Izvor: B92, 25.Nov.2010, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi porezi neće ugroziti tajkune
Beograd -- Izmene poreza na imovinu i poreza na dobit preduzeća ne predstavljaju mere koje država sprema za obračun sa tajkunima, kako priželjkuje deo javnosti.
Naime, one su najavljene još prošle godine u jeku krize kao instrument neophodan da bi se povećao prihod budžeta od tih nameta koji je sada gotovo mizeran.
Međutim, ta najava sada se lepo uklapa u sukob koji je izbio između predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Borisa Tadića i Milana Beka pa su mnogi skloni da poveruju da će izmene tih poreza dramatično pogoditi tajkune.
Stručnjaci, ipak, ne veruju da će promene ta dva poreza bitnije povećati poreske prihode. Oni upozoravaju na to da ne treba očekivati previše od poreza na dobit, između ostalog i zbog toga što je sistem utvrđivanja centra poslovnog interesa već sada na snazi u Srbiji, ali se ne primenjuje, ali se slažu da su potrebne promene poreza na imovinu.
Bogati ostaju bez povlastica
Vlasnici skupljih nekretnina, prema Predlogu novog zakona o imovini, neće imati pravo ni na kakve povlastice pri plaćanju poreza na nekretnine. Do sada su, zahvaljujući olakšicama, iznosi poreza na imovinu i za najeksluzivnije nekretinine bili niži i do 70 odsto. Prema novim pravilima, samo vlasnici najskromnijih stanova i kuća moći će da računaju na olakšice, ali samo do 40 odsto vrednosti nekretnina, umesto dosadašnjih 70 odsto.
"Porez na imovinu trenutno svakako pati od nepravičnosti, tako da je sasvim opravdano da se imovina veće vrednosti više oporezuje nego što je to sada slučaj. Sadašnji zakon je opterećen nasleđem u okviru kojeg je porez na imovinu imao više socijalnu nego poresku ulogu", kaže fiskalni analitičar Nikola Altiparmakov.
On navodi da su "u svim razvijenim zemljama prihodi od poreza na imovinu značajniji nego u Srbiji. Trebalo bi da promenimo ovaj zakon kako bismo u roku od nekoliko godina udvostručili ili utrostručili prihode po tom osnovu. Čak i kad bismo uspeli da tri puta uvećamo sredstva koja dobijamo od poreza na imovinu, još uvek ne bismo izašli iz proseka koje ostvaruju evropske zemlje".
Altiparmakov dodaje da je u anglosaksonskim zemljama porez na imovinu zastupljeniji nego u kontinentalnoj Evropi, ali da je njegovo učešće u ukupnim poreskim prihodima svugde veće nego kod nas. On kaže i da bi uz promenu ove regulative, „koja je moguća i potrebna", vlasnici vila u Srbiji mogli da se suoče sa 10 do 20 puta većim nametima nego do sada.
S druge strane, ovaj stručnjak ima mnogo manje entuzijazma po pitanju promene poreza na dobit preduzeća, ukazujući na to da je poresko izbegavanje svetski problem i da ga nisu rešile ni države sa daleko većim kapacitetom od Srbije, poput Kanade i mnogih drugih razvijenih zemalja.
Milica Bisić, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da se problem slabog naplaćivanja poreza na dobit u Srbiji ne može rešiti izmenom poreske regulative, već samo efikasnijom primenom postojeće.
"To je stvar tehničke prirode. Kada neko govori o oporezivanju of-šor kompanija, to pokazuje da govornik ne zna o čemu govori. Gde bilo se nalazi osnivač, ako ima firmu u Srbiji, ta firma plaća sve poreze u našoj zemlji, pa čak i ako vlasnik hoće da uzme dividendu i da je iznese iz zemlje, i na to se plaća porez", kaže ona.
Nema Zakona o ekstraprofitu
"Nikad nisam rekla da Ministarstvo finansija priprema zakon o ekstraprofitu", kaže ministarka finansija Diana Dragutinović i dodaje da se pripremaju dva akta. Reč je o novim zakonima o porezu na imovinu i porezu na dobit preduzeća. Prema tvrdnji ministarke finansija, ovi zakoni tretiraće nove oblike oporezivanja, između ostalih, i imućnijih građana.
Bisić objašnjava da "ako ste srpska firma koja je vlasnik srpske firme onda ne plaćate porez na dividendu, ali ako ste sa Kajmana onda plaćate porez. Ali, ako neko nelegalno iznosi novac iz zemlje, to onda nije poresko pitanje i ne može se rešavati drugačijim porezima".
Ona dodaje da u važećoj regulativi postoje odredbe kojima se ustanovljava mogućnost da se neko preduzeće oporezuje prema centru poslovnog interesa, odnosno stvarnog upravljanja, ali da je problem u primeni tih pravila.
Bisić napominje i da je tačno da firme iznose novac tako što zaključuju ugovore sa svojim matičnim firmama u poreskim rajevima u kojima im plaćaju za pružene usluge ili koriste sistem takozvanih transfernih cena, ali bi Poreska uprava trebalo da u svakom pojedinačnom slučaju traži odgovarajuću dokumentaciju i da proverava sporne ugovore, a ne da se taj problem rešava promenom poreskih pravila.
Po pitanju promene poreza na imovinu, Bisićeva kaže da je sasvim opravdano da se izvrše određene izmene, naročito u delu zakona koji se tiče poreskih kredita, ali se protivi uvođenju progresivnog oporezivanja. Prema njenim rečima, iskustvo pokazuje da taj sistem više doprinosi tome da se sakrije kolika je poreska osnovica nego što doprinosi povećanju poreskih prihoda ili pravičnosti.
"Mislim da je najbitnije da svi budu jednaki pred zakonom i da svi plaćaju jednaki porez. U tom slučaju siromašan čovek će platiti 10 odsto poreza, što će u apsolutnom iznosu biti malo, a bogat će takođe platiti 10 odsto, što će u apsolutnom iznosu biti mnogo", zaključuje Bisićeva.
Skromni prihodi za budžet
Koliko porez na dobit donosi budžetu najbolje prikazuju statistički podaci. Udeo novca od poreza na dobit preduzeća čini tek 3,6 odsto ukupnih prihoda dok je doprinos poreza na imovinu još manji i iznosi tek oko 1,4 odsto. Izmenu ta dva poreza ministarka finansija Diana Dragutinović najavila je još prošle godine jer je zaključeno da su veoma podbacili.
Kod poreza na imovinu moguće je dobiti velika oslobađanja, a sadrži i nefer odredbe koje, recimo, ne razlikuju vrednost imovine u nekom udaljenom mestu u unutrašnjosti i imovinu u centru Beograda. Takođe, kod poreza na dobit preduzeća, poreski stručnjaci mogu svakoj kompaniji da osmisle niz načina da umanje poresku stopu tako da namet od 10 odsto zapravo nije fiksan već je varijabilan.
Ukoliko Vlada izmeni porez na imovinu to neće pogoditi samo tajkune već i druge bogate ljude koji imaju značajan posed kao što su direktori banaka ili firmi, sportisti i drugi.
Takođe, stručnjaci navode da povećanje poreza na imovinu neće značiti da će bogataši ostati bez velikog dela bogatstva. I ukoliko budu plaćali 10 puta veći porez na imovinu to će biti suma 10 puta veća od današnje itekako skromne.
