Izvor: Politika, 27.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đilasu manje moći nego Tadiću
Novi predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas imaće, bar, formalno, manju moć od prethodnika, Borisa Tadića. Izmenama Statuta predsednik DS-a je izgubio neka ovlašćenja i ona su, uglavnom, preneta na uže predsedništvo stranke. Tako će uže predsedništvo pokretati postupke za raspuštanje lokalnog, okružnog i pokrajinskog odbora i postupke za razrešenje visokih funkcionera stranke.
Predsednik stranke više neće moći samoinicijativno da saziva skupštinu stranke nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << isključivo na predlog Predsedništva. Pored ostalog, izgubio je i „pravo da stavi van snage odluku bilo kog organa stranke ukoliko ta odluka narušava ugled ili nanosi štetu Demokratskoj stranci”. Podsetimo, to je stav iz člana 39. Statuta, koji je Boris Tadić pre dva meseca iskoristio da poništi odluku Gradskog odbora Beograda o istovremenom održavanju sednica opštinskih odbora na kojima bi se izjasnili o kandidatu za predsednika.
Uže predsedništvo, koje su do sada činili predsednik, zamenik predsednika i potpredsednici stranke i predsednik Političkog saveta, ubuduće će biti „dopunjeno” počasnim predsednikom stranke, sekretarom predsedništva, predsednikom Izvršnog odbora, generalnim sekretarom stranke i sekretarom stranke (koji jedini nema pravo glasa). Uže predsedništvo može i da izabere najviše dva nova člana dvotrećinskom većinom glasova.
Ovaj organ DS-a može „u izuzetnim slučajevima” da donosi odluke iz nadležnosti Glavnog odbora, koje se odnose na izborne i postizborne koalicije na svim nivoima, kao i na udruživanje u savez organizacija i učlanjivanje u međunarodne organizacije. Tu mogućnost do sada je imao predsednik stranke.
Prenošenje nekih nadležnosti sa predsednika na šire organe, odnosno odluka da se na neki način smanjuje sloboda arbitrarnosti inokosnog organa, predsednika, može da se tumači kao znak demokratizacije, ističe profesor Vladimir Goati. Kao što je to, kako dodaje, i uvođenje obaveznih izbornih skupština u stranci posle lokalnih, pokrajinskih, parlamentarnih ili predsedničkih izbora. Samo proširivanje nekog organa, međutim, prema njegovim rečima, nije znak demokratizacije.
„To je skoro zakon politike – ukoliko povećavate broj određenih funkcija, recimo potpredsednika, relativna važnost pojedinačnog mesta se smanjuje”, ukazuje profesor Goati.
A da li je prenošenje ovlašćenja sa predsednika na druge organe znak da će procesi odlučivanja u nekoj stranci biti manje efikasni, tromiji? Goati (koji još nije video kakve su sve izmene u DS-u predviđene, jer tekst novog statuta još nije objavljen) kaže da „ne mora uopšte da znači da će proces odlučivanja da bude tromiji, niti da će predsednik manje da utiče na taj proces”.
„Vlast predsednika je velika i arbitrarna upravo zato što u politici nemate beskonačno vreme nego nekada morate u roku od 10 minuta ili minut da odgovorite i nemate vremena da sazivate ’centralni komitet’, glavne odbore...”, navodi Goati.
Na pitanje da li će Đilas biti manje moćan pošto će imati manje ovlašćenja od Tadića, Goati najpre kaže da je predsednik stranke (bilo koje) centar mreže informacija, preko njega ide sve. I s obzirom na tu poziciju, on naravno ima formalnu vlast koju mu omogućava statut, ali može da ima i moć.
„To je sposobnost da utičete na nekoga da uradi nešto po vašoj želji bez obzira na njegovu volju. E tu moć stiče predsednik partije raspoređujući kadrove, određujući podobne, nepodobne... Moć je nešto što se dobija trajanjem na partijskom čelu. Pored toga, ljudi hoće moć, oni traže moć, to je u njihovoj prirodi. Hoće moćne šefove, pa čak i kad njegova statutarna ovlašćenja ne idu u tom pravcu ili idu u suprotnom pravcu”, ističe Goati.
B. Baković
objavljeno: 27.11.2012.
