koji je izložio žute ljiljane. Odmah mu treba razbiti štand, nek ide u Sarajevo pa tamo neka izlaže ljiljane. I što baš žute, kakva je, bre, to demokratska nameštaljka. Ma tog baštovana odmah treba u Crnu reku, pa da radi lopata i antireumatska terapija.
Javno sam se deklarisao kao čovek koji smatra da Srbija treba da bude ponosna na svoje darovite mlade ljude, pobednike Matematičke olimpijade, na sportiste, rudare, kulturne pregaoce, i da ti imaju puno pravo da paradiraju. Ali niko nikome neće u ovoj zemlji pretiti. Niti će ovom zemljom upravljati onaj ko ima jače mišiće i bolji snajper.
Dok se sumiraju utisci iz Đenove, u kojoj su Sicilijanci išli na dopunsku nastavu kod Šumadinaca, i dok Srbija strepi od derbija, na kome će po najavama udruženi crno i crveno beli da se ponovo premere s plavima, građani ove zemlje se pitaju da li treba praviti veći zatvor ili zoološki vrt. Jer neki od onih iz Đenove mi izgledaju kao karika koja nedostaje u Darvinovom lancu evolucije, a neki koji ih brane kao negacija te teorije.
Bitno je da Evropa nema alternativu. Bez obzira na to što put za Evropu vodi i preko Đenove.
