Izvor: Politika, 14.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko treba da odgovara Ban Ki Munu

Samardžić: Politička samovolja. – Mićunović: Plaše građane

Polemika oko odgovora predsednika Srbije Borisa Tadića na pismo generalnog sekretara UN, koji predlaže promene u ulozi i nadležnostima misije svetske organizacije na Kosovu i Metohiji (UNMIK), u cilju uvođenja sporne misije EU, nastavljena je i juče.

I dok Ban Ki Mun objašnjava da je svestan da će njegov predlog izazvati podele >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u SB UN, budući da se zna kakav je stav Rusije, polemika na domaćoj sceni razvija se oko odgovora srpskog predsednika. S jedne strane premijer Srbije Vojislav Koštunica tvrdi da je Tadićev odgovor samovoljni čin protivan Ustavu zemlje, dok s druge, iz Tadićevog kabineta, odgovaraju da se u njemu „nijednim slovom, ne odstupa od jedinstvene državne politike prema Kosovu”.

Ocenu da o ovom pitanju može da odluči samo Narodna skupština Srbije, juče je ponovio i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić.

„U trenutku kada se pred UN otvara možda i najopasniji čin kosovske drame, prekidaju se i poslednje preostale niti državne politike prema južnoj pokrajini, rekao je Samardžić (DSS).

Samardžić tvrdi da je Tadić izigrao politički dogovor o zajedničkom odgovoru generalnom sekretaru UN i to „u jasnoj nameri da u odgovoru Ban Ki Munu izbegne jasan stav Srbije da Euleks misija ne može da se legalizuje”.

„Umesto saradničkog odnosa sa Vladom Srbije u ovoj stvari, budući da je reč o oblasti u kojoj samo Vlada ima ustavne nadležnosti, Tadić je prionuo goloj političkoj samovolji i otvorenom kršenju Ustava Srbije”, ocenio je Samardžić, koji smatra da se „vlast u Srbiji uzurpira kako bi se sprečilo protivljenje Srbije uspostavljanju Euleks misije na Kosovu, čiji je cilj da nadgleda protivpravnu nezavisnost Pokrajine”.

Reagujući na izjavu premijera Srbije predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović juče je rekao da je predsednik Srbije zatražio od generalnog sekretara UN da predlog o preustrojstvu UNMIK-a na Kosovu stavi pred Savet bezbednosti svetske organizacije.

„Nažalost, mi uvek imamo u zasedi neprijatelje evropskih integracija i saradnje sa svetom, pa je to odmah dočekano kao prodaja Kosova, gubljenje integriteta i teritorije”, rekao je Mićunović agenciji Beta.

On je objasnio da se generalni sekretar UN Ban Ki Mun pismom obratio predsedniku Srbije Borisu Tadiću, upitavši da li je moguće, poštujući Rezoluciju 1244 i integritet Srbije, da se jedan deo nekih prinadležnosti iz civilnog sektora prepusti Evropi.

Prema Mićunovićevim rečima, pismo je lično upućeno Tadiću, koji je odgovorio da Srbija želi da plan sekretara ima pokriće Saveta bezbednosti.

Izjavu premijera Koštunice, da Tadić nije smeo da odgovori sam na Banovo pismo, jer nema ovlašćenja da vodi spoljnu i unutrašnju politiku zemlje, ima za cilj da plaši građane, smatra Mićunović. „To je jedna priča koju smo mi čuli, a koja je plašila građane, na taj način da zaustavlja proces evropskih integracija i ekonomski uspon”, ocenio je Mićunović i dodao da je Koštuničina izjava proizvod nezadovoljstva njegove partije (DSS) izbornim rezultatima.

On je ponovio da je DS, čiji je Tadić lider, protiv toga da Misija Evropske unije – Euleks dođe na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti UN.

Britanski novinar Tim Džuda rekao je, u intervjuu za Bi-Bi-Si, da postoje dva pisma različite sadržine koja je generalni sekretar Ban Ki Mun poslao u Beograd i Prištinu.

„Jedno je poslato na adresu ’njegove ekselencije Fatmira Sejdiua, Priština', dok je drugo adresirano na ’njegovu ekselenciju predsednika Republike Srbije, Borisa Tadića'”. Dakle, njih dvojica ne uživaju isti status, prema Banovom tumačenju, i generalni sekretar im je tako napisao dve različite stvari, smatra Džuda.

Prema njegovim rečima, „u pismu Sejdiuu Ban govori o pojačanoj ulozi Evropske unije u operacijama na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244, dok u pismu Borisu Tadiću, on navodi samo da će konsultovati visokog predstavnika Unije Havijera Solanu u vezi sa određivanjem operativne uloge EU na Kosovu.”

„U pismu generalnog sekretara se još precizira da bi policijske snage na severu Kosova ostale onakve kakve su sada, i da bi u dobroj meri sve ostalo onako kako jeste”, kaže britanski publicista.

On navodi i da je pismo Ban Ki Muna zapravo predlog da se svi pretvaraju i da vide postojeće stanje na Kosovu onako kako im se sviđa.

„Kosovski lideri bi se pretvarali da oni kontrolišu celu teritoriju Kosova, a u stvarnosti bi svi znali da oni ne kontrolišu sve, već samo albanske delove. Srbija bi, sa druge strane, mogla da nastavi da se pretvara da Kosovo nije nezavisno, mada veći deo Kosova zapravo jeste nezavisan. Suština mnogih nejasnoća jeste u tome da svima bude dozvoljeno da nastave da se pretvaraju i da vide stvari onako kako se njima dopada”, smatra Tim Džuda.

Upoređujući Bana sa „hodačem na žici”, Džuda smatra da bi moglo da se ispostavi „kako je generalni sekretar u stvari bio genije” – jer će, kako kaže, možda uspeti u nameri da svima dozvoli da vide stvari drugačijim od onog kakve su one u stvarnosti.

„Generalni sekretar UN je svestan da su mišljenja unutar Saveta bezbednosti o ’rekonfiguraciji' UNMIK-a podeljena, pa stoga UN zadržavaju neutralan stav u vezi sa statusom Kosova”, izjavio je predstavnik za štampu Ban Ki Muna Brendan Varma.

U izjavi za Bi-Bi-Si Varma je ukazao na „potrebu” da se UNMIK „prilagodi promenama na terenu”, i ocenio da generalni sekretar „radi u okviru Rezolucije 1244”.

On je dodao i da je Ban Ki Mun objasnio da u izveštaju, i pismima koja je uputio, samo izražava svoju nameru da „prilagodi strukturu i profil” UNMIK-a. „Naravno da je potrebno prilagođavanje promenama stanja na terenu, ali istovremeno moram da istaknem da mi još radimo u okviru Rezolucije 1244.” „Generalni sekretar želi da prilagodi strukturu UNMIK-a na način koji bi omogućio EU da igra veću operativnu ulogu u oblasti vladavine prava na Kosovu, ali pod kišobranom UN”, objasnio je Varma.

-----------------------------------------------------------------

PISMO BAN KI MUNA BORISU TADIĆU

Stav UN o statusu Kosmeta strogo neutralan

„ Dragi gospodine predsedniče,

Stav UN po pitanju statusa Kosova bio je strogo neutralan. Posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine, neke države članice su priznale Kosovo kao suverenu državu, dok druge nisu. Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 ostaje na snazi sve dok Savet bezbednosti ne odluči drugačije.

U odsustvu daljih uputstava od Saveta bezbednosti i imajući u vidu konsultacije sa vašom vladom i drugim relevantnim činiocima, nameravam da upotrebim autoritet koji sam stekao rezolucijom 1244 (iz 1999) da se preustroji međunarodno civilno prisustvo, što sam obelodanio u svom izveštaju Savetu bezbednosti (S/2008/354). Nadalje, mere koje slede biće privremeni dogovori koji će biti primenjivani ograničeno vreme i bez prejudiciranja statusa Kosova.

1. Policija

Kosovska policijska služba, koja operiše u određenim područjima u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo treba da odgovara međunarodnoj policiji pod apsolutnom vlašću mog specijalnog predstavnika.

2. Sudovi

Treba da budu uspostavljeni dodatni lokalni i opštinski sudovi, koji se nalaze u određenim oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom. Oni će funkcionisati unutar kosovskog sudskog sistema pod odgovarajućim zakonima u okviru rezolucije 1244.

3. Carine

Moj specijalni predstavnik odrediće, u dogovoru sa relevantnim činiocima, organizacionu strukturu koja će omogućiti Kosovu da nastavi da funkcioniše kao jedno carinsko područje i koja će uključiti garancije za dalje prisustvo međunarodnih carinskih službenika na određenim carinskim punktovima.

4. Saobraćaj i infrastruktura

Komitet za tehničku koordinaciju, uključujući i Republiku Srbiju i ostale relevantne činioce, biće uspostavljen od strane mog specijalnog predstavnika i odnosiće se na sva relevantna tehnička i granična pitanja, uzimajući u obzir rad radne grupe za tehnički dijalog Beograda i Prištine.

5. Granice

U skladu sa rezolucijom 1244, NATO kao međunarodno prisutni vojni faktor, nastaviće da ispunjava postojeći bezbednosni mandat na celoj teritoriji Kosova, uključujući granice, zajedno sa drugim međunarodnim organizacijama.

6. Srpska crkvena baština

Srpska pravoslavna crkva (SPC) na Kosovu treba da ima međunarodnu zaštitu. SPC na Kosovu ostaje pod direktnom vlašću svog sedišta u Beogradu. SPC će zadržati samostalno pravo da štiti i rekonstruiše svoja religiozna, istorijska i kulturna zdanja na Kosovu. Republika Srbija će nastaviti blisku saradnju sa UN i svim relevantnim telima u cilju podrške aktivnostima zaštite i rekonstrukcije.

Imajući u vidu primenu gorenavedenih mera, moj specijalni predstavnik će nastaviti dijalog sa vašom vladom. U tom kontekstu, moj specijalni predstavnik će se, takođe, konsultovati sa ostalim relevantnim činiocima, uključujući i prištinske vlasti. U skladu sa paragrafom 6 rezolucije 1244, nameravam da imenujem novog specijalnog predstavnika u vezi sa predviđenim preustrojstvom.

Imajući u vidu posvećenost EU tom regionu, nameravam da se konsultujem sa visokim predstavnikom EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, da odredimo operativnu ulogu EU u primeni gorenavedenih mera, unutar statusno-neutralnog okvira UN.

Molim Vas, gospodine predsedniče, prihvatite uveravanja mog najvećeg poštovanja.

Ban Ki Mun ".

(Beta)

Tanjug i Beta

[objavljeno: 15/06/2008.]

Nastavak na Politika...