Izvor: B92, 20.Sep.2010, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo samit o napretku sveta
Njujork -- U GS UN otvoren je samit o Milienijumskim ciljevima razvoja, na kome će tokom tri dana svetski lideri razmotriti kako napreduje borba protiv siromaštva u svetu.
Delegaciju Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih naicja predvodi predsednik Boris Tadić.
Otvarajući skup, predsedavajući skupštine Jozef Dajs, pozvao je sve šefove država i vlada i predstavnike država članica UN da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ponovo potvrde privrženost Milenijumskim ciljevima razvoja i da upute snažnu poruku da žele i mogu da ih ostvare.
Plenarnom sastanku na visokom nivou o milenijumskim razvojnim ciljevima Ujedinjenih nacija, obratiće se predstanici 192 države-članice.
"Milenijumski ciljevi razvoja" je naziv za osam ciljeva koje su se sve članice UN, deklaracijom potpisanom pre deset godina u septembru 2000, obavezale da pokušaju da ostvare do 2015.
Tu spadaju iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja, promovisanje jednakosti polova, smanjenje smrtnosti kod dece, poboljšanje zdravlja majki, borba protiv HIV/AIDS-a i drugih bolesti, obezbeđenje ekološke održivosti i stvaranje globalnog partnerstva za razvoj.
Očekuje se da se na kraju skupa usvoji rezolucija o rešenosti Generalne skupštine i članica UN da ispune ciljeve na koje su se obavezale.
Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan izjavio je danas na samitu UN posvećenom Milenijumskim ciljevima razvoja da su zbog ekonomske krize, ne samo finansijske, već i kad su u pitanju hrana i gorivo, izgubljene godine napretka u zemljama u razvoju.
"Još oko 70 miliona ljudi neće se izvući iz okova siromaštva do 2020.godine, a mnogi miloni će osećati posledice nezaposlenosti I nedovoljne zaposlenosti", rekao je Stros-Kan na samitu u Generalnoj skupštini UN u Njujorku.
On je dodao da se moraju udvostručiti napori i pokušati da se ubrza povratak na vreme pre izbijanja krize.
"Sve počiva na uravnotežnom globalnom rastu. Insistiram na tome I to je moja glavna poruka danas - bez održivog globalnog rasta svi napori za ostvarivanje milenijumskihb ciljeva razvoja biće neuspešni", rekao je Stros-Kan.
On je precizirao da je MMF, od izbijanja krize, četiri puta povećao iznos zajmove zemljama u razvoju, od kojih su neki bez kamate, čak i bez ikakvih uslovljavanja.
Kao poruku učesnicima samita, on je rekao: "Nećete ispuniti mandat dok je toliko mnogo naših sugrađana marginalizovano, bez uslova za život i pristojnog posla".
"Danas se pruža mogućnost da počnemo ponovo i ispunimo naše obećanje. Podržimo zajedničku dobrobit čovečanstva i očekujmo svet slobodan od siromaštva i sukoba", rekao je direktor MMF-a.
Direktor Svetske banke Robert Zelik izjavio je da Milenijumski ciljevi razvoja imaju centralnu ulogu u misiji te finansijske institucije u nastojanju da se prevaziđu siromaštvo I glad, ojačaju zdravstvena zaštita i obrazovanje, otvore dobro plaćeni poslovi i obnovi čistija čovekova okolina.
"To je svet u kome za sve građane postoje mogućnosti i nada", rekao je on i podsetio na dosadašnja pozitivna dostignuća, kao što je čiinjenica da je do 2005. prepolovljen procenat ljudi koji u zamljama u razvoju žive u uslovima krajnjeg siromaštva.
Siromaštvo je značajno opalo u istočnoj Aziji, Latinskoj Americi, istočnoj i centralnoj Evropi. Ali, dodao je, taj napredak bio je neravnomeran, a kriza iz 2008.godine usporila je ili čak preokrenula napredak na milenijumskim ciljevima u mnogim zemljama.
Svetska banka procenjuje da ove godine 64 miliona ljudi još živi u krajnjem siromaštvu, a da je prošle godine bilo gladno oko 40 miliona.
Do 2015. godine može umreti još oko 1,2 miliona dece do pet godina starosti, 350.000 učenika možda neće završiti osnovnu školu, a još oko 100 miliona ljudi će ostati bez pristupa čistoj vodi za piće.
Zelik je rekao da je Svetska banka u proteklih 10 godina investirala 33 milijarde dolara u zdravstvo i hranu u zemalje u razvoju.
Do 2015. povećaće obim svojih programa za više od 600 miliona dolara, a za obrazovanje, povećaće investicije za 750 miliona dolara, posebno u podsaharskoj Africi, rekao je Zelik.
