Izvor: Politika, Beta, 02.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nuklearka na neviđeno
I posle tri dana nejasno je ko je s kim i da li je uopšte bilo razgovara o gradnji nuklearki. – O tome nije bilo reči prilikom susreta Tadića i Medvedeva, tvrde iz kabineta predsednika Srbije
Posle najave ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina da su „prvi razgovori na najvišem nivou o eventualnoj izgradnji nuklearki u Srbiji već obavljeni, a da bi u nastavku trebalo precizirati taj veliki investicioni poduhvat”, iz kabineta predsednika Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Borisa Tadića za „Politiku” potvrđuju da se o toj temi nije pričalo čak ni prilikom nedavne posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva.
Srbija ima moratorijum na gradnju nuklearki do 2015. godine, pa se zato o toj temi nije moglo razgovarati prilikom susreta dva predsednika, pojašnjavaju iz predsednikovog kabineta.
I u Vladi Srbije su kategorični dase nuklearka neće graditi. Zabrana njihove izgradnje datira od 1989. godine. Iako neki stručnjaci smatraju da je taj propis zastareo, jer ga je donela druga država posle nuklearne katastrofe u Černobilju, ministar energetike Petar Škundrić kaže da ne vidi nikakvu mogućnost za gradnju nuklearne elektrane. „Saglasno moratorijumu koji postoji, resorno ministarstvo nije preduzimalo nikakve radnje u smislu planiranja projektovanja ili izgradnje nuklearnih centrala”, pojasnio je on.
Resorno ministarstvo nije apriori protiv gradnje atomskih centrala u Srbiji, jer bi to sigurno pozitivno uticalo na energetsku bezbednost i stabilnost Srbije, kaže Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u ovom ministarstvu. Međutim, ni on juče nije imao odgovor na pitanje da li je i od koga iz Srbije mogla da potekne ideja o gradnji nuklearki, kako je rekao ruski ambasador.
Istina, ministar Škundrić je u razgovoru za „Politiku” u septembru kao jednu od tema predstojećih razgovora s ruskim predsednikom Medvedevom najavio i izgradnju nuklearki u Srbiji.
Sa stanovišta bezbednosti, nema razloga za bojazan od atomskih centrala, ako se zna da je Srbija okružena sa oko 20 nuklearnih reaktora na udaljenosti do 500 kilometara. Budimir ukazuje da je izgradnja nuklearki skupa i da države sve češće ulaze zajednički u taj posao. Izgradnja samo jedne atomske centrale od oko 650 megavata košta oko dve milijarde evra.
Ambasador Konuzin, kako je „Politici” potvrdila Julija Ašina iz ruske ambasade, više nema šta da izjavi ovim povodom, jer je u protekla dva dana sve rekao. Tako je ostalo nejasno od koga je tačno iz Srbije potekla ideja o mogućoj gradnji atomske centrale.
Božidar Đelić, potpredsednik vlade i ministar za nauku, potvrdio je „Politici” da je pitanje grdnje nuklearki u nadležnosti Ministarstva energetike.
EPS ni sa kim ne pregovara o izgradnji nuklearne elektrane, kaže Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije.
– Nema planova, kao ni projekata o izgradnji nuklearke, pa samim tim ni namere o njenoj izgradnji u Srbiji. Još je na snazi moratorijum o izgradnji nuklearki i ne očekujem da će se u narednih deset godina uopšte graditi takvo energetsko postrojenje – rekao je Marković.
Zorana Mihajlović-Milanović, energetski analitičar, smatra da našoj zemlji nisu potrebne nuklearne elektrane u narednih 20–30 godina. Ona kaže da Srbija prvo mora da zadovolji sopstvene potrebe u okviru projektovane potrošnje u sledećih desetak godina iz sadašnjih i budućih energetskih postrojenja.
– Nema potrebe graditi atomsku centralu, ako znamo da postoji mogućnost da maksimalno iskoristimo sve svoje potencijale – naglašava naša sagovornica.
Ona dodaje da Srbija mora da promeni strategiju razvoja energetike i tu se nigde ne pominje, ni između redova, izgradnja nuklearke.
– Normalno je da sve okolne zemlje razmatraju više mogućnosti za izgradnju postrojenja da bi došli do dodatnih količina električne energije. Mi, nažalost, nemamo strategiju i „čerupamo” naš elektroenergetski sektor i potencijale koji nisu mali. Priča o nuklearnim elektranama u ovom trenutku deluje neozbiljno, što potvrđuje da naša država nema jasan plan.
Kao razlog zašto bi trebalo porazmisliti o izgradnji nuklearke, energetski stručnjaci navode ekonomsku računicu. Proizvodnja električne energije u njima je najisplativija u poređenju sa svim drugim gorivima. Cena jednog kilovat-časa proizvedenog u nuklearnoj elektrani košta dva američka centa, dok taj isti kilovat-čas dobijen iz termoelektrane na ugalj košta oko četiri američka centa, tvrde stručnjaci.
Niko od nadležnih juče nije želeo da licitira gde bi se nuklearke mogle graditi posle isteka „roka važenja” moratorijuma ili kada bi on bio ukinut. Nezvanično se saznaje da bi to moglo biti u ataru Požarevca ili severno od Novog Sada. U svakom slučaju na Dunavu, gde postoji kapacitet za valjano hlađenje atomskog postrojenja.
Podaci govore da se svaki treći kilovat struje u Evropi dobija iz nuklearki, a u svetu se više od 16 odsto ukupne električne energije proizvodi u takvim elektranama. Za najmanje 50 godina, u svetu će u svakom domu sijati svetiljke na atomski pogon, prognoze su stručnjaka koji se bave energetikom.
Upitan da li su Srbiji neophodne nuklearke i koliko je opravdan strah od gradnje atomskih centrala, Ilija Plećaš, naučni savetnik Instituta „Vinča”, kaže za „Politiku” da je poznato da su nuklearke bile uzrok mnogo manje žrtava nego drugi izvori energije. Pogotovo hidroelektrane, koje su u tri velike katastrofe, u Indiji, Brazilu i Italiji, odnele na desetine ljudskih žrtava u jednoj sekundi.
On kaže da ga je obradovala najava ruskog ambasadora da se razgovara o gradnji nuklearki u Srbiji, dodajući da je gradnja u našoj zemlji jedino moguća ukoliko parlament ukine moratorijum.
Prema rečima Plećaša, koliki je značaj korišćenja atomske energije potvrđuje i to što gotovo da nema zemlje koja nema svoje atomske centrale. Italijani planiraju gradnju nuklearke u Albaniji, jer su svesni da je to budućnost, zato što se rezerve uglja i drugih energenata smanjuju.
Samo Bugarska i Mađarska imaju po četiri nuklearna reaktora, Slovenija i Hrvatska po jedan u Krškom. U svetu nuklearne elektrane pokrivaju 16 odsto potreba za strujom. Najviše su zastupljene u Litvaniji, čak 80 odsto, a za njom je Francuska.
Jasna Petrović – Dejan Spalević
[objavljeno: 03/12/2009.]
