Izvor: Studio B, 19.Nov.2011, 14:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SANU obeležila 170 godina postojanja

Predsednik Srbije Boris Tadić je na proslavi 170. godišnjice SANU izjavio da niko ne želi SANU u službi dnevne politike, niti kao arbitra među interesima koji nisu u domenu najviše insistucije srpskog društva u oblasti naučnog i umetničkog stvaralaštva.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio na proslavi 170. godišnjice Srpske akademije nauka i umetnosti, da misija te institucije nije da bude u službi dnevne politike, niti da bude arbitar u sukobu interesa >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << izvan njenog domena, već da ostane ono što je i do sada bila - stožerna nacionalna naučna i kulturna institucija.

Tadić je istakao da jačanje kapaciteta za uključivanje Srbije u međunarodne naučne projekte i zaustavljanje odliva mozgova moraju biti jedan od državnih prioriteta i zadataka Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Ne želimo da školujemo mlade istraživače za druge, od nas bogatije, već da ovde stvorimo radne i životne uslove, perspektivu za njih, da prvenstveno ovde ostvaruju svoje profesionalne ciljeve i potvrđujući sebe razvijaju i unapređuju privredu, društveni i kulturni život u svojoj zemlji", rekao je Tadić.

SANU će, kako je rekao, nastaviti da doprinosi izgradnji bogatijeg, socijalno uravnoteženog i solidarnog društva, tako što će na naučnim principima definisati probleme i kreirati atmosferu koja će dovesti do novih, dugoročnih rešenja baziranih na činjenicama i naučnom metodu.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da postane prepoznatljiva u svetskoj naučnoj zajednici, zbog čega će država nastaviti da povećava izdatke za nauku.

On je poručio da država od SANU očekuje da bude u sve većoj meri institucija koja će sa drugim delovima naučno-istraživačke zajednice učestvovati u razvojnim planovima društva, jer samo usvajanjem novih znanja i umeća mogu se ublažiti posledice globalnih potresa koji pogađaju Srbiju.

Razvojni potencijali Srbije, kako je istakao, nisu beznačajni i obaveza je svih nacionalnih institucija da taj kvalitet održavaju. Cela naučna zajednica, prema mišljenju predsednika Tadića, treba da bude složna u konceptu razvoja kakav je iznet u planu "Srbija 2020", i SANU bi trebalo da da svoj doprinos realizaciji razvojnih ciljeva.

Tadić je podsetio da se Srbija nedavno vratila u program CERN, istakavši da će taj korak doprineti unapređenju srpske nauke, koja je već stekla respektabilno mesto u međunarodnoj nauci, i mladim akademcima i akademicima otvoriti nove perspektive.

"Produktivno društvo kojem težimo je društvo znanja, i u njemu bi poseban značaj trebalo da ima transfer znanja između nauke i privrede, nauke i javnih službi u cilju ostvarenja novog kvaliteta života naših građana, novog kvaliteta znanja kojim će raspolagati, kao i novih rešenja za održivi razvoj i odgovorno demokratsko društvo", kazao je Tadić.

Kako je istakao, i donosioci političkih odluka treba da budu otvoreniji za nova znanja i dostignuća nauke, zbog čega će SANU i nadalje imati podršku za saradnju sa državnim institucijama.

"Želeo bih na kraju da vam čestitam ovaj izuzetan jubilej naše Akademije i izrazim želju da ona i dalje bude predvodnik prosvećenosti, znanja i kulturnoistorijskog identiteta svih građana Srbije, da sa istim žarom, istinoljubljem i rodoljubljem nastavi misiju koju su njeni umni i otačestvu predani osnivači osmislili i počeli da ostvaruju još pre 170 godina", zaključio je Tadić.

Zadatak SANU je da se bavi problemima društva

Svaki problem koji zaokuplja društvo istovremeno je i problem Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koja treba tim problemima da prilazi polazeći od naučnih činjenica bez ikakvih drugih primesa, rekao je danas predsednik Akademije Nikola Hajdin.

Hajdin je u pozdravnoj reči na centralnoj proslavi Dana Akademije i 170. godišnjice SANU naglasio da je "osnovni zadatak Akademije da analizira i izučava prosvetne probleme na naučnoj osnovi i da u tom pravcu javno deluje".

"Samo uključivanjem naučnog rasuđivanja možemo pomoći ukupnim naporima u tom pravcu. To je zapravo naš zadatak koji u poslednje vreme prema našim mogućnostima i izvršavamo", rekao je Hajdin i podsetio na drugi i mnogo važniji zadatak, koji se sastoji u shvatanju da je svaki problem koji zaokuplja društvo i narod u isto vreme i problem Akademije.

"Akademija može i treba da prilazi tim problemima polazeći od naučnih činjenica, bez ikakvih primesa ma kako se one nazivale", naveo je Hajdin. Predsednik SANU je govorio o istorijatu Akademije, koja je začeta kao Društvo srpske slovesnosti a potom tokom 170 godina postojanja menjala nazive.

Društvo je osnovano sa ciljem da stvori naučni jezik i terminologiju i njime proširi i popularizuje naučna znanja, ali taj zadatak nije u potpunosti ispunjen jer se Vuk Karadžić usprotivio, zbog čega je Društvo prešlo na drugi zadatak, a to je da proučava jezik svoga naroda, istoriju, običaje, zemlju i sve ono što ona u sebi ima.

Hajdin je dodao da se iz istorije Društva vidi težnja da ono bude naučno društvo, a ne samo prosvetno i da se u radu orijentiše na naučne discipline, naročito istoriju, političku, crkvenu, kulturnu i slične nauke.

U Društvu se od samog početka osećao uticaj dveju grupa "od kojih se jedna zalagala za objektivan naučni rad, dok je druga smatrala da je javni prosvetno-kulturni rad njen najvažniji zadatak", podsetio je Hajdin i dodao da je zbog toga došlo do sukoba koji je rezultirao gašenjem Društva i stvaranjem Srpskog učenog društva.

Nova organizacija prihvatila je naučno-narodni program Društva srpske slovesnosti i usresredila se prvenstveno na naučna ispitivanja, imala je četiri odseka: filološki i filozofski, jestastvenički i matematički, istorički i državnički i umetnički ali se i u njemu vodila rasprava o tome da li će biti samo naučna ustanova ili će imati i prosvetiteljsku ulogu.

Hajdin je naveo da je tadašnja vlast smatrala da je potrebno odvojiti nauku od politike, što je dovelo do ukidanja Srpskog učenog društva i osnivanja Kraljevsko-srpske Akademije.

"Konačno je prevagnulo mišljenje da je potrebna jedna ustanova koja će se baviti samo unapređenjem nauka i stvaranjem naučne atmosfere u narodu", naveo je Hajdin i podsetio da je Akademija imala akademiju prirodnih, filozofskih, društvenih nauka i akademiju umetnosti.

Aktivnost Akademije zasnivala se na individualnom radu članova koji su bili svesni da su u njoj okupljeni zbog nauke i umetnosti i da "njihove odnose u Akademiji ne smeju otežavati sukobi koji postoje u političkom životu", podsetio je Hajdin. On je rekao i da se rad Akademije neprestano uvećavao, te da je zakonom od 1947. godine nastavila da deluje kao Srpska akademija nauka, a od 1960. kao SANU.

"Akademija je kao ustanova sa dugom tradicijom razvijala nauku i umetnost izvršavajući čitav niz zadataka koje su joj potrebe i stvarnost nalagali", zaključio je predsednik SANU Nikola Hajdin.

Nastavak na Studio B...

Večernje novosti: Tadić: SANU u službi razvoja, a ne politike

S media: Nikola Hajdin: U SANU ulaze samo najbolji