Izvor: Politika, 23.Jun.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalna saradnja ili jačanje Sarajeva
Prva zvanična poseta Tadića Sarajevu: aktiviranje neiskorišćenih mogućnosti ili unitarizacija BiH
Povodom najave prve zvanične posete predsednika Srbije Borisa Tadića Sarajevu podeljena su mišljenja šta će ta poseta značiti za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, a naročito šta za Republiku Srpsku.
U Vladi Srbije kažu da je dosta problema između Srbije i BiH već rešeno i da se na ovu posetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gleda više kao na aktiviranje neiskorišćenih mogućnosti, nemački parlamentarci podržavaju Tadićevu posetu u „cilju jačanja BiH”.
Sagovornik „Politike” iz vlade kaže da o tome nema ni govora, da je predsednik RS Milorad Dodik izabran regularno na izborima, da ima veliku podršku i popularnost i da je njegov značaj u Srbiji veliki.
Povodom ocene da je poseta usmerena ka unitarizaciji BiH, direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov kaže da se iz Dejtonskog sporazuma ne može izbrisati da postoje dva entiteta i da se jedino može očekivati „da se, uz određena ovlašćenja koja moraju da zadrže entiteti ,ojačaju centralne institucije kako BiH ne bi bila ovako nedovršena država kakva je sada”.
„Tačno je da u Sarajevu smatraju da Dodik dobija podršku iz Beograda za svoje poteze i da će svakako jedno od pitanja biti i to koliko Srbija može pozitivno da utiče da se RS konstruktivnije ponaša u stvaranju BiH kao funkcionalne države”, kaže Popov.
Istoričar Čedomir Antić,iz Naprednog kluba,smatra da Tadić odlazi u Sarajevo kako bi nastavio politiku koju vodi godinama „a to je nastojanje da se kroz regionalnu politiku što više i što bolje Srbija preporuči Briselu”.
„Tačno je da Tadić treba da pomogne unitarizaciji BiH, pošto su u ovom trenutku diplomatije u određenim krugovima u EU i SAD posvećene tome. Oni smatraju da samo unitarna BiH može da uđe u EU,što je naravno u potpunoj suprotnosti sa onim što rade u Srbiji, s onim što se primenjuje na Kipru i u drugim krajevima Evrope. Dakle, primenjuju dvojne standarde koji pomažu ostvarivanju interesa velikih sila”, kaže Antić.
Šta su danas glavne prepreke u bilateralnim odnosima Srbije i BiH?
Činjenica je da je politička klima između dve države znatnopromenjena. Tome su svakako doprineli usvajanje Deklaracije o Srebrenici u skupštini i hapšenje generala Ratka Mladića. Uz to u Vladi Srbije smatraju da ni izbor vlasti u Sarajevu „nije nepovoljan za Srbiju”.
S obzirom na to da je jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije regionalna saradnja, prekretnicom se smatra Istanbulska inicijativa i sastanak u Karađorđevu sa tročlanim Predsedništvom BiH i turskim predsednikom Abdulahom Gulom koji je organizovan, prema rečima jednog od učesnika, kako bi se obračunali sa „zlim duhovima i vampirima prošlosti”. Koliko to teško ide vidi se i po primerima hapšenja Ejupa Ganića, Ilije Jurišića i Jove Divjaka.
Zato među najvažnije probleme između Srbije i BiH Popov ubraja nedovoljnu saradnju nadležnih organa i nepostojanje mehanizama koji bi doveli do toga da hapšenjaosumnjičenih za ratne zločine ne budu politički slučajevi nego čisto tehnička pitanja.
„Prigovor sa bošnjačke strane je bio da nemamo adekvatan odnos prema bošnjačkim žrtvama i to je sa ove strane u dobroj meri korigovano Deklaracijom o Srebrenici i Tadićevim odlaskom na obeležavanje 10. i 15. godišnjice srebreničke tragedije”, zaključuje Popov.
Na Istanbulsku deklaraciju i susret u Karađorđevu Antić ne gleda kao na pozitivne korake i zamera što Tadić ne vodi računa o nekim dokumentima koje je Srbija usvojila.
„Srbi u BiH, iako su konstitutivannarod i to voljom političkog vođstva Muslimana i Hrvata, nemaju ona prava koja imaju Bošnjaci u Novom Pazaru, koji su manjina. I iz Sarajeva i Novog Pazara nam neprekidno predstavljaju da Srbi u RS treba da imaju ista prava kao Bošnjaci u Pazaru, a to nije isto”, zaključuje Antić.
Iako ovo neće biti Tadićeva prva poseta Sarajevu (u maju prošle godine je bio na godišnjici Igmanske inicijative) po svemu se vidi da će Sarajevo za predsednika Srbije biti novi veliki izazov, naročito na unutrašnjopolitičkom planu.
B. Mitrinović
objavljeno: 24.06.2011
