Izvor: S media, 13.Sep.2010, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narod „isplaćuje“ Šarića?
Pre nego što je suđenje optuženom Darku Šariću počelo on se potrudio da i sam bude tužilac i bez dvoumljenja je tužio državu zbog izjava njenih najviših funkcionera kojima su povredili pretpostavku Šarićeve nevinosti. To je drugi put za poslednjih desetak dana, posle tužbe Vuka Draškovića, da se Srbija poziva da sedne na optuženičku klupu.
U Šarićevoj tužbi navedeno je da su predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Boris Tadić, ministri policije i pravde Snežana Malović i Ivica Dačić i državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen osudili Šarića pre nego što je sud to utvrdio. Za tu duševnu bol koju su mu državni funkcioneri naneli Šarić traži 10 miliona dinara iz državne kase. Gotovo da je to ista onoliko koliko je država naplatila prodajom dela zaplenjene Šarićeve imovine.
Izjave koje su o Šariću pojedini svesno ili ne davali nisu mogle da budu od prevelike koristi pretkrivičnom postupku, istrazi a ni kasnije kad predmet oživi u sudu. Možda u nameri da stvari i događaje nazovu pravim imenom nisu vodili računa o ishitrenosti kvalifikacija u kojima je često nedostajalo „osumnjičeni“, „optuženi“... govorilo se najčešće kao o svršenom postupku i dokazanoj krivici. Zbog toga bi Srbija mogla da iz narodnog džepa plati Šariću.
Utrkivanje ko će nam više reći o tome šta je i ko je Darko Šarić neretko je izlazilo iz okvira prezumcije nevinosti na koju imaju pravo svi pa makar to bio i optuženi za najteža krivična dela. Odmerenim izjavama ne bi bio zaštićen Šarić ili njemu slični, zaštitili bi se poreski obveznici od kojih sada Šarić potražuje naplatu štete.
Među neodmerene izjave provlačile su se i one koje su nas obaveštavale da će u borbi protiv organizovanog kriminala, Darka Šarića i njegove kriminalne grupe biti još uhapšenih, a među njima čak i neko iz visoke politike. Odakle ta saznanja ljudima iz izvršne vlasti? Zašto u javnost cure podaci iz istrage? Kakve su to čudne najave o hapšenju visokih političara pre nego što policija i tužilaštvo završe posao? I kakva je to snaga države za koju se ponavlja da je nikad jača i od nje niko jači, ako sudska vlast nema kontrolu nad onim što radi? Neki vrhunski policajci, sudije i tužioci predamnom su čupali kosu nemoćni pred ovim pitanjima.
Transparentnost rada državnih organa je neophodna ali tolika javnost, posebno rada policije i pravosuđa u specifičnim situacijama, niti je tražena niti je dobrodošla. Utrkivanjem politike da nam saopšti šta rade tužilaštvo i istraga čini se medveđa usluga procesu koji će od 20. septembra biti vođen kao i javnosti koja očekuje da sazna istinu o famoznoj borbi protiv organizovanog kriminala a ne da plaća iz svog džepa direktan prenos hvalospeva u najavi.
Pre sedam i po godina jedna slična politička izjava nagnala je Zvezdana Jovanovića da zaćuti. Posle priznanja da je ubio premijera Zorana Đinđića koje je dao policiji i garancija da će mu porodica biti zaštićena, koju je od policije dobio, mastilo na priznanju nije se ni osušilo a mediji su citirali političke izjave o Jovanovićevom priznanju. Trenutak koji je mogao da upropasti proces za ubistvo premijera na sreću nije promenio krajnji sudski epolog ali je Jovanoviću zatvorio usta. Iznenađen zbog toga što je njegovo priznanje mimo dogovora dato javnosti na uvid pre suđenja odustao je da na sudu bilo šta kaže i eventualno ponovi priznanje.
Sve što se ubuduće očekuje od državnih organa jeste da obave posao za koji su dobili mandat. Najave i izjave o tome ko će biti uhapšen, dokle sežu pipci mafijaške hidre i presude pre odluke suda biće shvaćene kao neozbiljnost i politička borba pred novu kampanju. Ako nas već izbori koštaju ne mora da nas košta i Šarićeva tužba.
Dejan St. Jeremić
