Izvor: RTS, 06.Jan.2010, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć Beograda dobrodošla
Makedonija ne treba "a priori" da odbaci srpsku ponudu u vezi sa posredovanjem u pregovorima o imenu, koji se već skoro 20 godina vode između Skoplja i Atine. Vlada u Skoplju još uvek je bez komentara, diplomate smatraju da ponudu Borisa Tadića ne treba odbaciti.
Makedonsko ministarstvo spoljnih poslova još uvek ne želi da komentariše ponudu srpskog predsednika Borisa Tadića da Beograd posreduje u pregovorima između Skoplja i Atine oko imena Makedonije, koje već >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << punih 16 godina vodi posrednik UN, Amerikanac Metju Nimic.
"Još nismo dobili zvaničnu ponudu", rekao je skopskom listu "Dnevnik" neimenovani zvaničnik makedonskog ministarstva inostranih poslova, ali je premijer Nikola Guevski, nedavno, komentarišući želju Havijera Solane da se uključi u pregovore, rekao "da nema ništa protiv angažmana bilo koga ko može da pomogne pregovaračkom procesu".
Sličnog mišljenja je i neimenovani makedonski diplomata, koji je "Dnevniku" rekao da ne treba odbacivati predlog Beograda, jer se pregovori, ionako, vode pod okriljem Ujedinjenih nacija, pa "nema nikakvog razloga da se odbaci još jedan neformalan kanal za prenošenje poruke".
"Umesto da se plašimo da je ovo zavera tradicionalnih prijatelja, Grčke i Srbije, protiv nas, predsednik Ivanov treba da pozove Tadića i pita ga šta stoji iza te ideje i o čemu je pričao sa Papandreuom. To moramo da uradimo, jer smo saterani u ćošak", rekao je taj diplomata.
Prema njegovim rečima, predsednik Srbije ima "korektan odnos" prema pitanju imena Makedonije, što je u više navrata potvrdio.
"Makedonija mora da računa na činjenicu da će Srbija, od sada nadalje, biti najvidljivija balkanska država u Evropi", rekao je taj diplomata.
Predsednik Srbije Boris Tadić ponudio je, u utorak, da Beograd posreduje u dvadesetak godina dugom sporu Atine i Skoplja oko imena Makedonije, zbog koga je već u dva navrata odlagan napredak makedonskih evropskih integracija.
Nimic neuspešan, spor traje dve decenije
Taj spor, bespotrebno, opterećuje odnose dve države još od osamostaljenja Makedonije 1991. godine, a Grčka je severnom susedu čak tokom 19 meseci 1993-94. godine uvela oštru ekonomsku blokadu, koja je ukinuta tek nakon ozbiljnog pritiska međunarodne zajednice.
Suštinu problema predstavlja grčki stav da se ime "Makedonija" može koristiti samo za severnu pokrajinu te države, insistirajući na istorijskom nasleđu koje vodi poreklo još od vremena Aleksandra Makedonskog.
Pozivanje na nasleđe slavnog antičkog državnika i vojskovođe nije strano ni vlastima u Skoplju, koji su njegovim imenom krstili aerodrom u prestonici i autoput, dok je imenom njegovog oca Filipa kršten stadion u Skoplju.
Od 1993. godine, privremenim sporazumom, koji je, takođe, postignut pod patronatom svetske organizacije, Makedonija u međunarodnim organizacijama koristi rogobatno ime "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija", dok se u bilateralnim odnosima sa većinom država upotrebljava ustavni naziv te država "Republika Makedonija."
Makedonija je u članstvo UN primljena 8. aprila 1992. godine pod privremenom odrednicom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
Pregovori o rešenju spora između Skoplja i Atine u vezi sa nazivom "Makedonija" vode se od 1992. godine.
Radi rešavanja problema, Ujedinjene nacije su imenovale Metju Nimica za specijalnog posrednika, koji je do sada održao više sastanaka sa predstavnicima dveju strana i izneo nekoliko predloga.
Poslednji predlog koji je Nimic ponudio, bio je naziv "Severna Makedonija", a ranije su kao najčešća imena pominjana "Republika Gornja Makedonija", "Nova Republika Makedonija" i "Republika Makedonija Skoplje".
Makedoniju je pod ustavnim imenom priznalo više od 110 zemalja sveta.
