Izvor: RTS, 05.Okt.2010, 22:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Boris Tadić
Peti oktobar je, pre svega, uspostavio demokratske principe u Srbiji, Srbija ide prema članstvu u EU, jer se taj cilj i kristalisao pre deset godina, i uveren sam da nikada u istoriji Srbija nije bila demokratskija nego danas, na godišnjicu demokratskih promena, rekao predsednik Srbije Boris Tadić gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u.
Gostujući >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u emisiji Svedok na RTS-u, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je 5. oktobar, pre svega, uspostavio demokratske principe u Srbiji, da Srbija ide prema članstvu u EU, jer se taj cilj i kristalisao tog 5. oktobra, i da je uveren da Srbija nije nikada u istoriji bila demokratskija nego danas, na godišnjicu demokratskih promena.
(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)
O tome da li je mnoge uvredio kada je, pre nekoliko dana u Svilajncu, na sednici Glavnog odbora DS-a, rekao da je ta stranka jedini naslednik petooktobarske ideje i politike koja je dovela do demokratskih promena, Tadić kaže da ima mnogo stranaka koje imaju to pravo, da sebe vide kao naslednika nekih principa, i koje su, kao na primer SPS, napravile veliki iskorak, ali da ima i onih koje, kao DSS, ne nastavljaju tradiciju evropske politike.
Deset godina posle demokratskih promena, većina lidera DOS-a više nije u prvim ešalonima politike, a predsednik Srbije i lider Demokratske stranke rekao je da o tome uvek odlučuju građani.
Međutim, kaže Tadić, uvek je bilo potrebno, kako bi se taj pravac zadržao, stvarati novu funkcionalnost, jer tog 5. oktobra bilo je potrebno napraviti matematičku većinu, za pobedu nad Miloševićem, kao što je to rekao Goran Svilanović.
"Mnogi danas ne mogu ni da učestvuju u političkom životu, neki nisu ni živi, ovo je nova situacija. DOS je oborio Miloševića, što mu je i bila uloga. Neobično je da se čuje da nam treba novi Peti oktobar, a ti koji tako misle zaboravljaju da smo mi tada pobedili, da su rezultati bili krivotvoreni, i da danas to više niko neće uraditi", kaže Tadić.
Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića o tome kakva je atmosfera deset godina posle Petog oktobra, šta je sa mnogobrojnim izborima i sa srpskim institucija koje nisu "baš moderne i stabilne", Tadić je rekao da je "sada parlamentarna debata demokratska, da ima mnogo institucija između skupštine i vlade koje pokazuju taj stepen demokratičnosti, zatim, tu je institucija ombudsmana, zatim institucije koje se bave slobodnim pristupom podacima. Mi smo kud i kamo demokratskije društvo nego ranije, ali uvek može bolje, i to nas čeka u vremenu koje dolazi, to podizanje lestvice rada".
Neopravdano nezadovoljstvo
"To se dešava, iako mi nismo zadovoljni, ali to je u prirodi čoveka", kaže Tadić.
Deset godina posle, o državi koju još uvek izazivaju mafija i korupcija, kojoj se vrata EU sporo otvaraju, i u kojoj se teško živi, Tadić kaže da mi, svakako, nismo država tajkuna u smislu prošlosti, da nismo država koju može da ugrozi organizovani kriminal i dovede u pitanje njenu bezbednost i da više nismo izolovani, jer sarađujemo u toj borbi sa moćnima u svetu, stabilnija smo zemlja.
"Nismo više ni društvo partokratije, ja sam veliki napor uložio upravo u to, ali nemam tu iluziju da partokratija ne postoji, jer važno je da kada partije zloupotrebe činjenicu kako su došle na vlast, narod, ipak, to vidi. Partije uvek vode ljudi, sa svojim živim motivima, ali demokratija to mora da kontroliše", naglasio je Tadić.
O tome kako se danas živi u Srbiji, uzevši u obzir i statistiku, i plate koje su niže nego u Makedoniji i Crnoj Gori, srpski predsednik rekao je da je učinjen balans u zaradama, da je naša roba konkurentnija na tržištu, da je spoljnotrgovinski deficit smanjen, jer je izvoz povećan, kao i da je to suštinski doprinos privredi i stabilnom društvu.
"Ono što građani sada trpe, u stvari je investicija u budućnost", kaže Tadić.
Predsednik je rekao da Srbija može da se zaduži i tako stekne poverenje građana, ali tako bi ljudi još teže živeli, bez prilike da se izađe iz krize.
Odgovorna obećanja
"Moja uloga, i uloga premijera je da se reše bazični problemi, pa MMF nam je dao pozitivne ocene, i ne želim da kažem da problemi u ekonomiji ne postoje, ali mi moramo da ih napadnemo, pa ne možemo da obećavamo neodgovorno, nego realno povećanje plata, u skladu sa proizvodnjom", rekao je Tadić.
O tome kako Srbija nije iskoristila "medeni mesec sa Međunarodnom zajednicom u danima posle 5. oktobra, kada nas je svet barem nakratko voleo", kako je rekao Nebojša Čović, Tadić kaže da visoko ceni Čovićeve analize i da je njegova uloga bila velika, ali da je uloga Zorana Đinđića bila najveća, ne poričući, naravno, ni ulogu ostalih.
„Ali, i sam sam neposredni svedok, mi jesmo imali šansu da mnogo više uradimo, jer ta spremnost da vam svet pomogne ne traje dugo. Vrata se polako zatvaraju i druga žarišta postaju novi interesi sveta. Petooktobarska promena učinjena je, ali su načinjene brojne greške, mi smo obezbedili kontinuitet institucija koje su nasledile Miloševića, vojna struktura, državna bezbednost, nije išlo, i Demokratska stranka je možda tada grešila ignorišući opasnost, jer su oni iz sveta krupnog kapitala i kriminala bili zaštićeni, pa je bilo nemoguće sarađivati i sa Hagom. Godinama je bilo isto, ubijen je Zoran Đinđić, i šanse su bile sve manje", kaže Tadić.
Rubikon konačno pređen
O dve političke teorije koje postoje o Petom oktobru, jednoj da je Milošević "pao jer su ga njegovi izručili DOS-u", i drugoj da je DOS uz pomoć tajnih službi "načeo Miloševićev aparat", srpski predsednik je rekao da je poznato da je čitav sektor bezbednosti tada bio povezan sa krupnim kapitalom, vladajućim strankama, da je to bilo jedno bratstvo po novcu i oružju, i nema dileme da je to obezbedilo kontinuitet uticaja.
"Mi smo se godinama suočavali sa posledicama toga, ali mislim da smo konačno prešli Rubikon", kaže srpski predsednik.
Na pitanje šta je bila politička računica kada je prošlog leta u jednom trenutku tajkunima ponudio da naprave most, kao neku vrstu crkve pokajnice, ili oproštaj od grehova ili istraga, Tadić kaže da ta ideja jeste postojala na naslovnim stranama, da je pre nekoliko godina u privatnim razgovorima njima rekao da operu savest i učine nešto za narod, i da je godinama unazad to predlagao, dok upravljačke mehanizme još uvek nije imao u svojim rukama. To je danas u svetu sasvim normalno, to se radi, i tako njihovo bogatstvo ide u ruke onima koji nešto rade, i to treba promovisati među bogatima u Srbiji.
O tome šta država može da učini u borbi protiv kriminalne grupe braće Šarić, koja ima "svetski ugled", Tadić kaže da će ne samo oni, nego i sve ostale grupe biti istraživani, i da će ako se dokaže veza partija i tih grupa, svakako, biti i sankcija, u tome nema sumnje, jer "ovaj proces više niko ne može da zaustavi".
Suština kvalitet života, ne ulazak u EU
Na pitanje o tome na osnovu čega pravi svoj evropski kalendar, to jest da li će Srbija, kao što je rekao, ući u EU 2016, Tadić je rekao da je to najbrži trenutak koji je moguć, da je to trenutak koji je optimalan, ako se dobro radi.
"Očekujem da kandidatura bude prosleđena u najskorije vreme, i da ili sledeće godine ili za dve godine dobijemo status kandidata, ali suština je kakav će tada biti kvalitet društva, i kako će naši građani tada živeti", kaže Tadić.
"Godine 2015. i 2016. su realne godine kada se očekuje status kandidata, ali Poljska je, na primer, 14 godina čekala na to, a mi startujemo iz debelog minusa, pa objektivno, kada god smo mi nezadovoljni brzinom naših evropskih integracija, obično nam kažu da je taj ritam, ipak, jako dobar", rekao je Tadić. Dodaje da možemo uvek da se ugledamo na bolje i lošije.
Na pitanje da li je ovde ideja EU prerasla samu sebe, Tadić je odgovorio da ne možemo ući u EU, ako smo politički i ekonomski nestabilno društvo, ali da nije ulazak u EU suština, kao cilj po sebi, nego promena društva, kvalitet života, a formalno priznanje toga biće i ulazak u EU.
"Do tada moramo da gradimo brže puteve, iskorenimo korupciju, podignemo kvalitet života", kaže srpski predsednik.
Međunarodna politika ne nudi med i mleko
Što se tiče razgovora sa Ketrin Ešton, Tadić kaže da međunarodna politika u globalnim procesima ne nudi med i mleko i da nije oaza blagostanja, nego često vučja borba, a mi jesmo učinili sve što je do nas i to će se okrenuti u našu korist.
O tome da možda evropske partnere treba pitati šta, zapravo, hoće od Srbije, Tadić kaže da uvek računa na težak rad, a ne na nagrade, i da treba razmišljati šta mi treba da uradimo da bi prošli kroz teška vrata.
"Ne bi trebalo stvarati atmosferu kao u crtanom filmu Kalimero, nego treba završiti saradnju sa Hagom, i uveriti sve parlamente sveta, ne samo holandski, da to jeste i naš interes", naglasio je Tadić i dodao da Srbija nema nijedan razlog da skriva haške optuženike.
"Manevarski prostor za vođenje politike prema Evropskoj Uniji je takav da prvo moram da kažem da su pravljene kardinalne greške, od ratova, preko grešaka koje su ojadile mnogo generacija. Ali i ovako mi možemo voditi jednu politiku koja nije laka, i uspevamo da pronađemo način, i potreban je status kandidata. Srbija neće biti uslovljavana na način koji je bio dominantan u prošlosti, ali moramo da izbegnemo zamke u koje smo upadali, da pronađemo opciju koja je izglednija za uspeh u godinama koje dolaze".
Hilari Klinton uskoro dolazi u Beograd, a o tome šta američka admnistracija trenutno zahteva od Beograda, Tadić je rekao da koliko zna, nema nikakvih zahteva.
"Ja sam sa Klintonovom razgvarao pre nekoliko nedelja i rekao da do pregovora sa albanskom stranom neće doći bez uvažavanja naših interesa, jer taj istorijski konflikt ne možemo uneti u EU, i voditi politiku koja će se samo baviti pitanjem Kosova, iako to rešenje neće biti takvo da neko dobije sve, a neko ništa", kaže predsednik Srbije.
Na pitanje ko će posredovati u pregovorima Beograda i Prištine, Tadić kaže da se sa Ketrin Ešton dogovorio da to bude EU, koja i jeste prvi spoljnopolitički partner Srbije.
Što se tiče mogućeg razočaranja Rusije što je isključena iz formulisanja Rezolucije u UN koju je usaglasio sa Eštonovom, srpski predsednik kaže da je Rusija veoma često bila obaveštavana o tom procesu, zbog pouzdanih odnosa, i da u tom smislu ne postoji nikakva zamerka.
Sindikati temelj društvene kohezije
Na pitanje plaši li se da će možda biti prvi predsednik Srbije za vreme čijeg mandata KiM sa političkog terena odlazi u mit, Tadić je rekao da je to njegova ustavna obaveza, i da je više nego poznato da su mnoge greške već učinjene, kao i da je barem remi u ovom pitanju veliki uspeh".
"To ne znači da ćemo prestati da se borimo, za prava građana, za njihovu imovinu, telekomunikacije i investicije u njih, kao i za broj tema koje su još uvek otvorene, pa ja jedva čekam početak tih pregovora, i mislim da konflikt može da se reši, nemam strah", kaže Tadić.
O najavama da će DS pokušati da se približi sindikatima, i sa svog političkog kursa skrenuti malo ulevo, Tadić kaže da nisu samo radnici članovi sindikata, "budućnost društva jeste u tome i sindikati imaju veliku ulogu u reformama, bitnim društvenim odlukama, pa ako su na margini i svoja prava ostvaruju isključivo demonstracijama, onda ne mogu delovati kako treba. Oni ne mogu formirati partije, ali moraju imati organsku vezu sa socijaldemokratskim partijama".
"Ja sam ideju izložio, sindikati moraju dati svoje mišljenje, jer ako DS odgovara na pitanja siromaštva, ljudskih prava, penzionera, onda sindikati, na ovaj, ili onaj način moraju biti povezani sa DS, tako bi naše društvo bilo kohezivnije i stabilnije", rekao je Tadić.
Što se tiče vremena kada je ova vlada sastavljana i kada je u DS postojalo barem deset kandidata za premijera, i na drugoj strani situacije danas, u kojoj se često čuje da bi morao da organizuje safari da nađe premijera, Tadić kaže da jpostoji velika politička ambicija u Srbiji, uprkos krizi, i da se mnogi ne bi zahvalili na ponuđenoj časti premijerskog mesta.
"Ja sam zadovoljan premijerom Cvetkovićem, ali sa osmehom mogu da komentarišem trenutak kada se odlučivalo o tome ko će to biti", zaključio je predsednik Srbije Boris Tadić.
