Izvor: B92, 27.Okt.2013, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politički rečnik pun teških reči
Beograd -- Srpski politički govor karakteriše prekomerna emotivnost, manjak političke kulture i s tim skopčana sklonost ka teškim rečima na račun neistomišljenika.
Da li će iz političkog rečnika biti izbačena kriminalizacija protivnika, i da li politički govor može da bude umiveniji?
Sudeći po izjavama Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade, verbalna komunikacija između političkih neistomišljenika menjaće se nabolje.
On je u intervjuu za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << RTS rekao da za jednu stvar može da oda priznanje Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću, a to je da nije bilo ubistava ili linča onih za koje se pretpostavljalo da bi mogli predstavljati političku opasnost.
Rekao je i da je za našu zemlju važno da se oda poštovanje i Borisu Tadiću i svakom drugom ko je vodio našu zemlju. Doskora nije bilo tako, pa je i sam Vučić priznao da je govorio drugačije.
Dragomir Anđelković, analitičar, kaže za Politiku da srpski politički govor od rane faze našeg partijskog života u drugoj polovini 19. veka karakteriše prekomerna emotivnost, manjak političke kulture i s tim skopčana sklonost ka teškim rečima na račun neistomišljenika. "Dugi demokratski diskontinuitet, koji smo imali tokom druge polovine 20. veka, dodatno je pogoršao stanje. Komunistički sistem, kao i svaki drugi totalitarizam, u politički život unosi psihozu lova na veštice, odnosno poimanje neistomišljenika kao državnih neprijatelja i kriminalaca", kaže Anđelković, i nastavlja:
"Sve rečeno rezultiralo je našom olakom a i dalje aktuelnom sklonošću ka satanizaciji političkih i drugih protivnika. Ona ide u rasponu od kriminalizacije, lepljenja raznih etiketa (u rasponu od fašiste do izdajnika), do omalovažavanja pripadnika porodice onih s kojima smo u političkom sukobu. I da nismo imali buran ratni period, toga bi i te kako bilo, a ovako se i opterećujući duh ’ratova za jugoslovensko nasleđe’ dodatno preneo na naš politički govor i partijske odnose. Takvo stanje nije kompatibilno s politikom usvajanja vrednosti i modela ponašanja u razvijenim demokratijama".
Naravno, ne znači da u zemljama EU nema političke zlobe i nekorektnosti, izraženih i kroz politički govor, upozorava Dragomir Anđelković: "Ali, za to se uglavnom traži forma koja makar površinski prikriva suštinu, koja, koliko god da je cinična ili čak i maliciozna, usled toga deluje mnogo pristojnije nego kod nas. Poučeni, primera radi, bugarskim ili grčkim iskustvom, i mi ćemo u narednim godinama ići putem koji ka tome vodi. To ne znači da neće biti ekscesa, ali nesumnjivo znači da ono što se u drugim zemljama tretira u tom smislu, kod nas više neće biti doživljavano kao deo uobičajene, ako ne baš i ’normalne’ političke prakse. A ona, to treba ponoviti, ne znači da će i tada biti dubinski drastično čistija, ali bar će postajati manje prljava na banalan način koji nije svojstven modernim demokratskim sistemima".
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da je suverena odluka političkih aktera da li će biti izbačena kriminalizacija protivnika. "Ako se smanji nivo kriminala, smanjiće se i kriminalizacija političkih protivnika. Važan je ambijent u kome se govori i zato će biti potrebno tri do pet godina da se govor promeni, to ne može za nekoliko meseci. Ako bi bila doneta neka presuda, ako bi se razbila veza između političara i kriminalaca, smanjio bi se i prostor za ovakve priče. Jer, naboj se podiže u govoru kada se govori o kriminalu."
Stanković kaže da umivenijem političkom govoru možemo da težimo i da se nadamo: "Za to su potrebni neki novi ljudi. U Srbiji su tragične političke suprotnosti, ali kada se normalizuju prilike, kada se raščlani šta se sve dešavalo, može se očekivati da govor evoluira, ali to zavisi od političara. Mi smo daleko od toga da napravimo ambijent u kome se politika gleda racionalno. Kada se borba za vlast ne bude gledala kao borba na život i smrt, onda će umiveniji govor dobijati na mahu. Potreba je tolerantna i odgovorna debata, a ne demonizovanje protivnika. Ovi razgovori vlasti i opozicije sada idu ka normalizaciji odnosa, ali mi smo stalno u kampanji, a u kampanji će biti ružnih reči, kao što ih ima i na Zapadu, ali između kampanja toga ne bi trebalo da bude."
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da, ako se ovi razgovori vlasti sa opozicijom organizuju kako bi bio širi konsenzus – onda je to ohrabrujuće. "Ako se govori s odmerenošću prema prethodnicima, to najavljuje bolja vremena, bez obzira na motive. Motivi za uglađeniji govor mogu biti degutantno pominjanje devedesetih godina. Ako se bude odmereno vagalo šta će se reći, to Srbija mora da pozdravi. Motivi mogu biti i dizanje rejtinga ili skori izbori, ali šta god da je, dobro je. Koštunica se nije razumeo u marketing, Tadić je bio prepakovan, a naprednjaci baš umeju. Ali šta god pričale vlasti, gledaj koliki je porez i budžet. Tu se ne može lagati ni spinovati."
