Izvor: Blic, 09.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri i bol
Opšta ponuda Borisa Tadića Ivici Dačiću i drugovima objavljena je krajem nedelje, dok će specifikacija te ponude biti jasna tek kad se izlicitira podela resora. Ništa neočekivano. Osim jednog detalja u dve reči - lideri i bol.
Dogodilo se, na sednici Glavnog odbora DS-a na kojoj je odobren mandat Tadiću da ide u koaliciju s koalicijom oko SPS-a, da se iz frazeološkog apela oko istorijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomirenja pomole najzad i dva imena - Zoran Đinđić i Slobodan Milošević, mada, pravde radi, treba reći da ih Tadić nije pomenuo, mada smo ih svi prepoznali.
Reakcije su bile očekivane, dakle, žestoke. Pokazale su u suštini da načelna spremnost ka pomirenju opada kako raste sklonost ka ikoničkom tumačenju politike, a takvih tumača ima na oba pola srpske scene.
Po novinskim izveštajima, Tadić je rekao da su DS i SPS „suočeni s činjenicom da lideri stranaka nisu među nama" i da „obe stranke imaju svoj bol". Sada se javljaju oni koji poređenja Đinđića i Miloševića smatraju neumesnim, kako zbog politike koju su vodili, tako i zbog različitih okolnosti stradanja: prvi je ubijen, drugi je umro u zatvoru gde je ležao pod optužbom da je ratni zločinac, mada oni koji ne vole prvog, tvrde da je i drugi mučki ubijen.
Jedni ovakvu Tadićevu izjavu smatraju rehabilitacijom Slobodana Miloševića i zameraju da je makar i ovlašnim poređenjem ove dvojice umanjio Đinđićevu vrednost i dramatičnost okolnosti u kojima je izgubio život. Drugi podsećaju da je Miloševića u zatvor poslala Đinđićeva vlada i da tu pomirenja nema, a kako se bliži čas ozvaničenju koalicionog saveza, ta vrsta rasprave sve je glasnija i sigurno će još dugo potresati scenu, pa i onda kada, ovako ili onako, demokrate i socijalisti podele resore.
Ne bih rekao da Tadić nije birao reči kojima će da izgovori ono što je morao izgovoriti u sklopu opšte ofanzive da napravi vladu s jednim mogućnim partnerom.
Hladna, semantička analiza ove političke izjave oko lidera i bola pokazuje, naime, da se ona zasniva na pukoj konstataciji nespornih činjenica. Obe stranke ostale su bez lidera po kojima su bile najprepoznatljivije. To je podjednako tačno kao i da zbog te okolnosti u obe stranke postoje ljudi koji te gubitke bolno preživljavaju, pa ta vrsta osećanja diktira i njihova politička promišljanja i postupke.
Već su bile dovoljno glasne optužbe i protiv Tadića i protiv Dačića da su izdali testamente Đinđića i Miloševića, pa je i ova izjava, sva na „tri ćoška", dakle nevrednosno određena, bila povod da se osudi nova doza pragmatizma u ponašanju aktuelnih lidera dve stranke od čijeg dogovora zavisi formiranje nove srpske vlade.
Ne verujem da će to otežati dogovor, kome se, iz protivničkog tabora, oduzima svaka autentičnost. Nije tu samo reč o tome da Andreja Mladenović, portparol DSS-a, tvrdi da Srbija neće imati koristi od vlade koju „sastavljaju tajkuni i strani diplomati", već i o verovanju da ne može biti iskren savez onih koji veruju da su jedni drugima bili dželati.
Sigurno je da će se senka dve tragične figure srpske političke scene dugo nadvijati nad obe stranke i dobrim delom uticati na njihovo delanje, pa, dakle, i na rad vlade. Da nije tako, i Boris Tadić bi tu stvar prećutao.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
