Izvor: Radio Slobodna Evropa, 05.Mar.2016, 17:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mićunović: Šta sve o vlasti nismo rekli

Odluka o tome da Demokratska stranka (DS) izađe na predstojeće izbore samostalno, a ne u jedinstvenom bloku sa partijama Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića, doneta je unutarstranačkim glasanjem - kaže u Intervjuu nedelje RSE Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke.

Jedan od najiskusnijih ovdašnjih političara najavljuje da bi se posle izbora mogao povući >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << iz aktivnog bavljenja politikom, a povodom aktuelnih zbivanja navodi da je pitanje liderskih pozicija osnovni razlog neuspeha pregovora, a argumente, zbog kojih DS veruje da će biti uspešnija u samostalnom izbornom nastupu, ovako objašnjava:

Mićunović: Činjenica je da smo mi izgubili veliki broj naših članova, sigurno dve trećine, i 40% biračkog tela, između izbora 2012. godine i 2008. godine.

Mićunović: Mi smo imali preko 150.000 članova. Otišlo je preko 100.000. Nisu oni otišli sasvim. Oni nisu glasali za SNS, sem pojedinaca, koji su iz karijernih razloga otišli. Obično članstvo nije, ono se samo povuklo. Razočarenje i pasivizacija našeg biračkog tela i našeg članstva je glavni uzrok manjeg broja glasova na poslednjim izborima. Najlakše je povratiti te ljude. Oni su naši i ne idu na drugo mesto. Treba njih animirati. Kad bi mi njih izveli na izbore mi bismo sigurno imali zavidan rezultat.

Mićunović: To se dosta menja, a sadašnja istraživanja govore da bi smo mogli dobiti negde od šest do 12 posto, ali ne pridajem tome mnogo verodostojnosti jer na taj rezultat utiče mnogo faktora. Prema onome što sada imamo, i iz iskustva, načina na koji nam ljudi prilaze i način na koji se ljudi vraćaju u stranku, ukazuje da bi to moglo biti oko deset posto. Moglo bi biti i osam posto, ali u svakom slučaju, biće više, nego što je bilo na prošlim izborima, kada smo dobili malo preko šest posto.

Mićunović: Nije on na tome insistirao. On je pregovarao. Njega su zvali i Jovanović i Tadić. Posle svih tih zbivanja i odlazaka, gde su često lične ambicije presuđivale, u DS-u se najzad otvorio kurs vraćanja izvornim principima i demokratskom ponašanju unutar stranke. Predložio sam i prihvatili su, da se stranka zove samo Demokratska, kako se zvala na početku, a ne da se vezuje za određeno ime, kada su marketinški stručnjaci rekli da je važno da se vidi lider, pa onda svi da idu za liderom.

U tome leži antidemokratski princip, koji se posle prenosi na državu. I onda ne treba da se čudimo kada se pojedini predsednici Vlada, država i tako dalje ponašaju po sistemu– država, to sam ja. Najpre imate - Partija, to sam ja, pa posle dobijete i država, to sam ja.

Mićunović: Apsolutno. Ne da se glasalo, nego smo imali i rasprave.

Mićunović: Smatrao sam da je najsigurnije da idemo u dve kolone, iz prostog razloga što je celo biračko telo je deljeno. Način na koji je neko odlazio iz stranke, izazivao je uvek izvesnu, ne ljutnju, ali u svakom slučaju razočarenje kod ostalog članstva.

Mićunović: Smatram i normalno je da nosilac liste bude predsednik stranke. Moja situacija je nešto drugačija. Tu sam, pre svega, da osiguram još jednom tvrdnju da je Demokratska stranka brend, da ima slavnu istoriju i da ima principe kojih se nije odricala. Tu sam, bez obzira kako sam kada zadovoljan.

S druge strane, hoću da pomognem u kampanji. Hoću da budem, i nemam ništa protiv, negde na toj listi, ali oročeno, da tako kažem. Mislio sam, još prošli put, da izađem iz aktivnog političkog života jer imam i neke druge projekte. Nešto pišem i radim, a i godine su tu. Moraću biti par meseci da se stabilizuje situacija, pozicionira stranka, a onda će doći mlađi da je vode dalje.

Mićunović: Za sada ne. Sada traje borba i treba da se postavimo. Sigurno, u toku ove godine, trudiću se da iz aktivnog političkog života izađem. Ostaću u stranci, verovatno ću i dalje voditi Politički savet i biti u užem Predsedništvu.

Mićunović: Rekao bih oko suštinske stvari, a to je da li je važnije razmestiti lidere i određenu njihovu poziciju, ili pokušati aktivno, uz sarađivanje ili politikom, dobiti što više glasova. Oko toga je verovatno bio problem. DS se ponovo zove samo Demokratska. U Statutu ne postoji nijedna odluka koju može doneti inokosni organ, dakle predsednik ili predsednik Političkog saveta, a da nema kolektivnu podršku tela. Predsednik može da predloži, ali odlučuje Predsedništvo.

O svemu ovome smo imali nekoliko sastanaka Predsedništva, gde je sve vagano. Pored ostalog, vođeno je računa i o javnom mnjenju sopstvene stranke, koje je bilo izraženo na Glavnom odboru. Istraživanja su pokazala da bi ljudi želeli da se pokaže DS, a to smo mi. Ne vređamo druge, želimo da okupljamo druge otvarajući potpuno vrata za dalje integracije, čim se izbori završe, onda zajednički poslanički klub, možda jedna integracija. O svemu tome treba da odluči Skupština, da to ne bude samo saglasnost lidera, nego čitavog biračkog tela.

Mićunović: Ne.

Mićunović: Problem je u tome što postoji jedno mnjenje u stranci, jedno razočarenje, da ne možete jednog dana imati krajnje neprijateljski odnos prema jednoj organizaciji i napustiti je, a sutradan je prigrliti i ljubiti. To ima lošu političku posledicu, da u politici nema principa. To je ono što u stvari žele svake manipulativne vlasti – da kažu da su u opoziciji ljudi bez principa, danas mogu da se grle, a sutra mogu da se ubijaju. Može svako sa svakim. To je jedno prostituisanja osjećanja građana.

Mićunović: Sa Đinđićem je bila druga stvar. Tu se radilo o konkretnim rešenjima. Milošević je hteo da prisvoji DS. Ponudio je Đinđiću da bude predsednik Vlade. To je meni nudio pet puta pre toga, saradnju i koaliciju. Sve to sam odbijao jer sam znao da je to pogubna politika i da ćemo deliti nepotrebnu štetu, posle toliko borbe za mir i za očuvanje države. Tu smo se Đinđić i ja razišli na principijelnom pitanju.

Mićunović: Sa Borisom Tadićem je nešto sasvim drugo. To je bila uvreda koju je on osećao time što je smatrao da se članstvo, odnosno pojedini ljudi koji su vodili pojedine delove stranke, kao što su Đilas ili Pajtić, nije dovoljno založilo, nego da su ga sabotirali i na neki način da su ga izdali.

Mićunović: Ima jedan problem. Ako je to tako, to je dosta čudno. Tadić je dobio podršku na prvom sledećem Glavnom odboru, iako smo izgubili izbore. Rekli su, u redu, desilo se tako i idemo dalje. Onda je još bilo šanse da se stvori koalicija. Mi smo dobili izbore, zajedno sa koalicionim partnerima, Dačićem, Dinkićem i Rasimom Ljaljićem, koji je imao naših deset mandata. Sa tim koalicionim partnerima mi smo imali više nego naprednjačka koalicija. Mi smo, u normalnim okolnostima, morali praviti Vladu. Boris je izgubio izbore, ali smo mogli praviti Vladu, vlast je ostala.

U međuvremenu se desilo da su bivši koalicioni partneri imali druge ponude. Oni su otišli, a mi smo se našli u jednoj manjinskoj koaliciji. Tadić je ostao kao kandidat i pregovarao. Kad je i to propalo, onda su se stvorili problemi da bi možda trebalo menjati predsednika stranke i da Skupština stranke treba o tome da odlučuje. Tadić je tada trebao da izađe na izbore, na mejdan sa Đilasom. Tada su počele razne kombinatorike.

Mićunović: Nema toga u stranci. Koje poslovne ljude vidite u stranci danas?

Mićunović: Zoran Živković nije u stranci. On je jedan koalicioni partner. Sa koalicionim partnerima sarađujemo na osnovu zajedničkih interesa, mada, ideološki ne moramo biti najbliži.

Mićunović: Ali, Đilasovo mesto u partiji je formalno, možda i ne. Ipak, Đilas je izbor Borisa Tadića, koji ga je doveo za direktora Narodne kancelarije, a onda ga forsirao za predsednika Gradskog odbora i gradonačelnika. Onda ga je postavio za svoga zamenika. Ako već nešto zamerate Đilasu, njega nije i proizveo i forsirao niko drugi nego Boris Tadić.

Mićunović: Ja mislim da ne, koliko ja znam. Nisam ga sreo jedno godinu dana, nisam imao nikakav poseban konflikt s njim. Mislim da se on izvukao iz političkog života. Sačuvao je svoje firme, on je ugledan sportski radnik i koliko vidim, on se ne pominje u Demokratskoj stranci. Ne znam koji su bili njegovi motivi da otkupi dugove. Očigledno je on poslovan čovek i neće ići na svoju štetu i van rezona, ali to apsolutno nema nikakve veze sa strankom, niti se njegovi ljudi kao takvi eksponiraju.

U ovom trenutku, DS je sastavljena od ljudi koji nisu imali mnogo profita u vlasti. U zemljama kao što je naša, a Srbija tu ima istorijsku pozadinu, vlast je nešto što je rentabilno. Srpski seljak je govorio: "vlast je ko' vodenica, ona melje, a ti uzimaš polako ujam". Svako smatra prirodnim da se u vlasti obogati, makar malo, da mu je malo bolje. To je jedan pristup vlasti koji je nastao iz te tradicije, ali i iz uslova koji mu to dozvoljavaju maksimalno. Jedan veliki deo ljudi je napravio karijere i bogatstva zato što je bio u stranci. Ne znam na koji sve način, to je stvar nekih ozbiljnih istraga, a ne bilo čijeg nagađanja.

Mićunović: Koliko znam nije.

Mićunović: Prilično je koštalo. Jedna žestoka kampanja u kojoj je bilo mnogo više kleveta i olakog sumnjičenja ljudi, ili čitave stranke, što je apsolutno besmisleno. Zašto bi mene recimo neko trpao u to? Stanujem u stanu u kome sam stanovao i pre trideset godina, a nemam čak ni auto. Da ne govorimo o drugim ljudima, koji su bili u još težoj situaciji. Kada su izgubili posao, onda su imali probleme sa egzistencijom.

Mićunović: Ponudićemo, pre svega, nešto što je neophodno. Imamo užasnu manipulaciju. Bez ikakve odgovornosti doći će premijer i pričati o procentima po kojima smo mi najbolji na svetu, najuspešniji, najviše se razvijamo i tako dalje. On ima veliki uticaj na medije, a ne odgovara za ono što obećava, a obećava brda i doline. Sa druge strane imamo stvarnost.

Naše će biti, čini mi se i nešto najkorisnije za birače, da ih suočavamo sa stvarnošću. Reći ćemo im da oni pričaju kako smo mi najrazvijenija zemlja, sa naviše uspeha, međutim činjenica je nešto drugo. Želimo da ih suočimo sa manipulacijom koja sa velikim dezinformacijama i lažima barata neprekidno.

Drugi cilj, koji je mnogo važniji, želimo da se usmerimo na pravne probleme građana, na najveći broj građana i to u dva sektora koja su ključna, to je zdravlje i obrazovanje. Te resore je, na žalost, DS najčešće prepuštala koalicionim partnerima i to su danas dva najzapuštenija sektora, a nema ničega važnijeg čoveku, nego što je zdravlje i obrazovanje. Ukazivaćemo na to kakva je pustoš nastala u društvu. Suočavaćemo stvarnost sa realnošću, da ta magla od velikih investitora i investicija nestane.

Mićunović: Naravno, i lekari i profesori i službenici.

Mićunović: To je pitanje poštovanja nekih odluka članstva u kojima jeste. Mi smo članovi Saveta Evrope, OEBS-a, istovremeno smo u pregovorima za ulazak u EU. Normalno je da sarađujemo u tom pogledu. Pitanje sankcija Rusiji nije do te mere postavljeno kao veliki uslov. I dok god to nije tako, ne vidim razlog zašto bi mi davali sankcije.

Mićunović: Jesam. U tom pogledu moramo biti vrlo realni, a to znači da razumemo odnos snaga u svetu. Okruženi smo NATO zemljama. Imamo pregovore za ulazak u EU, koja je u direktnom sastavu NATO-a, najveći deo zemalja. Sada nas niko ne zove u NATO, ali principijalno, mi u tom vojnom savezu moramo biti.

Mićunović: Mislim da je to neophodno. U svakom slučaju videćemo koji je to trenutak, kada se steknu svi uslovi. U svakom slučaju, posle ulaska Kosova u UN, mislim da je to neodrživo dalje forsirati.

Mićunović: Apsolutno, bilo ko bude bio, naravno.

Mićunović: Nisam, ali, ako se radi o poštovanju, tu treba da budemo dosledni. Treba da budemo privrženi onome što je doneo Dejtonski sporazum. Istovremeno sam protiv toga da se sada, izvan onoga što određuje Dejtonski sporazum, pokazuju veće ambicije, nego što taj sporazum dozvoljava i time dovodimo, na neki način, u pitanje jedan postojeći poredak, koji drži kakav-takav mir.

Mićunović: Mi smo to predložili. Načelno je to prihvaćeno, ali nije potpisano nigde. To jeste jedan stav sa kojim smo počeli. Ne bih ulazio u detalje da li se neko tome opirao i ko. Tu nije bilo nikakvih razgovora. Tek je trebalo da se dođe do njih. To su bili razgovori, više neformalni, koji su vođeni između trojice predsednika ili pojedinaca.

Mićunović: Naravno. One se zato i zovu tajne službe što ih ne možete videti i znati šta one rade, ali neke posledice se vide. Moje iskustvo pokazuje da smo mi policijska država u kontinuitetu. Kažem policijska i to znači sa veoma velikim uticajem bezbednosnih snaga koje se vrlo često osamostaljuju.

Mićunović: Oko tog sporazuma je bila velika mistifikacija. Taj sporazum, u stvari, nije nikakv sporazum. Nema ni jednog akta da se Elezović ovlašćuje, da ga Predsedništvo ovlašćuje, da ide i da pregovara. On je bio svojevremeno i predsednik Izvršnog odbora stranke i direktor stranke, ali je podneo ostavku na sve te funkcije. On je običan član. To je bio akt njihove dobre volje.

Mićunović: On se zaneo. On je govorio svima da će o tome razgovarati, nije bilo misteriozno, ali ta priča oko potpisivanja je apsolutno veštački isturena i ne postoji. Oni su mogli, da su insistirala ostala dvojica da se to potpiše, potpisati, ali šta to znači.

Mićunović: To ne znam. Ali uveren sam da on nema nikakav nalog i da mu je rečeno da to potpiše, to nije moguće. Sve da je čak bilo i potpisano, bilo šta po nalogu predsednika, to ništa ne bi značilo, ako Predsedništvo stranke ima drugačije mišljenje i zahtevalo bi da se izjasni.

Mićunović: Mislim da je to dosta važno jer bez obzira šta iz rukovodstva misle, veoma je bitno šta se na terenu sa biračima događa. Postoji uvek na lokalu posebnih interesa i posebnih problema. Mi smo u tom pogledu dosta fleksibilni, da oni rešavaju te probleme, da ulaze u razne koalicije, osim u koaliciju sa onim stankama sa kojima ne možemo, a to je SNS.

Mićunović: Da.

Mićunović: To su sve društveni događaji a gde učestvuje mnogo ljudi nikada ne možete biti sigurni šta će se dogovoriti i dogoditi.

Mićunović: Treba samo pokušavati da ljudima pokažemo koji su to bili rezultati u Vojvodini. Uprkos svemu Vojvodina je privlačila investicije i u mnogo čemu je bila iznad onoga što se dešavalo. U međuvremenu, bilo je velikog nasilja, prekomponovanja velikih kompozitora oko tih lokalnih vlasti. Verujemo da građani Vojvodine imaju nešto više od onoga manipulacionog otpora, koji se inače u Srbiji dešava, pogotovo u siromašnim sredinama.

Mićunović: Pekić je pre svega književnik. Bilo je normalno da borbu za njegov spomenik pokreće Udruženje književnika ili Akademija čiji je on bio član. Dakle, oni krugovi intelektualni, što čine njegovu veličinu. Isto tako, on je bio političar i jedan od osnivača Demokratske stranke. Pekić je bio moj potpredsednik, nije bio Vučićev.

Mićunović: Zato i kažem. Tako je, bio je pisac, ali je umesto toga podignut je spomenik i dolazi predsednik jedne stranke na otkrivanje. Ne dolazi on piscu. Spomenik nije postavilo Udruženje književnika ili Akademija.

Mićunović: Bio bih mu bio vrlo zahvalan da to čini stalno, poštujući kulturu, pogotovo protivnike u opoziciji, a ne da dolazi na sednice kao neki spahija među svoje seljake. Samo što ne nosi bič, kao predsednik Vlade. Ne možete, sa jedne strane, da se igrate na nekoga ko brine o kulturi i jedinstvu, a prema najelementarnijoj stvari, kao što je opozicija, da se ponašate tako bahato. I po Ustavu morate biti odgovoran prema njoj. To nije moguće. Treća stvar, koja se ovde odigrava, u toku izbora je jedna manipulacija. Zašto njemu, kao velikom piscu, ne bi spomenik otkrio predsednik Udruženja pisaca ili predsednik Akademija nauka, nego Vučić? Kakve veze on ima sa njim, biografski, životno, vrednosno? Ne možemo na taj način da se ponašamo.

Bilo je obeležavanje i u dvorištu zgrade u kojoj je Pekić završio gimnaziju. Podignuta je bista i spomen-ploča. Onoliko, koliko je Pekić učinio prema Demokratskoj stranci na političkom planu, mislim da se stranka prema njemu odužila jako dobro. Apsolutno ne postoje, i na žalost, vrlo su iznenađujuće reakcije koje su došle od strane njegove supruge.

Mićunović: Zato postoje pretpostavke, a pretpostavke su te da onaj koji ima moć, taj treba da pokazuje neku ambiciju da situacija bude mirna. Ne postoji ni jedan premijerov govor a da se ne završi napadom na bivši režim kao na najveće zlo. Kada bi smo mi to radili, šta bi o njima mogli da kažemo?!

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...