Izvor: Politika, 13.Okt.2010, 00:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partnerstvo posle godina nesporazuma
Klinton: Amerika ceni saradnju sa Hagom. Nijedna zemlja nije učinila toliko napora koliko Srbija da bi se približila Evropi Tadić: Ne želimo odlaganje već početak dijaloga, jer samo kroz dijalog možemo rešiti istorijski konflikt među Srbima i Albancima
Predsednik Srbije Boris Tadić i američka državna sekretarka Hilari Klinton ocenili su juče da su odnosi između dve zemlje, posle godina nesporazuma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u usponu. Kosovo, koje je bilo jedna od tema njihovog razgovora u četiri oka, i dalje je, kako su rekli ostalo jedno od najvažnijih pitanje, oko koga se dve zemlje ne slažu. Na konferenciji za novinare koja je održana nakon razgovora koji je iza zatvorenih vrata trajao sat vremena, predsednik Tadić je ponovio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, ali i da poštujući legitimna prava albanskog naroda brani i svoja legitimna prava na KiM. Srbija je, kako je rekao, zajedničkim podnošenjem rezolucije sa 27 zemalja pokazala da je privržena dijalogu i da želi da dijalog počne što pre.
„Ne želimo odlaganje već početak dijaloga jer samo kroz dijalog možemo rešiti istorijski konflikt među Srbima i Albancima koji traje već 150 godina. Želimo da govorimo o svim pitanjima koja se tiču ljudi na Kosovu i Metohiji i da na jedan miran i diplomatski način branimo integritet naše zemlje. Svaka unilateralna akcija albanskih institucija na Kosovu dovodi Srbiju u neodrživu situaciju i ne doprinosi dijalogu”, rekao je Tadić.
Klintonova je istakla da uprkos neslaganjima oko Kosova, SAD veruju da rezolucija koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN može da postane osnov za dijalog Beograda i Prištine. Dijalog, prema njenim rečima, može da doprinose dobrobiti naroda Kosova i Srbije tako što će se rešavati svakodnevna pitanja i poboljšavati odnosi Beograda i Prištine. To će, kako je rekla, uticati kako na odnose Srbije sa susedima tako i na njen odnos sa drugim evropskim državama i SAD.
Saradnja Beograda sa Haškim tribunalom takođe je bila nezaobilazna tema tokom ovog susreta. Srbija, prema rečima predsednika Tadića, čini sve da zatvori mračnu stranicu istorije devedesetih godina i činom hapšenja dvojice preostalih haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića. On je državnoj sekretarki Klinton izneo uveravanje da će Srbija svoju obavezu izvršiti do kraja.
„Srbija to ne čini zbog Haškog tribunala ili međunarodne zajednice već zbog sebe same i zbog svojih građana, zbog regiona jugoistočne Evrope, zbog pomirenja među svima nama. Čak i kada bi Haški tribunal sutra prestao da postoji Srbija bi nastavila traganje za Mladićem i Hadžićem kako bi se svi oni koji su optuženi za teške ratne zločine našli pred licem pravde jer je to jedini način da utvrdimo ko je kriv za strašne zločine”, istakao je Tadić, dodavši da će Srbija uvek insistirati i na sudskim procesima protiv onih koji su počinili zločine protiv Srba.
Prema oceni SAD, rekla je Klintonova, Srbija ulaže velike napore da uhvati preostale begunce i taj napor mora da se ceni. Ona je posebno istakla ulogu koju u tome ima vlada kao i snage bezbednosti i obaveštajne službe.
Kad je reč o putu u Evropsku uniju, prema rečima američke državne sekretarke, nijedna zemlja nije zaslužila više ulazak u EU od Srbije, jer „nijedna nije učinila više napora kako bi se približila Evropi”. Ubeđeni smo da Srbija može ne samo da postane članica EU nego i lider u Evropi, primer u Evropi”, istakla je Klintonova.
Izražavajući zahvalnost SAD zbog podrške Srbiji na njenom evropskom putu, Tadić je naglasio da je to od suštinske važnosti za Beograd.
„Mi ćemo nastaviti da ostvarujemo naš strateški cilj učlanjenje u EU primenom reformi, poboljšanjem života građana i uspostavljanjem zajedničkih vrednosti na prostoru Srbije”, objasnio je Tadić.
Održavanje Parade ponosa, kako je rekao, jasno svedoči da delimo vrednosti sa EU u kojoj je temeljna tačka zaštita prava pojedinca. Jedino na taj način, kaže Tadić, možemo odbraniti i temelje demokratije i imati slobodno i prosperitetno društvo. To će u budućnosti, prema Tadićevoj najavi, biti i centralna tačka politike Vlade Srbije i njega lično.
Predsednik Srbije je izrazio i nadu da će uz one koje su već prisutne u Srbiji, još američkih firmi doći u našu zemlju, a sudeći prema razgovoru koji je imao u Njujorku sa američkim biznismenima najrealnije je očekivati nova ulaganja u elektroprivredu i energetiku.
J. Cerovina
------------------------------------------------------
Predrag Simić: Čekamo reakciju holandskog parlamenta
„SAD su u ovom trenutku dale podršku Srbiji za ono što je jedan od njenih glavnih prioriteta, za nastavak integracije u Evropu, ali moram da primetim da je državna sekretarka upotrebila i reč evroatlantske integracije. Pretpostavljam da nam je jasno šta to znači”, ukazuje Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.
On kaže za naš list da izjava Hilari Klinton da su SAD ubeđene u to da Srbija može da postane ne samo članica EU već i primer u Evropi predstavlja „najveći kompliment koji godi ušima srpske elite i srpske javnosti”, ali i to bi „trebalo tumačiti u kontekstu dilema oko stavljanja na dnevni red srpske kandidature unutar EU”. „Pretpostavljam da ćemo prvu reakciju Evropljana na ovaj stav moći da saznamo u holandskom parlamentu”, navodi naš sagovornik, koji smatra da je to izvesno olakšanje posle kritika koje je Srbiji uputio glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc.
Kad je reč o Kosovu Simić ocenjuje da je, posle jučerašnjih razgovora očigledno je da su pogledi Beograda i Vašingtona i dalje veoma udaljeni i da je zbog toga primenjena ona formula „Slažemo se da se ne slažemo”, koju smo čuli prilikom prošlogodišnje posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena.
-----------------------------------------------
Todorić: Kosovo je više evropsko nego američko pitanje
Za Vladimira Todorića, iz Centra za novu politiku, najupečatljiviji je deo izjave Hilari Klinton u kojem je ona rekla da SAD smatraju da je pravi način za dijalog dijalog o praktičnim pitanjima. „Pitanje je da li je ona time isključila razgovore o statusu Kosova, da li je ograničila teme za razgovor i da li ta praktična pitanja treba da budu samo uvod ili uvod i kraj toga”.
„Američka politika i pre rezolucije bila je čvrsto na stanovištu da je nezavisnost Kosova gotova stvar. Ne vidim koji su argument našli da promene to mišljenje, od Međunarodnog suda naovamo”, kaže za naš list Todorić, zaključujući da ovo nije nešto specijalno ohrabrujuće u pogledu razgovora sa Kosovom.
On, međutim, mislim da to ne treba nikoga ovde da obeshrabruje, jer Kosovo neće biti druga zemlja Amerike, nego će u nekoj daljoj budućnosti želeti da uđe u EU kao i mi. „Tako da je kosovsko pitanje više evropsko pitanje nego što je američko, iako je Amerika tu, naravno, nezaobilazna”.
-------------------------------------------
Dragan Simić: Jedino SAD mogu da privole Prištinu na dijalog
„Ova poseta gospođe Klinton zaista otvara novu stranicu u našim odnosima. Ti odnosi su dostigli najnižu tačku u vreme administracije njenog supruga, a evo, njoj je, na neki način, pripala ta mogućnost da načini odlučujuće korake, nakon našeg zaokreta u spoljnoj politici ka poboljšanju međusobnih odnosa”, kaže Dragan Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.
Simić naglašava da je srpska strana, tim zaokretom, omogućila da dođe do dijaloga Beograda i Prištine. „Mislim da će ključna uloga SAD biti da privoli kosovske Albance da uđu u dijalog, koji njima sada ne odgovara. Jedino SAD, ne EU, mogu da privole kosovske Albance da brzo uđu u te razgovore”, uveren je on.
Povodom dela izjave Hilari Klinton koja se odnosila na podršku ulasku Srbije u EU, on ističe da put u Brisel ide preko Vašingtona, a da je mišljenje Vašingtona u odnosima saveznika ipak ono koje opredeljuje u krajnjoj liniji. „Ja bih bio vrlo iznenađen da sada ne dođe do razmatranja naše kandidature”, zaključuje Simić.
objavljeno: 13.10.2010.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
