Izvor: Politika, 30.Avg.2011, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javni ukor Jeremićevom rečniku

Vuk Jeremić do sada nije snosio konsekvence za svoje loše poteze i gafove i da smo neka normalna država on bi sam podneo ostavku, kaže Aleksandar Popov

Posle stroge opomene predsednika Srbije Borisa Tadića upućene Vuku Jeremiću u javnosti se postavlja pitanje da li je to najava njegovog odlaska sa mesta šefa diplomatije. O Tadićevoj poruci da je Jeremićev istup u Banjaluci neprihvatljiv analitičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << daju različita viđenja: jedni veruju da ne sledi ni otkaz ni ostavka, a drugi da bi šef diplomatije trebalo da ode, ne samo zbog najnovijeg gafa, već i zbog nekih ranijih poteza.

Tadić je, nakon susreta sa češkim predsednikom Vaclavom Klausom, rekaodasu „određenistavoviiizjavekojesuiznelihrvatskapremijerkaJadrankaKosorišefsrpskediplomatijeVukJeremić– apsolutnoneprihvatljivi”.

Dr Neven Cvetićanin, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka, ocenjuje da se ni sada neće ništa novo dogoditi.

„Izjava predsednika Tadića upućena ministru Jeremiću, kao i predsednici vlade Hrvatske Kosor, prvenstveno ima funkciju uspostavljanja diplomatskog balansa između svega onoga što je rečeno u proteklih mesec dana sa svih strana, hrvatske i srpske”, kaže on.

Cvetićanin, zapravo, smatra da „izjava Jeremića ima svoju funkciju, kao što izjava Tadića ima svoju funkciju”. „Izjava Jeremića je prvenstveno upućena našem političkom javnom mnjenju, kako bi se zadovoljili oni koji ne gledaju blagonaklono na poboljšavanje odnosa između Srbije i Hrvatske, dok je izjava predsednika Tadića upućena ka spolja, da se kaže da Srbija nije spremna da bude faktor nestabilnosti u regionu, a da, eto, predsednik Tadić ima ’nestašnog’ ministra, koji daje izjave shodno sopstvenom temperamentu”, ističe Cvetićanin, koji ne veruje da Jeremić samostalno vodi spoljnu politiku.

„Naprosto mislim da je Jeremiću data uloga, kao u fudbalu, teškog odbrambenog igrača i da ono što on, svojim nimalo nežnim startovima, napravi, to, s druge strane, predsednik Tadić ili neko drugi iz vladajuće koalicije, svojim izjavama dovede do nivoa kojim se to predstavlja kao lični temperament ministra Jeremića, a ne kao državna politika”. Prema Cvetićaninovom mišljenju, državna politika Srbije u ovom trenutku, uslovno rečeno, ima svoje i levo i desno krilo – na nacionalnijem krilu je Vuk Jeremić, a na građanskijem krilu su političari poput Dragan Šutanovca.

Naš drugi sagovornik koji nije želeo da ga imenujemo, a koji je upućen u spoljnopolitičke poslove zemlje, takođe, ne veruje da će Tadićeva opomena izazvati nekakve veće posledice po Jeremića. Neće, sve dok prioriteti budu i Kosovo i EU. Suština je, kako kaže, u tome da je ova politika dobila podršku na izborima 2008. godine i da nije logično da se sada ta politika, šest meseci pred izbore, menja.

„Problem je u tome što neko ko spolja posmatra stvari ima utisak da kod nas ili postoje dve spoljne politike ili da ne štima nešto drugo”, kaže, međutim, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Navodeći da je Tadić prošle godine započeo novu regionalnu politiku, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, Popov kaže da je ta nova politika donela pozitivnu ocenu o napretku Srbije na putu ka EU. „Međutim, mi imamo kontrapoteze koje vuče šef diplomatije, pa se stiče utisak da se ili namerno igra uloga lošeg ili dobrog policajca, što mislim da bi bila prilično providna stvar, ili da šef države ne može da kontroliše svog ministra spoljnih poslova”, ističe on dodajući da je Tadić „čak iz inostranstva morao da se oštro distancira od izjave ministra Jeremića”.

Rekavši da Jeremić do sada nije snosio konsekvence za svoje loše poteze naš sagovornik dodaje „da je neka normalna država on bi sam podneo ostavku”.

Pored najnovijeg gafa, šefu srpske diplomatije pripisivana su, inače, još dva važna „nesmotrena” koraka posle kojih mu se, navodno, „tresla” ministarska stolica.

O nezadovoljstvu zbog poteza ministra Jeremića učestalo se govorilo u jesen prošle godine nakon podnošenja srpske­ rezo­lucije­ G­eneral­noj s­ku­pštini­ U­je­di­njenih ­na­ci­ja. I tada su neki smatrali da je samostalno odlučivao i da je time naneo veliku štetu Srbiji. Jeremićevo „soliranje” u vezi sa bojkotom dodele Nobelove nagrade od strane Srbije, koje je potom usledilo, bilo je kap na punu čašu, pa je opet pisano o tome kako je Tadić zatražio njegovu smenu. Jeremić je objašnjavao da ga od početka njegovog ministarskog mandata smenjuju određeni „interesni krugovi”.

A nekima je zasmetao i nedavni potez Jeremića u Banjaluci, zato što jeobavestio predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o svemu što je bila tema razgovora srpskih zvaničnika sa nemačkom kancelarkom. Naš neimenovani sagovornik smatra, pak, da taj potez nije bio nimalo neobičan, jer je on samo informisao Dodika o onome što se desilo u Beogradu, „što je normalno i prirodno”. 

B. Čpajak

objavljeno: 31.08.2011.

Nastavak na Politika...