Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Jun.2015, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Janko Veselinović: Pokret za zaokret
Ako ne baš kao bomba, izlazak poslanika Janka Veselinovića iz Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića prilično je odjeknuo u domaćoj političkoj javnosti. Pogotovo zbog činjenice da to predstavlja još jedan korak ka fragmentaciji opozicije u trenutku kada se govori o neophodnosti njenog povezivanja, pod uslovom, naravno, da hoće da se suprotstavi moćnom premijeru Vučiću i njegovom SNS-u. Zato je prvo pitanje za >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sagovornika Novog magazina bilo zašto se odlučio na tako rizičan korak.
Janko Veselinović: "Nadam se da neće zvučati demagoški, ali ne bih rekao da sam ja izašao iz SDS, niti da sam pre godinu i nešto dana izašao iz DS, već da su ove dve stranke napustile politiku i ciljeve za koje sam se ja zalagao kada sam se pre petnaestak godina priključio Demokratskoj stranci. Dok sam bio u DS govorio sam da su sastanci Glavnog odbora i Skupštine samo forma. Kada je reč o SDS-u, od početka sam želeo da se vratimo nekim osnovnim vrednostima zbog kojih smo svi, nadamo se, ušli u politiku. Međutim, vrlo brzo je postalo vidljivo da smo u stranku ušli iz različitih razloga. Ja sam na to ukazivao, ne javno, jer mi nije manir da javno polemišem sa stranačkim kolegama, a razgovarao sam o tome i sa predsednikom stranke više puta. On se slagao sa mnom, makar mi je tako govorio, i obećavao da će se stvari menjati. To me je u stranci i zadržalo više od godinu dana."
Na kakve razlike mislite?
Osnovna razlika je u odnosu prema Srpskoj naprednoj stranci i vladajućoj koaliciji. Ja i nekolicina ljudi u parlamentu iz naše stranke oštro smo kritikovali tu vlast, jer smatramo da je nekompetentna, nesposobna, štetna. Sa druge strane, naš predsednik se ni posle sto dana vlasti, iako sam mu lično predložio, ni posle godinu dana vlasti nije javno oglasio, niti je bilo kada spomenuo ime Aleksandra Vučića. A neko je lepo rekao da je nepristojno pominjati Nikolića i neke periferne ministre u vladi, a ne spomenuti ime Aleksandra Vučića. I to je bio osnovni motiv neslaganja. Kao što sam od početka jasno stavio do znanja da ne bih prihvatio nikakvu varijantu ulaska u tu vlast.
Zašto?
Iz dva razloga. Prvi je u tome što smatram da mi ne možemo da promenimo aktuelnu politiku. Sa druge strane, smatrao sam da u Srbiji treba da postoji i opozicija, jer bez opozicije nema demokratskog društva i države. Razlozi zbog kojih je Boris Tadić razmišljao o ulasku u vlast meni su bili neprihvatljivi.
Koji su to razlozi?
Oni se uglavnom svode na to da je teško ostati na političkoj sceni Srbije u ovakvim uslovima, bez stabilnih izvora finansiranja, što znači izvan vlasti.
Jeste li razgovarali s kolegama u partiji o tome, imate li istomišljenike ili ste bili potpuno usamljeni?
Ne bi rekao da sam bio usamljen, poput mene razmišlja većina ljudi u SDS. Međutim, odluke u SDS-u, kao uostalom i u većini naših stranaka, ne donose se na osnovu mišljenja većine, nego na osnovu mišljenja njenog vođe. Neću da ulazim u razloge njihovog ostanka u SDS-u, niti ih na ovaj način pozivam da mi se priključe, ali znam, na bazi razgovora s nekima od njih, da ne podržavaju saradnju sa SNS-om, odnosno opozicionu ulogu, ali u funkciji SNS-a.
Jeste li rekli Tadiću da ćete izaći iz stranke?
Borisu Tadiću sam saopštio tu vest kada i javnosti, a jasno je i zbog čega. Pokušao sam da izbegnem da me provuku kroz kaljugu optužujući me da iz nekih drugih razloga izlazim iz stranke.
Da se još malo vratimo na razloge razlaza sa Tadićem; vaša je glavna zamerka da je bio pasivan?
Preozbiljna je danas situacija u Srbiji da možete da ćutite, a da to ostane neopaženo. To bi možda bilo moguće u Švedskoj, Danskoj ili Norveškoj, ali u Srbiji ćutati danas kada u Skupštini zamenik šefa poslaničke grupe SNS javno ispoljava politiku Srpske radikalne stranke iz devedesetih – da nije u biću srpskog naroda da toleriše drugačija mišljanja – i praktično poziva na zabranu nevladinih organizacija, mislim da prosto nije moguće. Tačno je, doduše, da u isto vreme njegov predsednik poziva te organizacije na sastanak i kaže kako su one stub društva, ali ja mislim da je politika Srpske napredne stranke ono što govori Martinović, a da Vučić radi ono što su mu rekli sa Zapada da bi bilo dobro da uradi kako oni ne bi morali da reaguju.
Recite nam nešto više o pokretu koji najavljujete?
Kao što sam rekao, to neće biti partija nego pokret. Zašto pokret? S jedne strane zato što su se partije na neki način isprofanisale i kompromitovale, a sa druge zato što smatram da u Srbiji politici mora da se pristupi na sasvim drugačiji način. Cilj mi je da okupim najkvalitetnije ljude iz raznih oblasti: i dobre profesore, i dobre zanatlije, i poljoprivrednike, ljude koji žive od svog rada ili koji žive od svog minulog rada, kakvi su penzioneri i ugrožene grupe, i da jasno kažemo kakav je naš stav o pojedinim pitanjima. Posle nekoliko profesora s kojima sam već ovih dana razgovarao, sastaću se sa jednim bravarom Nikolom, u čije mišljenje verujem i mislim da je njegov glas – glas naroda, kao što je glas Ferikov, poljoprivrednika iz okoline Subotice. Nastojaću da razgovaram i sa Živoradom iz Koceljeve koji me je pre neki dan kontaktirao i zna kako se država odnosi prema običnom čoveku. Dakle, pokušaću da gradim nešto novo.
Kako ćete se finansirati?
Nemam ni novac, ni prostorije, niti imam takvu zaradu. Ja živim od profesorske plate, jednu platu primam, iako sam poslanik. Nemam sredstava da bih napravio stranku koja može da izdaje prostor u zakup kao što to radi Srpska napredna stranka. Pokušaću, dakle, da radim tako što ću razgovarati sa građanima, biću više na ulici, na terenu, nego u prostorijama kojih, uzgred, još nemam.
Ne možete biti čovek – partija. S kim ćete sarađivati?
Cilj mi je da okupim 100, 200, 300 kvalitetnih ljudi. Nećemo ići na to da imamo desetine hiljada članova koji dolaze u pokret zbog nekog interesa. Oni to sada sigurno i neće, jer im ne možemo ponuditi ni posao, niti bilo kakve privilegije. Ako u 50 ili 40 gradova budemo imali kvalitetne ljude, u njima ćemo se pojaviti na sledećim lokalnim izborima. Ako budemo imali dovoljno kvalitetnih ljudi u Vojvodini, pojavićemo se na sledećim pokrajinskim izborima. Siguran sam da u Srbiji ima i kvalitetnih i sposobnih i poštenih ljudi koji žele da se suprotstave i lenjosti i nesposobnosti i demagogiji i lažima. Na bazi interesovanja u ova dva dana (razgovor je vođen u petak 29. maja – prim. NM) verujem da ću vrlo brzo imati kvalitetan tim.
Jeste li razgovarali s nekim političarima?
Ne, na ovu temu nisam razgovarao ni sa ljudima koji po novinskim pričama nameravaju da prave nešto, niti sam razgovarao sa liderima političkih partija, ni opozicije ni pozicije. A sarađivaću sa svima koji dele naše ciljeve i ideje. Veoma sam otvoren za saradnju, ali odmah da kažem, to može da bude i poruka za njih, ne mislim da pravim bilo kakve koalicije, dogovore ili nešto slično dok ne napravim temelje, ne sazidam kuću pokreta i dok ne vidim da li na političkoj sceni ima političkih činilaca s kojima bismo mogli da sarađujemo. Glavni cilj će nam, naravno, biti da smenimo ovu lošu vlast.
Šta bi bile programske osnove vašeg pokreta?
Zalažem se za besplatno obrazovanje i besplatnu zdravstvenu zaštitu. Smatram da svaka porodica u Srbiji ima pravo da joj dete završi srednju školu. Sistem obrazovanja treba iz temelja da se izmeni. Smatram da svaka porodica i svaki građanin u Srbiji – ostao on bez posla, radio on u firmi koja ne uplaćuje doprinose – ima pravo da dođe u Dom zdravlja ili da dođe u bolnicu i da se leči. Nije to nikakva socijaldemokratska demagogija, to je moje lično ubeđenje da je reč o osnovnom ljudskom pravu i da vlast koja ne ume da obezbedi sredstva za to nije vredna podrške građana.
Kako mislite da to obezbedite?
Tako što bih povećao naplatu poreza makar za 10 odsto u odnosu na današnju, od onih koji ne plaćaju poreze, koji rade u sivoj zoni, a takvih je u Srbiji otprilike 50 odsto. Nekoliko sam puta u Narodnoj skupštini isticao da je neophodno estradnim umetnicima, ljudima koji rade u oblasti intelektualne svojine, naplatiti porez. A kod nas je intelektualna svojina otprilike 90 odsto u sivoj zoni. Kada je ova vlast, nakon nekoliko mojih pitanja premijeru i njegovog obećanja da će to učiniti, krenula u ostvarivanje te ideje, njeni ljudi su pozvali sve te estradne zvezde na razgovor, a onda su s njima pravili selfije. Dakle, smatram da novca ima i da su oni kod malog broja građana Srbije, otprilike jedan odsto, koji rade nelegalno.
Imate li neku računicu, jeste li konsultovali ekonomiste o tome?
S povećanjem naplate poreza od pet odsto ne bi bilo potrebno smanjenje plata i penzija.
Počeli ste program od uzimanja, odnosno od preraspodele. Bojim se da je problem u Srbiji stvaranje, proizvodnja.
Ne, već sam govorio o tome da glavni problem u Srbiji ne predstavlja nedostatak investicija izvana, nego da je glavni problem što imamo nesposobne menadžere i u javnom i u privatnom sektoru. Da bi se podigla privreda, osim investicija, potrebni su nam kvalitetni ljudi koji mogu da vode preduzeća, od najmanjih do najvećih. Zato predlažem da država hiljadu, dve, tri hiljade ljudi pošalje na Zapad, u ozbiljne kompanije u kojima će oni naučiti šta znači upravljanje preduzećem i šta znači uhvatiti se u koštac sa svetskom konkurencijom.
Odakle državi pare? Ovo sve što ste rekli znači da država još treba da uzme, a privreda grca jer nema para.
Za ovo se moraju naći sredstva. Za ovo ima sredstava. Imate mnogo besmislenih projekata – 300 miliona evra ćemo dati za Beograd na vodi. Šta mislite da smo tih 300 miliona evra uložili, između ostalog, za obrazovanje naših ljudi. Da naglasim, smatram da je ključ u podizanju kapaciteta privrede, a toga nema bez kvalitetnih rukovodilaca.
Šta još ima u vašem programu?
Predvideli smo za svako ministarstvo šta treba da se radi. Ali, ovde bih još istakao značaj primene zakona.To je jedno od ključnih pitanja o kojima sam mnogo puta govorio u Skupštini. Mi donosimo zakone koji se ne primenjuju. Ja sam tražio da se u svaki zakon ugradi evaluaciona klauzula, što znači da ministar posle godinu dana dođe u Skupštinu i položi račun o efektima primene tog zakona. To do sada vladajuća koalicija nije prihvatala. Zašto? Zato što bi se videlo da ništa nisu radili.
A konkretno, kad je o vašem pokretu reč?
U narednih desetak dana registrovaćemo pokret i upoznati građane Srbije sa našim osnovnim programskim načelima i celovitim rešenjima za pojedine oblasti. Naravno, biće mnogo razgovora sa ljudima i mnogo inicijativa. Boriću se za svoje inicijative na razne načine. Iskoristiću to što sam poslanik, zastupaću naše stavove, među prvim stvarima koje ću uraditi biće predlog da se u sve sistemske zakone unese evaluaciona klauzula. Kada sam tražio da se nastavi gradnja Žeželjevog mosta, postavio sam petnaestak poslaničkih pitanja na tu temu. Imao sam brojne duele sa ministarkom Mihajlović. Išao sam i na most da se slikam sa zarđalom opremom. Tako ću se ponašati i kada je reč o drugim pitanjima. Ima ih mnogo.
