Izvor: Blic, 31.Maj.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klizeći start
Kriza poverenja je uvod u krizu vlasti. Svestan toga, Boris Tadić je definitivno preuzeo ulogu plejmejkera i veruje da ličnim autoritetom može da zaustavi ruiniranje ugleda izvršne vlasti u Srbiji.
Neumorno igra na celom terenu, izvodi sve kornere i slobodne udarce, vraća se u odbranu, trči po loptu u aut, bodri drugare i navijače, ne libi se klizećih startova i sigurno će biti igrač utakmice koja će, ako se ovako nastavi, biti izgubljena.
Jedan moj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kolega kaže da predsednici s autoritetom proglašavaju „vanredno stanje, rat i oslobođenje”, a da su za manje važne stvari nadležni oni ispod njega. A oni „ispod njega” kao da su jedva dočekali predsedničku inicijativu, pa su se sklonili u senku predsednikovog autoriteta, u neku vrstu zavetrine.
Ni satelitom čovek ne može da otkrije šta su dobro uradili, a ako se nešto i nađe, sve bi stalo u jedno koferče. Predsednik se izložio pogibelji da i novinarski pripravnici šilje pero na njega.
Posle pregovora sa MMF-om, s Dinkićevske platforme o rastu plata i penzija sada se za uspeh proglašava što će penzionerima i zaposlenima u javnim ustanovama dvokratno dati po pet hiljada dinara do kraja godine. Rešili su da onima koji u javnim službama imaju platu manju od osamdeset hiljada dinara isplate tu crkavicu.
Narod je već izračunao da će pomoć dobiti i oni koji imaju platu dva puta veću od republičkog proseka, pa se ovima iz Vlade već obilo o glavu ono za šta su mislili da je blagovest.
Ministar Oliver Dulić najavljuje da će po drugi put uredbom da tumači Zakon o konverziji zemljišta, koji je zaustavio građevinarstvo u Srbiji. Da je zakon primeren kriznom dobu, ne bi mu trebala ni prva uredba, a mala je verovatnoća da će i druga pokrenuti stvar s mrtve tačke, osim ako ne bude glasila da se zakon suspenduje do boljih vremena.
Milutin Mrkonjić najavljuje da će 2012. da podnese ostavku ako ne završi nekih 200 kilometara autoputa. Taman zgodno, to mu pada na kraj mandata. A narod se pita koliko je do sada napravljeno.
Ali da dalje ne nabrajam. Spisak bi mogao da bude impresivan i gotovo svi da se nađu na njemu, osim Sulejmana Ugljanina, koji je, inače, ministar bez portfelja, pa nema šta ni da zabrlja.
Uđe čovek u neke godine
kada mu se čini da je sve već viđeno. Posebno u politici. To je disciplina starija od grnčarstva, a toliko su stari i osnovni zanatski postupci i alati, ako izuzemo televiziju.
Ta stvar s krizom poverenja liči na efekat lavine. Grudva koja se zakotrljala povećava masu i ubrzanje i malo pomažu napori Borisa Tadića da je zaustavi golim grudima.
Možda je vreme da se, mada je neprimerno da dajem savete, pristupi radikalnoj rekonstrukciji Vlade, čak i bez zadiranja u koalicionu recepturu po kojoj je sastavljena. Mogu li se u Srbiji naći ljudi vičniji odgovorima na pitanja koja se postavljaju u doba krize?
Ovo što se sada događa, pojačano sve učestalijim raspakivanjima afera i podgrevanjem starih afera, već preti atrofijom političke snage vladajućih partija, a to onda vodi ka jeftinom populizmu i završava se povikom da je Srbija umorna od lidera.
A za dalje znamo kako je bilo.
