Izvor: Blic, 06.Nov.2010, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina i pomirenje
Odavanje pošte žrtvama u Ovčari, gde je na surov način ubijeno 200 ljudi, i izvinjenje njihovima porodicama spada u moralan, ljudski čin građanina, ali i državnički, politički gest predsednika Srbije Borisa Tadića. Ratovi mogu da budu različiti, ali nevine žrtve u njima su jednake. Ne može da bude relativizacije i opravdanja za ubijanje dece, žena, bolesnika, staraca, civila.
I Tadić i njegov domaćin, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednik Hrvatske Ivo Josipović, nemaju nikakve veze sa minulim ratovima, niti su donosili odluke o njima, niti su bili za njih niti su u njima učestvovali, već odgovorno pokušavaju da isprave tuđe greške i zakopaju rovove „očeva nacija", koje, uzgred, nisu ni birali. Pokušavaju da dijalogom, tolerancijom i saradnjom normalizuju odnose između dve države i država u regionu ne bi li postao bezbednije i pristojnije mesto za život. Naravno da su se desničarske i ekstremne organizacije u obe države tim povodom očekivano kritički oglasile! Za jedne je Tadićevo izvinjenje previše, za druge premalo, ali sav normalan svet u Srbiji, Hrvatskoj i inostranstvu odahnuo je i to pozdravio. Onima koji smatraju da je prirodno stanje rat i da samo u ratu mogu da dobiju i profitiraju nastojanje dva predsednika nikako ne odgovara. Tragikomično zvuči vestica da je izvesni hrvatski pravaš (HSP) Danijel Srb mirno „prosvjedovao" sa transparentom „naša krv na tvojim rukama". A tragične i u ljudskom i političkom smislu jesu ocene Miloša Aligrudića iz DSS i Dragana Todorovića iz SRS. Prvi smatra da je Tadićeva poseta nelogična i istorijski neopravdana pošto su Srbi bili najveće žrtve ratova u 21. veku, a drugi ga dopunjava: "Izgleda da ne postoje granice poniženja Srbije koje Boris Tadić neće prihvatiti i neće učiniti!” Sva sreća, njihova priča je sa srpske političke margine. Poruka Tadića i Josipovića vrlo je jasna - ne želimo da se bezumna politika ratova i razaranja više ikada ponovi. Da se pronađu nestali, da se razmeni dokumentacija o ratnim žrtvama, da se dođe do istine, a preko istine i do pomirenja. To je dug proces, ali proces koji nudi čovečniju viziju budućnosti. Ratne rane ne zarastaju ni lako ni brzo, ožiljci ostaju zauvek, ali i sa ožiljcima je moguće nastaviti život . Izvinjenje novoizabranog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića upravo to potvrđuje. "Za svakog nevinog čovjeka kojeg je ubila Armija BiH, za svakog nevinog, evo ja se danas izvinjavam,” izjavio je on u prvom obraćanju građanima Srbije preko TV B92 početkom ove nedelje. Nova, dakle, generacija političara i državnika na ex-YU prostoru, uprkos svim problemima sa kojima se suočava, ekonomskoj, socijalnoj, etičkoj i etničkoj krizi, pokazuje novi temperament u komunikaciji na brdovitom Balkanu, svesna činjenice da ratnička mitomanija i mitologija vode pravo u centar tame i đavola.
