Izvor: B92, 07.Jun.2010, 17:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakva je medijska slika Srbije?

Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da se mediji u interpretiranju političkih događaja bore za "tiraž i preživljavanje" i često pogrešno interpretiraju događaje.

Tadić kaže da mediji kreiraju političku stvarnost i da "veruje da bi reforma medijskog sektora doprinela stabilnosti političkog života".

"Učestvujem u mnogim događajima. Kada pročitate interpretaciju u medijima, to je najčešće neistina. Vrlo retko istina, pa se postavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pitanje kako stvarno izgleda naša istorija kada ima pogrešnih interpretacija", kaže on.

On je kazao da u Srbiji ne postoji ništa što nije podložno "reinterpretaciji".

"Kada biste skočili da spasete dečji život, bilo bi - on to čini ili oni to čine za u potrazi lakom popularnošću. To je realnost u kojoj živimo, koju kreira i politika i mediji i istorija i naša kultura", kazao je on.

Predsednik Srbije je ukazao da nisu svi "novinari isti, nisu svi bogati ljudi isti".

On je kazao da mediji nisu slučajni učesnik u javnom životu i da imaju odgovornost, moć i uticaj kao i privrednici.

Tadić je dodao da mediji nemaju samo kontrolnu ulogu u društvu, već su i kompanije koje se bore za tiraž i novac i da zbog toga često idu ka "tabloidizaciji".

On je ocenio da bi država bila optužena za mešanje u rad medija kada bi, na primer, zatražila da bude manje "rijaliti programa" na televizijama.

Generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić naveo je danas da "srpsku medijsku scenu uređuje Adams femili" i da postoje dokazi za takvu tvrdnju.

"Kao što mislim da nije dobro da država previše radi svoj posao, tako mislim da je još gore ako država u mnogim oblastima ne radi svoj posao", kazao je on i dodao da ovaj vek pripada "tabloidnim medijima".

"Onaj državni organ koji smatra da nije obaveza svih televizijskih emitera koji koriste nacionalnu frekvenciju da poštuju kodeks za nacionalnu frekvenciju... ta država puca sebi u nogu, ta država menja statiku i sistem vrednosti građana", kazao je Tadić.

On je rekao da je 80 odsto srpskog gledateljstva zamenilo život za televiziju.

Direktor i glavni urednik televizije B 92 Veran Matić ocenio je da je situacija u medijima "potencijalna bomba".

On je ocenio da ako svi mediji budu vodili računa o svom profitu, niko neće voditi računa o pitanjima važnim za jedno društvo.

Veran Matić je istakao da ne postoje poreske olakšice za društveno odgovorne kompanije, zbog čega postoji opasnost da dođe do zloupotrebe društvene odgovornosti, odnosno da ona bude pretvorena u puki marketing ili oglašavanje.

Matić je naveo da je B92 za izgradnju tri sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja morao da plati porez na dodatu vrednost, od koga je mogla da bude izgrađena još jedna sigurna kuća.

Prema njegovim rečima, B92 je od svog osnivanja društveno odgovorna kompanija koja je izgradila partnerstvo sa privredom i državnim institucijama u sprovođenju brojnih projekata kao što su borba protiv raka, akcija "Hrana za sve", izgradnja sigurnih kuća.

Direktorka Novinske agencije Tanjug Branka Đukić naglasila je da za poslovne ljude u Srbiji, koji imaju milionska bogatstva, izgradnja sigurne kuće ili kupovina mamografa ne predstavlja nikakav izdatak i ukazala da je obaveza medija da ih na tu činjenicu neprestano podsećaju.

Đukićeva je ukazala na činjenicu da je B92, uz višemesečne napore, uspeo da prikupi novac za kupovinu mobilnog mamografa, pri čemu je 114 kompanija doniralo 49 miliona evra, što znači da je svaka od njih za tu akciju dala manje od 500.000 dinara.

Ona je navela da bi država trebalo da pokaže više sluha za društveno odgovorne projekte kroz davanje poreskih olakšica ističući da je "opasno pretpostaviti da su ljudi bolji nego što jesu, ali je u ovom slučaju, još opasnije pretpostaviti da su gori nego što jesu, jer to u začetku zatire svaki pokušaj društvene odgovornosti".

Glavni i odgovorni urednik "Blica" i NIN-a Veselin Simonović ocenio je da je najveća društvena odgovornost medija da pišu o korupciji i kriminalu, da razotkrivaju kada se kompanije stvarno društveno odgovorno ponašaju, a kada je u pitanju samo marketing.

Ako mediji ne poštuju zakon, nemaju pravo ni da traže od drugih da ga poštuju, istakao je Simonović napominjući da poštovanjem kodeksa i pravila mediji iskazuju društvenu odgovornost, a u slučaju da toga nema trebalo bi da reaguju regulatorna tela.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković naglasio je da bi mediji trebalo da nauče da razlikuju filantropiju, kao jednokratno davanje određenih sredstava, od društveno odgovornog poslovanja, koje između ostalog povećava profit tih kompanija, jer unapređuje sliku u javnosti o njima.

On je napomenuo da u Srbiji i dalje nema novinara specijalizovanih da prate oblast društvene odgovornosti, jer se u većini slučajeva to i dalje doživljava kao marketing preduzeća.

Glavni i odgovorni urednik "Politike" Dragan Bujošević ukazao je da su mediji u dilemi gde prestaje reklama i počinje predstavljanje društveno odgovornog poslovanja, navodeći da za kompanije uvek postoji sumnja da sve što rade rade iz sopstvenog inetersa, dok se za medije uvek sumnja da su se "prodali" određenoj kompaniji, pa postoji opasnost da izgube poverenje građana.

Na skupu koji su organizovali nedeljnik "Vreme" i Biznis info grup, uz podršku Unicefa, učestvovali su glavni i glavni i odgovorni urednnici listova "Blic", "Politika", "Danas", "Vreme", televizije Studio B, Pink i drugih medija.

Prisustvovali su i predstavnici kompanija Imlek, Merk Šarp i Dome i drugih.

Nastavak na B92...