Izvor: RTS, 07.Jun.2010, 17:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neophodna društvena odgovornost

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio da velike kompanije u tranzicionom društvu imaju obavezu da se ponašaju društveno odgovorno, a da je imperativ medija da kontrolišu motive tih kompanija.

Obraćajući se učesnicima konferencije "Mediji, kompanije i društvena odgovornost", predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da velike kompanije u tranzicionom društvu imaju obavezu da se ponašaju društveno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odgovorno.

Predsednik Srbije je istakao da se to posebno odnosi na one koji su bogatstvo stekli u "sivoj zoni" poslovanja devedesetih godina.

Tadić je rekao da se, čak i u uslovima krize, ne smeju voditi hajke protiv bogatih ljudi kao takvih, jer oni doprinose razvoju društva.

Prema njegovim rečima, u društvima koja nisu dovoljno institucionalizovana ne postoji garancija da će vlasnik velikog kapitala biti društveno odgovoran, i da stoga javnost i mediji moraju odigrati svojevrsnu korektivnu ulogu, zahtevajući da se deo stečenog vrati društvu.

"Izraz nepristojno bogatstvo je nešto što naš narod često upotrebljava kada ljudi imaju veliko bogatstvo, a ono nije posledica rada tih ljudi, i kada se to bogatstvo manifestuje arogantno, kada takvi ljudi misle samo o sebi i svojim užicima, a ne o društvenoj odgovornosti", objasnio je Tadić.

Ističući da neprestano treba praviti razliku između onih koji su bogatstvo stekli na pošten način, i onih koji su to učinili koristeći nedostatke sistema u poslednjoj deceniji prošlog veka, Tadić je, upotrebivši metaforu, rekao da bi neki od srpskih bogataša, rukovođeni primerima dobrotvora iz prošlosti, mogli da se oduže društvu tako što bi podigli jedan "tajkunski most".

Stepen društvene odgovornosti neke kompanije, takođe, prema njegovim rečima, mora zavisiti i od njene delatnosti, tako da se ne treba iste filantropske zahteve postavljati pred proizvođače kuhinjskog posuđa i duvanske gigante.

Društveno odgovorno ponašanje medija imperativ

Mediji, kako je ocenio, jesu ti koji, prateći dobrotvorstvo kompanija, moraju od slučaja do slučaja procenjivati da li je je njihov motiv bezinteresno učešće u filantropskoj aktivnosti ili promocija vlastite vrline.

Predsednik Tadić se osvrnuo i na imerativ društveno odgovornog ponašanja medija, ističući da oni, osim što vrše kontrolnu funkciju, moraju imati i partnerski položaj u odnosu na državu.

"Mediji vrše kontrolnu funkciju, pri čemu ne postoji samo konfliktni odnos između medija i države, već i partnerstvo, i ne vidim u kom društvu je nešto moguće postići ako nema tog partnerstva", poručio je Tadić.

"Ako zajedno ne razumemo šta su nam ciljevi, vrednosti i pravila igre, nećemo biti u stanju da unapredimo društvo nego ćemo neprestano kliziti nadole", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je, međutim, primetio da u uslovima kada se često ne zna kakva je vlasnička struktura medija, oni katkad zaboravljaju na važnost svoje konstruktivne društvene uloge, ili, rukovođeni tržišnim interesom, tiražom i gledanošću, klize ka tabloidskom izveštavanju.

"Verujem da bi reforma medijskog sektora doprinela i stabilnosti političkog života. Veoma je teško kada imamo ovakve medije ispostavljati drugačiju politiku", rekao je Tadić.

Na konferenciji u organizaciji nedeljnik "Vreme" i "Biznis info grup" učestvovali su direktori i glavni i odgovorni urednici vodećih medija u Srbiji koji su se založili da bi država kroz poreske olakšice ili poreska oslobađanja trebalo da podstiče sva preduzeća, pa tako i medije, da budu društveno odgovorni.

Generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić ocenio je da bi mediji u Srbiji prvenstveno trebalo da poštuju kodekse poslovanja koji su im propisani, a tek kada se to pitanje reši može se razgovarati o drugim ulogama medija, koje, prema njegovim rečima, predstavljaju nadgradnju.

Tijanić je naglasio da država, odnosno nadležni državni organ, koji smatra da nije obaveza svih televizija sa nacionalnom frekvencijom da poštuju propisane kodekse, već da je u televizijskom programu sve dozvoljeno, time sebi "puca u nogu".

Na taj način se, prema oceni Tijanića, menja sistem vrednosti građana i ljudi "školuju" za neku drugu, populističku vrstu politike.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković naglasio je da bi mediji trebalo da nauče da razlikuju filantropiju, kao jednokratno davanje određenih sredstava, od društveno odgovornog poslovanja, koje između ostalog povećava profit tih kompanija, jer unapređuje sliku u javnosti o njima.

Direktor i glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić istakao je da ne postoje poreske olakšice za društveno odgovorne kompanije zbog čega postoji opasnost da dođe do zloupotrebe društvene odgovornosti, odnosno da ona bude pretvoren u puki marketing ili oglašavanje.

Glavni i odgovorni urednik "Politike" Dragan Bujošević ukazao je da su mediji u dilemi gde prestaje reklama i počinje predstavljanje društveno odgovornog poslovanja, navodeći da za kompanije uvek postoji sumnja da sve što rade rade iz sopstvenog inetersa, dok se za medije uvek sumnja da su se "prodali" određenoj kompaniji, pa postoji opasnost da izgube poverenje građana.

Glavni i odgovorni urednik "Blica" i NIN-a Veselin Simonović ocenio je da je najveća društvena odgovornost medija da pišu o korupciji i kriminalu, da razotkrivaju kada se kompanije stvarno društveno odgovorno ponašaju, a kada je u pitanju samo marketing.

Direktorka Novinske agencije Tanjug Branka Đukić naglasila je da za poslovne ljude u Srbiji, koji imaju milionska bogatstva, izgradnja sigurne kuće ili kupovina mamografa ne predstavlja nikakav izdatak i ukazala da je obaveza medija da ih na tu činjenicu neprestano podsećaju.

Nastavak na RTS...

Politika: „Nepristojno bogati” da se oduže društvu tajkunskim mostom

Glas javnosti: Neophodna društvena odgovornost kompanija