Izvor: RTS, 05.Sep.2011, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesvrstani u Beogradu
Spoljna politika Srbije zasnovana je na poštovanju univerzalnih principa nesvrstanosti, iako Srbija nije član Pokreta, poručio predsednik Boris Tadić obraćajući se učesnicima Samita. Skup se održava povodom 50. godišnjice osnivanja Pokreta, a učestvuje 113 zemalja.
Obraćanjem predsedavajućeg Pokreta nesvrstanih, šefa egipatske diplomatije Mohameda Kamela Amra, u Domu Narodne skupštine u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << počeo je dvodnevni ministarski sastanak povodom 50. godišnjice od osnivanja Pokreta nesvrstanih.
Gostujući u Dnevniku, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić istakao je da je Beograd danas domaćin dve trećine čovečanstva.
Prema njegovim rečima skup u Beogradu je prilika da se ojačaju veze i prijateljstva sa zemljama, koje postaju ekonomski sve jače.
"Velika većina tih zemalja su prijatelji Srbije, i kada su padale bombe, i danas kada se vrši pritisak da se prizna nezavisnot Kosova", ukazao je srpski šef diplomatije.
Takođe, ekonoske prilike su izuzetne, kaže Jeremić, dodajući da su vrata za saradnju otvorena.
"Mi ne možemo da dobijemo projekat da gradimo branu u Švedskoj ili Belgiji, ali u Iraku i Nigeriji možemo", rekao je Jeremić.
Generalni sekretar UN Ban Kimun, u pismu upućenom učesnicima konferencije u Beogradu, poručio da je neophodno uspostaviti mir i pravdu u celom svetu.
"Čast nam je da učestvujemo na ovom skupu. Pre 50 godina u ovom istom gradu postavljen je na noge Pokret nesvrstanih. Tada se čuo glas koji je promovisao osnovne vrednosti", istakao je Ban u pismu, koje je pročitao generalni direktor Kancelarije UN u Ženevi Kasim Jomart Tokajev.
"Današnji susret, 50 godina posle osnivačke skupštine, jeste pokazatelj snage našeg pokreta i zahvalni smo osnivačima, istorijskim liderima koji su predvodili naš pokret", poručio je Amr.
U pozdravnom govoru, na svečanoj sednici, predsednik Boris Tadić rekao je da je spoljna politika Srbije zasnovana na poštovanju univerzalnih principa nesvrstanosti, iako Srbija nije član Pokreta nesvrstanih.
"Želimo da podignemo na viši nivo saradnju sa ponosnim zemljama koje su prisutne na samitu", istakao je Tadić.
Skup se održava povodom 50. godišnjice osnivanja Pokreta i na njemu učestvuje 113 zemalja.
Tadić je istakao da će Srbija nastaviti da se aktivno angažuje i radi na povećanju poverenja i učvršćivanju mira u svetu.
On je rekao da je zadovoljan što je na beogradski samit došlo više od 100 zemalja i dodao da to nije odraz nostalgije nego trajne ostavštine koju je Pokret nesvrstanih ostavio svetu.
"Nesvrstani su odbacili ideju o podeli sveta na dva bloka i ponosno su stali i saopštili ideju trećeg puta i objavili rat svemu što je zastarelo i prevaziđeno u međunarodnim odnosima", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je naveo da je osnovna poruka upućena sa osnivačnog samita nesvrstanih u Beogradu 1961. godine da ne sme biti nekoliko bogatih i moćnih koji će držati monopol u svetu, što je omogućilo da nastupi nova era nade i okončanja kolonijalizma, hladnog rata i svitanja zore novog sveta.
"Svet se dramatično promenio od 1961. godine, kada je usvojena Beogradska deklaracija. Pokret nesvrstanih se zasniva na bezvremenim principima i oci Pokreta nesvrstanosti su tražili nove odnose koji će poštovati teritorijalni integritet i državni suverenitet, razoružanje, mir, ljudska prava i zaštitu životne sredine", rekao je Tadić.
"Hoću ponovo da kažem da smo ponosni što smo doprineli preobražaju sveta, to kažem kao predsednik Srbije, najveće naslednice Jugoslavije", rekao je Tadić.
Lončar: Zadržati osnovne vrednosti
Specijalni gost skupa Budimir Lončar, koji je svojevremeno bio ministar spoljnih poslova SFRJ, ocenio je da se svet dosta promenio u proteklih 50 godina i da Pokret nesvrstanih mora da mu se prilagodi, ali da zadrži svoje osnovne vrednosti, koje promovišu mir i koegzistenciju različitih nacija, kultura i vera.
"Nisam nostalgičan, ali sam ponosan što učestvujem na ovoj svečanoj konferenciji, rekao je Lončar, koji je bio i bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Pokret nesvrstanih.
On je podsetio da je u zgradi Doma Narodne skupštine pre 50 godina ispisivana istorija Pokreta nesvrstanih.
"Duboko sam dirnut kada se setim osnivača Pokreta nesvrstanih i ljudi sa svih kontinetata koji su ponudili posebnu alternativu za ceo svet, kao zamenu za hladni rat, ponudili su mir i razvoj za sve", rekao je Lončar.
Svet se, u međuvremenu, mnogo promenio i ne može da se prepozna. Živimo u globalizovanom svetu, bipolarne i unipolarne poltike više ne postoje i sada imamo promene u ekonomskim, političkom i geografskom životu, rekao je Lončar, objašnjavajući da je Pokret učestvovao u tim promenama.
Učesnicima skupa prikazan je i kraći film o organizaciji prve konferencije u Beogradu 1961. godine.
Iako na skupu neće biti političkih, već samo ekonomskih tema, dolazak velikog broja stranih državnika u Beograd odlična je prilika za niz bilateralnih susreta.
Doprinos Pokreta nesvrstanih
Predsednik Srbije imao je danas i odvojene sastanke sa ministarkom spoljnih poslova Južnoafričke Republike Maite Nkoana Mašabane, zatim alžirskim ministrom spoljnih poslova Muradom Medelzijem, kao i sa šefovima diplomatija Egipta Mohamedom Kamelom Amrom i Tunisa Muhamedijem Muldijem.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i njegov egipatski kolega Mohamed Kamel Amr posadili su u Parku prijateljstva u Beogradu drvo, 50 godina pošto je na tom mestu zasađena prva sadnica kao simbol prijateljstva naroda.
Šef diplomatije Egipta, koji predsedava Pokretu, istakao je da su delegacije iz celog sveta došle u Beograd da odaju počast ne samo Pokretu nesvrstanih, već i Srbiji i da je za njega velika čast što korača tlom kojim su nekada hodali njegovi idoli.
Premijer Mirko Cvetković, takođe, imao mnoštvo bilateralnih susreta sa ministrima spoljnih poslova zemalja članica Pokreta nesvrstanih i tom prilikom poručio da je za Srbiju najvažnije očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, kao i da je spoljnopolitički prioritet Srbije Evropska unija.
Cvetković je istakao da Srbija poštuje dosadašnji doprinos Pokreta nestvrstanih i, pre svega, njihovo opredeljenje da se više bave socijalno-ekonomskim pitanjima.
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac rekao je da je saradnja u oblasti odbrane "stub" saradnje Srbije sa pojedinim zemljama učesnicima konferencije nesvrstanih zemalja.
"Verujemo da naši proizvodi u oblasti vojne industrije, kao i vojno školstvo i zdravstvo i te kako mogu da budu interesantni za većinu zemalja učesnica Konferencije", rekao je Šutanovac nakon razgovora sa ministrima spoljnih poslova Iraka i Alžira, Hošjarom Zebarijem i Muradom Medelsijem.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas organizovao je svečani prijem za učesnike skupa Nesvrstanih u Skupštini grada, na kome je rekao da je ministarska Konferencija Pokreta nesvrstanih prilika da se Beograd pokaže kao moderan i otvoren grad 21. veka.
Pravo mesto za lobiranje
Državni sekretar u Ministratvu spoljnih poslova Španije Huan Antonio Dijanjez rekao je na prijemu u Skupštini grada da je konferencija Pokreta nesvrstanih "pravo mesto" na kome bi Srbija mogla da lobira da članice Pokreta ne priznaju nezavisnost Kosova i Metohije.
Upitan da li je uslov o ukidanju "paralenih institucija" na Kosovu, koji u Beogradu iznela nemačka kancelarka Angela Merkl, stav cele EU, Dijanjez je odgovorio odrično.
Dvodnevnom ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih u Beogradu prisustvuju zvaničnici više od 100 država sa oko 600 delegata, a među učesnicima konferencije su i visoki zvaničnici UN, Organizacije islamske konferencije, Arapske lige i Afričke unije, kao posmatrači, predstavnici Mađarske, Španije i Finske.
U Beograd su došli zvaničnici većine nesvrstanih zemalja, mahom ministri spoljnih poslova - iz Indije, Indonezije, Egipta, Irana, Iraka, Alžira kao i brojnih zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike.
Skupu prisustvuju šefovi diplomatije Slovenije Samuel Žbogar i Crne Gore Milan Roćen, državni sekretar hrvatskog Ministarstva inostranih poslova Mario Nobilo, kao i zamenik ministra spoljnih poslova Makedonije Zoran Petrov.
Drugog dana skupa, u Palati Srbije biće održana dva panela, a prvi će otvoriti šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. Predviđeno je da učesnici skupa posete Kuću sveća i Memorijalni centar "Josip Broz Tito".
Prvi samit Pokreta nesvrstanih zemalja održan je od 1. do 6. septembra 1961. godine u Beogradu. Pokret danas ima 118 punopravnih članica, a Srbija je posmatrač.
Idejni tvorci Pokreta bili su predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, prvi premijer Indije Džavaharlal Nehru, drugi presednik Egipta Gamal Abdel Naser, prvi predsednik Gane Kvame Nkrumah i prvi predsednik Indonezije Sukarno.
Tih pet lidera zalagalo se za umerenu politiku zemalja u razvoju tokom Hladnog rata između država kapitalističkog Zapada i socijalističkog Istoka, i njihovih vojnih blokova.
Za autora naziva "nesvrstani" važi indijski diplomata i državnik V. K. Krišna Menon, koji je taj termin prvi upotrebio u Ujedinjenim nacijama, 1953. godine.
