Izvor: Vesti-online.com, 18.Jul.2010, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mišković rasprodaje imperiju?
Mesec i po dana nakon što je "Delta holding" demantovao navode o prodaji dela imovine belgijskom lancu "Luj Delez grup", ova priča je ponovo aktuelna. Povod se pojavio nakon razgovora o ekonomskoj saradnji predsednika Srbije Borisa Tadića i belgijskog premijera Iv Leterma, kada je najavljeno da će se "idućih sati ili dana postići važan sporazum".
Spekuliše se da je reč o prodaji dela "Delta Maksija", >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kao i da bi za početak mogla biti dogovorena prodaja "Tempo centra".
- Pregovori se vode oko manjinskog paketa, ali su u igri svi delovi "Delta holdinga". Očekivanja su da bi do kraja godine trebalo da se okonča proces prodaje. Trenutno je faza upoznavanja dve kompanije, a do cene i vrednosti se još nije stiglo, rekao je dobro obavešteni izvor beogradskim medijima.
Maloprodajni lanac "Delta Maksi Srbija" osnovan je 2000. godine i sastavni je deo "Delta M grupe". Lanac čine 343 objekta, a obuhvata "Mini Maksi", supermarkete "Maksi", diskonte "Tempo ekspres" i hipermarkete "Super Maksi" i "Tempo". "Tempo centri" nalaze se na dve lokacije u Beogradu, zatim u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Užicu i Kraljevu. "Delta Maksi" u Srbiji zapošljava 9.800 ljudi, a kompanija još posluje i na tržištima Bugarske, Albanije, BiH i Crne Gore, gde zapošljava 3.642 ljudi.
Šta stoji iza promene odluke Miroslava Miškovića, prvog čoveka "Delta holdinga", za sada nije poznato. Ekonomista Danijel Cvjetićanin smatra da postoji veliki pritisak evroatlanskog kapitala na preuzimanje vlasništa u kompanijama u Srbiji.
- Tako su vlasnici nekih kompanija pod pritiskom ili da prodaju ili, ako ne žele, da imovina bude nacionalizovana. Takođe ne treba smetnuti sa uma da vlasnici prodaju kompanije zbog novca, ali i zbog dugovanja - smatra dr Cvjetićanin.
Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović mišljenja je da je odluka o prodaji ili kupovini - dobro promišljena. Prema njegovoj oceni, prodaja dela ili cele kompanije ne znači kraj neke poslovne imperije, nego onome koji prodaje otvara mogućnosti za dalje aktivnosti, dok kupcu omogućava prodor na novo tržište.
Ekonomista dr Ljubomir Madžar kaže da eventualna prodaja bilo koje privatne kompanije ne znači na priliv u državnu kasu, tako da u tom smislu ne može biti govora o nekakvom budžetskom prihodovanju.
Beogradski mediji pišu i da je Miroslav Mišković, vlasnik "Delta holdinga", podneo krivičnu prijavu protiv Milke Forcan, a spekuliše se da su razlozi nerazjašnjeni odnosi u kompaniji "Jugohemija". Forcanova je, s druge strane, najavila da priprema krivičnu prijavu protiv Miškovića.
- U toku je njegov napad na naše partnerstvo u firmama, u kojima smo u suvlasničkim odnosima, i to metodama koje su više puta primenjivane a to su svi oblici pritisaka. Nadam se i želim da verujem da je vreme bahatosti u Srbiji prošlo, rekla je Forcanova.
Inače, po čaršiji se mogu čuti komentari o Miškovićevom laganom povlačenju iz biznisa, a te priče naročite su pojačane od kada se saznalo da je tužio svoju dugogodišnju saradnicu Milku Forcan. Takođe, Mišković je bio tema mnogih medija nakon izjave predsednika Tadića da u Srbiji postoje "nepristojno bogati", kojima treba da se "pozabavi tužilaštvo".
Njegovo ime spominjano je u kontekstu privatizacije "Luke Beograd", preuzimanja kompanije "Večernje novosti" i kreiranja privatizacija u vreme vlade Vojislava Koštunice.
O zainteresovanosti supermarketa "Delez" za povećanje aktivnosti na Balkanu beleži i belgijska štampa, što je potvrdila portparolka te kompanije. List "Eho" piše da "Delez", koji je već prisutan u Rumuniji i Grčkoj, pregovara o kupovini 50 odsto udela u "Maksiju" i ocenjuje da bi time postao "važan igrač u regionu".
Takođe, nije prvi put da se u javnosti priča o prodaji "Delta Maksi". U oktobru prošle godine navodno je jedan od najvećih američkih fondova "Blekstoun" bio zainteresovan za kupovinu, pričalo se o pregovorima sa austrijskim "Interšparom" i francuskim "Kerfurom".
Nastavak na Vesti-online.com...
