Izvor: BKTV News, 17.Apr.2012, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ide čika Toma!
Lider Demokratske stranke Boris Tadić sa svojim medijskim savetnicima „Putujućim pozorištem Šopalović“ krstari Srbijom. Treba konstatovati da su većina medija sa nacionalnom frekvencijom i uticajni dnevni listovi „bliski“ dosadašnjoj vlasti i da se tako i ophode prema kampanji „žutih“. U redovima DS oseća se izvesna konfuzija i strepnja za izvesni gubitak vlasti.
Na to upozorava i nešto oprezniji nekadašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << lider DS dr Dragoljub Mićunović, koji je smogao snage da kaže kako su spremni i na takvo čudo, da odu u opoziciju. Bilo bi normalno da jedna partija sa takvim stanjem u državi gde je bila tzv. dominantna u vladajućoj koaliciji prihvati moguću odgovornost za stanje u državi. Međutim, ovde se ne brani samo fotelja Borisa Tadića, već partije koja se „uljuljkala“ u vlasti sa razvijenim sistemom partokratije i korupcije u sadejstvu sa svojim koalicionim partnerima. Biti u opoziciji je sasvim korisno za jednu partiju koja je vladala i za sebe ostavila gomilu ekonomskog i socijalnog haosa i krša.
Predsednik DS pokušava da opravda predsednika Srbije iznoseći u javnost stav kako su konačno izgradili sistem koji daje rezultat i to, navodno, ne sme da prestane. „Ako sada Srbija stane, mi ćemo ponovo da se nađemo u nedoumicama i problemima, ponovo će biti usporena gradnja infrastrukture, kao i političke, ekonomske i zdravstvene reforme i to će biti problem“, smatra Tadić.
Srbija ne staje promenom političkih partija u vlasti, već održavanjem političke i državne korupcije, nesigurnošću investicija, nestabilnom političkom situacijom i zakržljalim oblicima demokratske kontrole i autoritarne lične vlasti.
Odgovornost dosadašnje vlasti kao i prethodnih godina je što 98 velikih fabrika sa zaokruženim ciklusom proizvodnje, od kojih je svaka zapošljavala najmanje 5000 radnika više nepostoje. Srbija je izgubila svoju bazičnu industriju i sposobnost da izvozi svoje industrijske proizvode.
Srbija se svela na potrošačku državu sa prioritetom uvoza u interesu posrednika i na špekulativnu trgovinu uz visoke trgovačke marže. Industrija je pre dve decenije činila 30 odsto srpske privrede, pre 10 godina – 18 odsto, a danas jedva oko 13. Srbija je propašću proizvodnih kapaciteta izgubila oko 150 milijardi evra potencijalnog BDP-a.
Demokratska stranka je znatno slabija nego što je bila 2008. godine. Slabija je i koalicija koja je uz „žute“. Zato ne treba da čude konstatacije kako je, navodno, Srpska napredna stranka „štetna po Srbiju“ i da SNS nema stručne kadrove da vode državu.
Sigurno je da partija kao što je SNS ima veći birački kapacitet od DS i veći potencijal za upravljanje državnim institucijama. Posredno čelnici DS biračko telo SNS tretira kao „nepismeno“ što predstavlja vid arogancije iz straha od gubitka vlasti.
Takvim stavom „žuti“ vređaju zdravu pamet građana Srbije.
Ako je jedna politika doživela neuspehe, a bila je na vlasti, njeno mesto je u opoziciji dok se ne pokaže da je bolja od one koja je na vlasti. Takva logika je dokazivanje demokratije i volje građana. Održavanje jedne partije dugo prisutne u vlasti siguran je put za pogrešne poteze i podsticanje sistemske korupcije.
Na đurđevdanskim izborima pobediće oni koji budu iznosili što manje jalovih obećanja.
Ako DS preko medija koji je podržavaju plaše građane Srbije sa Tomislavom Nikolićem, Srpskom naprednom strankom i koalicijom koja je uz nju, onda u duhu našeg naroda javlja se sumnja u valjanost politike DS.
Po svemu sudeći, biračko telo može po principu „sve u inat“ da se pokrene i upravo da glasa za SNS. Isto tako postupao je SPS i Milošević kada je bio siguran u svoju pobedu i na sve moguće načine potcenjivao opoziciju.
Od političke istorije nešto treba i naučiti ili je bar valjano zapamtiti.
Tomislav Kresović
Tweet
