Izvor: RTS, 13.Jan.2010, 04:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (13. 01. 2010.)
Blic: Prvi susret Tadića i Josipovića 18. januara, Press: Loša saradnja Vlade i NBS!, Novosti: Dete zaklalo zbog plena, Politika: Rat koji ne boli, piše beogradska dnevna štampa
Prvi susret Tadića i Josipovića 18. januara
Prvi susret predsednika Srbije i Hrvatske Borisa Tadića i Ive Josipovića mogao bi biti već sledeće nedelje, 18. januara kada je inauguracija hrvatskog predsednika. U Predsedništvu Srbije za „Blic" kažu da je „prva mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za susret dva predsednika inauguracija".
Novi predsednik Hrvatske Ivo Josipović najavio je ranije skori sastanak sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Josipović je istakao da su hrvatsko-srpski odnosi jedan od njegovih strateških prioriteta i ponovio stav o mogućnosti povlačenja hrvatske tužbe protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde.
Josipović kaže da smatra da bi pitanja pokrenuta hrvatskom tužbom i srpskom protivtužbom mogla da se reše i dogovorom dve zemlje i napominje da ta tema nije tabu. Prema njegovim rečima, građani Hrvatske imaju nerealna očekivanja od tužbe podnete protiv Srbije.
- Kada se podgrevaju nerealna očekivanja, onda su i razočaranja velika. Ne želim da budem predsednik koji će da stvara iluzije i govori ono što neko želi da čuje - zaključio je Josipović.
Loša saradnja Vlade i NBS!
Težak pad dinara u odnosu na evro u prethodnih mesec dana mogao je da se izbegne da su Vlada Srbije i Narodna banka bolje sarađivale u planiranju trgovine na deviznom tržištu, smatraju ekonomisti. Saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković smatra da je na rast deviznog kursa uticalo više faktora, ali da je glavni uzrok „skokovito" ubacivanje dinara na tržište.
- Na kraju prošle godine bila je povećana tražnja za devizama zbog otplate prispelih obaveza, zatim je NBS smanjila referentnu kamatnu stopu i dinarski deo obavezne rezerve banaka, a država je na tržište ubacila dinare prodajom deviza dobijenih od MMF-a. Dodatno je na jačanje evra uticala isplata novčane naknade po osnovu prava na besplatne akcije - rekao je Stamenković.
On je naglasio da je samo po osnovu akcija na tržište plasirano oko osam milijardi dinara, što je dvostruko veća suma od jednomesečne mase zarada u javnim preduzećima.
Stamenković kaže da Vlada Srbije i NBS nisu dobro koordinisale mere da bi se ublažio rast deviznog kursa. Prema njegovoj oceni, bilo bi mnogo bolje da su se predstavnici NBS i Vlade sastali i razmotrili pravo vreme i meru za zamenu sredstava od MMF-a.
Ekonomista Nikola Fabris takođe kaže da će se kurs „smiriti" u drugoj polovini januara, kada prođe psihološki pritisak na devizno tržište.
- Veća količina dinara na tržištu uticala je na slabljenje domaće valute, ali je dodatni pritisak na kurs bio psihološki faktor. Svi pohrlili da menjaju devize zbog pada dinara. Potrebno je da prođe nekoliko dana da bi se uvidelo da je to bila panika, a ne realno stanje - ističe Fabris.
On, međutim, smatra da je NBS mogla agresivnije da reaguje i da na međubankarskom deviznom tržištu ponudi veću količinu evra.
- Devizne rezerve su dovoljno velike i ne mogu se tako lako „otopiti". Uostalom, one su mnogo veće od novčane mase. Moje mišljenje je da treba više trošiti devizne rezerve, jer je za naše tržište karakteristično da svako malo pomeranje kursa ima psihološki efekat, što dodatno utiče na slabljenje domaće valute.
Dete zaklalo zbog plena
Vukosava Jocović (69) pronađena je ubijena u utorak oko 8.30 časova u iznajmljenom stanu u Prvomajskoj ulici, preko puta ubske pijace. Motiv zločina najverovatnije je pljačka, jer je napadač pretpostavljao da ima ušteđevinu. Sumnja se da je pljačkaš odneo nekoliko hiljada dinara, kao i mobilni telefon koji su bacili u obližnju reku Ubača.
Ženu, koja je živela sama, jednim rezom nožem zaklao je sedamnaestogodišnji dečak sa Uba koji će biti predat istražnom sudiji za maloletnike Višeg suda u Valjevu. Motiv brutalnog ubistva po svemu sudeći bila je pljačka. Nekoliko sati posle otkrivanja ubistva, ubski i valjevski policajci su uhapsili ubičinog saučesnika B. S. (21). Tokom uviđaja, inspektori su pronašli i kuhinjski nož kojim je počinjen zločin.
Telo žrtve je pronašla njena prijateljica koja je svratila na uobičajenu jutarnju kafu. Bilo joj je u prvi mah čudno što su ulazna vrata stana u prizemnoj zgradi bila otključana.
- Ušla sam u stan i kad sam kročila u kuhinju ss vrata sam ugledala Vukosavu kako leži na leđima. Odmah sam izašla i od njenih komšija pozvala Hitnu pomoć jer sam mislila da joj pozlilo - priča vidno uzbuđena prijateljica koja je insistirala da joj se ne pominje ime. - Kad je stigla Hitna pomoć otišla sam kući misleći da je Vukosava prebačena u bolnicu. Ni pomišljala nisam da je mrtva. Kasnije saznala sam da je zaklana.
Vukosava Jocović bila je konobarica na Ubu. Poreklom je iz Crne Gore i sa mužem je dugo godina živela u varošici u centru Tamnave. Dece nisu imali i rodbina ju je retko posećivala.
Njen muž je pre nekoliko godina umro i od tada Vukosava živi sama. Lane se preselila u stan u kome sam je i pronašla. Nije bila nešto naročito imućna, žalila se na malu penziju. Zato ne možemo da shvatimo šta je mogao da bude razlog ovog brutalnog ubitstva.
Majka maloletnika osumnjičenog za ubistvo povremeno je spremala kuću Vukosavi i osumnjičeni je dolazio dok je radila. Dečak je zato i pomislio da penzionerka ima ušteđevinu.
Rat koji ne boli
Odavno je poznato da virtuelni svet kopira događanja iz realnog života. Ipak, Internet dozvoljava da se neke stvari, poput ratova, ekonomskih kriza i sunovrata prožive s mnogo manje stresa. Virtuelne strategije omogućavaju i ono što bi u svakodnevnom svetu bilo teško zamislivo. Tako je, na primer, sve popularnija društvena onlajn strategija „eRepublik" za kratko vreme omogućila eSrbiji (virtuelnom pandanu naše zemlje) da postane jedna od vodećih svetskih sila. Srbija je trenutno četvrta zemlja po broju „stanovnika" (22.122), a zajedno sa članstvom u Savezu „Feniks" bori se za poziciju velike kolonijalne imperije. Treba uzeti u obzir da se stanje stvari u ovoj igri menja na mesečnom, nedeljnom, pa čak i dnevnom nivou, pa je moguće da naša zemlja još više napreduje, ali i oslabi svoju trenutnu poziciju.
Strategija „eRepublik" pokrenuta je pre nešto više od godinu dana sa idejom da simulira događaje u realnom svetu. Svaki registrovani igrač predstavlja stanovnika određene zemlje „Novog sveta", koji je takođe, formiran po uzoru na klasičnu političko-teritorijalnu podelu. Zapošljavanje igrača, učlanjivanje i vođenje političkih partija, sklapanje ekonomskih ugovora i vojnih saveza, razvijanje ekonomije i ostalih privrednih grana predstavljaju samo deo igre u koju se (na dnevnom nivou) učlani i po nekoliko hiljada ljudi širom sveta.
I dok se u stvarnosti svet još od Kubanske krize pribojava trećeg svetskog rata, on se u „eRepublik" već dogodio, a novi svetski poredak doneće i novi sukob koji će kulminirati četvrtim svetskim ratom.
Naša zemlja u „Novom svetu" sastoji se od sedam regiona (Beograd, Vojvodina, Šumadija, Zapadna Srbija, Istočna Srbija, Južna Srbija i Raška), a trenutno kontroliše i neke teritorije na prostoru Bugarske, Male Azije i priobalju Crnog mora, kao i prostor koji odgovara području Pakistana.
Kao i u realnom svetu, Srbija kao mala zemlja nema veliki potencijal prirodnih resursa, pa do njih mora doći trgovinom ili osvajanjem novih teritorija. Pomenuti Savez „Feniks" pored Srbije čine Rusija, Mađarska, Velika Britanija, Nemačka, Bugarska, Iran, Indonezija, Portugal, Slovenija, Estonija, Ujedinjena Holandija, Turska, Letonija, Litvanija i Brazil. U borbi za svetsku dominaciju ovom savezu najveći rival je EDEN koji, između ostalih, čine SAD, Kanada, Australija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Španija, Rumunija i Poljska, koja trenutno predstavlja vodeću svetsku velesilu.
O fenomenu „eRepublik" u više navrata pisale su i ugledne svetske novine poput „Njujork tajmsa" ili britanskog „Gardijana". Kao i kod sličnih pojava u poslednjoj deceniji, ova društvena strategija nalazi se na meti mnogih kritičara, ali istovremeno višestruko raste broj onih koji postaju pasionirani ljubitelji ovog vida virtuelne zanimacije. I dok se pozitive i negativne reakcije smenjuju na brojnim forumima, svi se slažu u oceni da je bolje voditi stotine ratova na ovaj način nego jedan jedini u stvarnom svetu.
