Izvor: B92, 10.Nov.2011, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza je već stigla u naše dvorište
Beograd -- Domaći ekonomski analitičari tvrde da će nova kriza biti jača od prethodne, ali smatraju i da će trajati mnogo duže.
Privrednici su posebno veoma zabrinuti jer, kako kažu, treba očekivati dodatna otpuštanja zaposlenih i smanjenje plata.
Oni kažu i da pozdravljaju odluku predsednika Srbije Borisa Tadića da "prizna kako stvari stoje".
Tadić je, naime, izjavio da svi treba >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se pripreme za novi talas ekonomske krize koji nailazi. "Nailazi novi talas krize. Ne donosim vam dobru vest. To je više nego očigledno, treba da se pripremimo za novi udar. U tom smislu, uloga državnih institucija i predstanika opština i gradova je posebno važna", rekao je on.
Biznismen Branislav Grujić, vlasnik kompanije PSP Farman, očekuje da pola domaće privrede neće preživeti ovu krizu. "Najveći deo će kolabirati. Problem je što će se svi ključni problemi desiti istovremeno, i zatvaranje firmi i otpuštanja i smanjenje plata", tvrdi Grujić.
Ekonomista Miodrag Zec smatra da je upravo sada poslednji momenat da se urade reforme u državi, što je ona do sada najviše izbegavala.
"Ova kriza će mnogo drugačije da boli. Pre tri godine desila se kriza hipotekarnih kredita u Americi, koja nas nije doticala direktno. Ova nova pogodila je zemlje iz kojih dolazi kapital u Srbiju, čije su banke ovde. Zemlje koje su naša najveća izvozna tržišta. Ovo je kriza koja je u našem dvorištu", ilustruje Zec.
Prema njegovom mišljenju, dubina ovoga što se dešava u Evropi i nedostatak adekvatnog rešenja pokazuju da će kriza trajati dugo. "Posredi je traženje novih konfiguracija, interesa i odnosa u EU, čak i jednog novog koncepta ekonomskog razvoja. I to ne može da se desi brzo", procenjuje Zec.
Drakulić: Tadić zakasnio
Predsednik Ist pointa Zoran Drakulić smatra da je poruka predsednika zakasnela i dodaje da "već mesecima znamo da će doći do novog udara krize jer je u prethodnom ciklusu malo toga urađeno. Zato smo i upozoravali državu prethodnih godinu dana da mora da reaguje".
"Uopšte se ne slažem sa Tadićevom izjavom da će se nešto desiti u kratkom vremenskom periodu. On pominje boljitak 2013, što smatram političkom izjavom jer je dubina ove krize toliko velika da nema šanse da se banke oporave u jednom tako kratkom vremenskom periodu", kaže on.
"Pored toga, domaća ekonomija je u dubljoj krizi nego ostale evropske zemlje, pa brzi izlaz u ovakvoj političkoj strukturi ne možemo da očekujemo", ističe Drakulić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić pojašnjava da je kriza Evrope vezana za krizu dugova.
"Jedan veći broj evropskih zemalja neoprezno se zaduživao i potrošio novac kroz potrošnju. U situaciju da ne mogu da servisiraju dospele obaveze našle su se Grčka, Portugal, Španija, a veliki problemi potresaju i Italiju. Ona je treća privreda u EU", kaže on.
Savić navodi da će zbog toga u Srbiji uslediti otpuštanja, smanjenje penzija i plata, rast inflacije, poskupljenje kredita, kao i skok cena.
"Ova kriza biće duža, jer mi nismo izašli ni iz prve. Sve što bude duže trajala, iscrpeće sve resurse zemlje, pa su i sve manje šanse da se bezbolnije i brzo izvučemo. Ako Angela Merkel kaže da Evropi predstroji najmanje jedna decenija da se potpuno oporavi, kako je onda moguće da Srbija to uradi ranije, kad zavisi od EU, od koje je pritom u svakom smislu nerazvijenija", konstatuje Savić.
Problematično okruženje
Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec, upozorava da u ovakvim uslovima krize investitori postaju mnogo oprezniji.
"Neophodno je obezbediti uslove da se nastavi dolazak investicija, ali i naći rešenje za domaću privredu jer je ona ugrožena u uslovima ovako velike nelikvidnosti", kaže Bajec.
Savić nije optimista da će investitori seliti fabrike u našu zemlju, jer mnogobrojni podsticaju nisu urodili plodom da imamo veći broj ulagača. "Tadić treba da založi svoj autoritet da svako u ovoj zemlji radi svoj posao. Već imamo postkrizni model razvoja i bilo bi dobro da ga sprovedemo. Dodatne mere nam nisu potrebne", smatra Savić.
U tom smislu, kako dodaje, Vlada i NBS, kao predstavnici dve ključne monetarne politike, moraju veoma ozbiljno da odluče šta da urade.
"Ne smeju samo da sede i čekaju dokle će kriza javnih dugova u svetu da traje. Neophodna nam je bolja koordinacija između monetarne i fisklane politike", smatra on.
Uz to, država sve moguće prepreke biznisu mora maksimalnom brzinom da uklanja.
"Okruženje zasista postaje problematično i ne možemo da znamo kako će se i kada u Evropi stabilizovati situacija. svakako će biti potrebne godineda se izvučemo, a Srbija u takvom okruženju ne sme da sedi skrštenih ruku", navodi Bajec.
