Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Feb.2011, 02:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odložena poseta predsednika Mađarske

BEOGRAD -

Poseta predsednika Mađarske Pala Šmita Srbiji, predviđena za danas, odložena je iz zdravstvanih razloga, saopštio je Kabinet predsednika Šmita, navodi se u saopštenju iz Kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića.

Kako je bilo planirano, predsednik Mađarske trebalo je da boravi u poseti Srbiji sutra i u četvrtak i da razgovara s najvišim srpskim zvaničnicima, među kojima i sa predsednikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Borisom Tadićem.

Šmit je u četvrtak trebalo da poseti Novi Sad i razgovara sa predsednikom vojvođanske vlade Bojanom Pajtićem i predsednikom Skupštine Šandorom Egerešijem.

Odnosi poslednjih godina u usponu

Poseta predsednika Mađarske Srbiji trebala je da bude prilika za unapređenje odnosa između Beograda i Budimpešte, koji su, prema ocenama analitičara, poslednjih godina u usponu, mada još nisu dostigli nekadašnji nivo.

Mađarska trenutno predsedava EU, pa se očekivalo da bi jedna od tema razgovora Šmita i srpskih sagovornika trebalo da budu evropske integracije Srbije.

Zvanična Budimpešta svesrdno podržava ulazak Srbije u EU i na tom putu nudi svu moguću pomoć.

Dokaz te podrške je i činjenica da je Mađarska ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom 8. novembra prošle godine, kao i najava da će se ova zemlja tokom šestomesečnog predsedavanja koncentrisati, između ostalog, i na nastavak proširenja EU, pre svega na Zapadni Balkan.

Istovremeno, Mađarska je inicijator Dunavske strategije u koju je uključena i Srbija.

Šef mađarske diplomatije Janoš Martonji na početku predsedavanja EU najavio je da će njegova zemlja posebnu pažnju posvetiti i otpočinjanju pregovora Beograda i Prištine, pa se može očekivati da bi taj dijalog takođe mogao biti na dnevnom redu.

Zvanična Budimpešta je inače priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Kada se govori o prostoru za unapređenje saradnje, tu se prevashodno misli na oblast privrede i to posebno u sferi energetike i infrastrukture.

Kakav je položaj Srba u Mađarskoj?

I premijer Mađarske Viktor Orban je tokom posete Srbiji novembra prošle godine ukazao na značaj poboljšanja saradnje na tom planu.

Tom prilikom posebno je istaknuto da je krajnje vreme da se poboljša železnički saobraćaj između dve zemlje, a ne da vozovi idu od Budimpešte do Beograda brzinom od samo 60 kilometara na sat.

Jedno od pitanja koje je uvek na dnevnom redu sastanaka srpskih i mađarskih zvaničnika jeste i položaj Srba u Mađarskoj, odnosno Mađara u Srbiji.

U tom kontekstu aktuelna mađarska vlada je više puta istakla da je srpski Zakon o nacionalnim savetima, koji omogućava svojevrsnu kulturnu autonomiju nacionalnih manjina, primer za druge.

S druge strane, predsednik Srbije je tokom ranijih susreta sa mađarskim sagovornicima ukazivao na potrebu da se razmotri mogućnost učešća pripadnika srpskog naroda u mađarskom parlamentu i da se stalno radi na poboljšanju informisanja i školovanja na maternjem jeziku pripadnika srpskog naroda.

Oktobra 2009. godine u Budimpešti su otvorene prostorije novog Kulturnog centra Samouprave Srba u Mađarskoj.

Sporno pitanje - zločini partizana

Sporno pitanje u odnosima dveju država tiče se obelodanjivanja istine o nevinim žrtvama krajem Drugog svetskog rata.

Reč je o navodnim zločinima partizana nad mađarskim i nemačkim življem u Vojvodini 1944. i 1945. godine.

S tim u vezi, Tadić je tokom prošlogodišnjeg susreta sa Orbanom istakao da radi boljih odnosa u budućnosti treba realistično sagledati šta se dešavalo u prošlosti i izrazio zadovoljstvo zbog formiranja naučne komisija dve akademije nauka koja treba da utvrdi šta je tačno predmet sporenja u onom što se dešavalo u novijoj istoriji.

Kada je reč o događajima iz Drugog svetskog rata, veliku pažnju izaziva i slučaj bivšeg oficira mađarske vojske Šandora Kepira, jednog od najtraženijih sa spiska ratnih zločinaca koji je sačinio Centar "Simon Vizental".

Tužilaštvo u Budimpešti je pre dva dana podiglo optužnicu protiv njega, zbog ratnih zločina počinjenih 1942. godine nad civilima u Srbiji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...