Izvor: Kurir, 07.Nov.2010, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUN K.RAC SVEGA
Budi me nekakav džumbus u sobi. Otvaram oči i prvo što ugledam je ogromna dlakava tufna. Ustuknem prema zidu i spazim da se u sobi nalazi divovski Boris Tadić. Toliko glomazan da mu pojedini udovi čak ispadaju kroz prozor. Verovatno čitavu tonu težak, kad bi se uspravio, imao bi bar četiri metra u visinu. Nezgrapno se meškolji lomeći nameštaj i robotskim glasom mi se obraća sporo i razvučeno: „Ja se... ovom priiilikom... >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << izviiinjavam... što sam te probudiiio...“. Počinje da se preznojava, sav je mastan i vlažan, postaje zagušljivo i klaustrofobično...
Nekako se provlačim do kuhinje po malo kafe da se opasuljim. Kad tamo ogromni, predimenzionirani, king sajz Ivica Dačić! Sedi na sudoperi, koja se već ulubila kao zgužvana limenka piva, prstima vadi poslednje ostatke hrane iz frižidera i ljutito se okreće pokretom brontosaurusa. Umašćen, musav, znojav i zajapuren, strogim pogledom mi stavlja do znanja da je on jedini kuhinjski alfa mužjak i da mi je bolje da se istog trenutka izgubim. Prestravljen, zbunjeno otvaram vrata ostave, ali ih smesta zalupim kad iza njih spazim golemo krvavo oko čuvenog generala, koji se ko zna kako spakovao u tako mali prostor.
Potrčim ka dnevnoj sobi, ali je kroz predsoblje nemoguće proći pošto se tu čitavom dužinom i visinom zaglavila kolosalna guzica Nenada Čanka. Odlučim da izvučem sve one snoide koji mu vire iz bulje i kroz creva mu se nekako probijem dalje. Tamo sretnem još gomilu likova, kojima se uljudno javim pre nego što mu izađem na usta, koja ovaj, srećom, nikad ne zatvara. Uđem u kupatilo da se posle ovog proboja malo uljudim, ali ga je već okupirao neki nadmeni urbanoidni devojčurak, koji pohotno trlja svoj gorostasni klitoris masturbirajući na sliku Milana Mladenovića. Poče da urla na mene: „Zatvori vrata, seljačino! Vrati se tamo odakle si došao, keve ti. Moj WC si doš‘o da zapišavaš!“
Džinovski brabonjci tresnuše me po tintari ko đulad. Ošamućen, izleteh na terasu, ali na njoj gorostasna tetovirana momčina, koja kara u bulju nekog pešovana. Od siline njihove strasti terasa se potpuno iskrivila, armatura samo što ne popusti.
Jaoj, ne mogu više sve ovo da podnesem! Otrčim prema vratima stana. Hoću napolje! Ali ja sam tako mali i nebitan da ne mogu ni kvaku da dohvatim. Nekako i uspem da doskočim do nje, ali tada provalim da je zaključano. Pomislim da je sve ovo samo ružan san, ali ne - ovo je ipak najstvarnija java. Pokušavam i dalje da otvorim vrata, a sve ove grdosije, ljudine i titani me ovako nemoćnog i malog pritisli uz vrata i umiru od smeha. „Hohohoho! Rohohoho!“, onako ogromni i teški valjaju se i skaču po stanu. Od te silne težine pod počinje da podrhtava, lusteri se tresu, pojavljuju se pukotine u zidovima. Izazvaše zemljotres! Sve se ruši. Izgibosmo!
