Izvor: Politika, 30.Jun.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaposlenost demantovala državni vrh
Broj onih koji nemaju posao povećan na 22,2 odsto, dok je u prethodnom merenju u oktobru prošle godine takvih bilo 19,2 odsto, saopštio Republički zavod za statistiku
Tek što su se premijer Mirko Cvetković i predsednik Boris Tadić pohvalili kako je broj zaposlenih u martu i aprilu, po prvi put od početka krize, povećan za oko 2.000 radnika, zvanična državna statistika ih je demantovala. Tako je juče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obelodanjeno da je stopa nezaposlenosti sa oktobarskih 19,2 u aprilu skočila na 22,2 odsto. Situacija na jugu i istoku zemlje je još tužnija, jer tamo, sudeći prema podacima iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, svaki četvrti radno sposoban, ne radi.
Situacija je još dramatičnija kada se poredi sa oktobrom 2008. godine. Pre nego što se svetska kriza odomaćila u Srbiji, stopa nezaposlenosti bila je manja za skoro pet procentnih poena i iznosila je 17,4 odsto. Još u to vreme eksperti Svetske banke isticali su da krizi nećemo moći da objavimo kraj, sve dok stopa zaposlenosti ne počne da raste. I sledeće godine, kada je svetska privreda beležila ekonomski rast, eksperti širom sveta su isticali da to ne treba da zavara kreatore ekonomskih politika, jer je tržište rada i dalje osetljivo.
Iako najnoviji podaci zvanične statistike deluju iznenađujuće, za one koji su pažljivo čitali izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda o globalnim ekonomskim perspektivama iz oktobra prošle godine, mogli su da vide da nas i ove godine očekuje pad broja zaposlenih. Istini za volju, ni MMF nije predvideo ovako drastičan pad, jer se njihova prognoza zaustavila na 19,6 odsto.
Ovim podatkom bio je zatečen i Rasim Ljajić, ministar rada. Upitan da prokomentariše činjenicu da je zvanična statistika demantovala državni vrh, Ljajić kaže da koliko god da iznosi procenat nezaposlenosti – jasno je da je situacija teška.
– Nelikvidnost privrede, odnosno situacija u kojoj svako svakom duguje, i nezaposlenost, gorući su problemi ekonomije Srbije. Uspeh vlade na budućim izborima zavisiće upravo od toga kako će biti rešeni ovi problemi – rekao je Ljajić i dodao da mora da se veruje zvaničnoj statistici, čiji su rezultati, u ovom slučaju, zabrinjavajući.
Sad je jasno zašto narod ne oseća da smo izašli iz krize, kaže Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu.
– Kriza se u zemlji i dalje oseća. Bez obzira na to što zvanična statistika pokazuje da je bruto domaći proizvod porastao, to ne može da bude znak da smo izašli iz recesije – kaže naš sagovornik.
Definicije iz ekonomskih udžbenika kažu da je neophodno da u dva tromesečja zemlja ima ekonomski rast da bi se oprostila od krize. Međutim, podaci o broju nezaposlenih pokazuju da suštinskog kraja recesiji neće biti sve dok broj onih koji rade ne počne da raste.
– To znači da su privrednici u našoj zemlji još suočeni sa problemima i rezervisani kada je reč o novom zapošljavanju – kaže Nebojša Savić.
A kada je o izjavama državnih zvaničnika reč, on ističe da je moguće da je od aprila do marta pad bio drastičan, pa je kasnije usledio oporavak.
To što premijer i predsednik barataju podacima, koji se razlikuju od državne statistike govori da su oni uveliko u predizbornoj kampanji, kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
– Mnogo češći slučaj je bio da statistika frizira podatke, ali ovoga puta verujemo zvaničnim brojkama. Mada se ne bih iznenadila da je taj procenat nezaposlenih i veći, jer statistika ne može dnevno da isprati broj otpuštenih radnika. Jer, prema našim podacima mesečno bez posla ostane oko dve do tri hiljade radnika, što znači da dnevno u Srbiji pljušti najmanje 100 do 150 otkaza – kaže Savićeva.
Za Nebojšu Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca, ovi podaci nisu iznenađenje. Ipak, najveću cenu platili su, kaže, oni koji rade u industriji.
– Od oktobra 2008. do 2010. godine bez posla je samo u industriji ostalo 59.000 radnika. Danas, tek svaki 24 zaposleni radi u industriji, koja bi trebalo da bude nosilac privrednog razvoja. Državni vrh mora da se složi sa zvaničnom statistikom i drugačije ne mogu da iznose podatke u javnost. Mi smo predlagali na koji način problem nezaposlenosti može da se reši. Imamo i već pripremljene mere, a reč je o zamenama zakona o radu, poreskog sistema, kao i grupa mera za smanjenje nelikvidnosti u privredi – kaže Atanacković.
Inače, državni zvaničnici bilu su zatečeni i kada je jesenas MMF, pozivajući se na Anketu o radnoj snazi, objavio podatak da je, tokom krize, bez posla ostalo 400.000 ljudi. To znači da je broj onih koji su samo od oktobra 2008. godine ostali bez posla dostigao oko 600.000.
Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske odnose, podsetio je da su poslodavci najavljivali da će nastaviti sa otpuštanjem radnika.
– Ključno je da se privredna aktivnost još nije vratila na nivo pre krize i da su u posebno rđavom položaju sektori koji dosta zapošljavaju. Tako da će se pad zaposlenosti nastaviti ili bar neće biti nekog osetnog povećanja. Za ove gotovo tri krizne godine, o stanju na tržištu rada politika je najmanje brinula. A ne izgleda kao da će se bilo šta promeniti u bliskoj budućnosti – smatra Gligorov.
Jasna Petrović- Anica Telesković
Nezaposlenost i zaposlenost
U Beogradskom regionu, stopa nezaposlenosti iznosila je na kraju aprila 18,9 odsto, a u Vojvodini 22,9 odsto. U regionu Šumadije i zapadne Srbije stopa nezaposlenosti iznosila je 22 odsto, dok je u regionu Južne i istočne Srbije iznosila 24,8 odsto.
Najveća stopa zaposlenosti bila je u regionu Šumadije i zapadne Srbije i iznosila je 37,8 odsto, zatim u Beogradu, 36,5 odsto, u regionu Južne i Istočne Srbije 35,3 odsto, a najmanja je zabeležena u Vojvodini i iznosila je 35 odsto.
Tanjug
objavljeno: 01.07.2011.
