Izvor: Politika, 17.Jul.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DS plus SNS, zar je i to moguće
Da li će Demokratska stranka ići u postizbornu koaliciju sa Srpskom naprednom strankom? Profesor dr Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS-a, izjavio je pre desetak dana da je još rano za odgovor na ovo pitanje. Međutim, spekulacije su oživele kada je Boris Tadić, predsednik Republike, pozvao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tomislava Nikolića, lidera naprednjaka, i saopštio da mu preti atentat, kako svedoči uhapšeni pripadnik „zemunskog klana“.
Kod nas niko ne veruje mnogo u saopštenja već se čita „između redova“ pa je tako odmah pala sumnja da se radi o nekakvom dogovoru između lidera demokrata i naprednjaka. Sumnje je jedan od koalicionih partnera demokrata i te kako podstakao na proslavi Mićunovićevog rođendana tvrdnjom da je Aleksandar Vučić češće u Predsedništvu od njih. Izborna kampanja Mlađana Dinkića i javnosti nedokučivi razgovori Ivice Dačića i Tomislava Nikolića pokazuju da partneri demokrata već traže lek za mogući dogovor dve najveće stranke u Srbiji.
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da ma koliko koalicija DS-a i SNS-a izgledala neprihvatljivo, politički konsenzus zahvatio je sve stranke. „I to ne možete promeniti plašenjem da će doći do promene vlasti. Koalicija dve najveće stranke može da potisne male partije i da ih marginalizuje. Za DS to bi moglo da znači manje ucenjivanja od G17 plus i drugih.”
Za Miodraga Radojevića, istraživača saradnika Instituta za političke studije, postizborna koalicija DS-a i SNS-a je teoretski moguća, ali praktično malo verovatna.
Branko Radun, politički analitičar, kaže da je ova koalicija do pre nekoliko meseci izgledala kao prilično realna opcija, koja bi se realizovala tek kada bude izbora. „Čini se da je u međuvremenu došlo do promena u odnosima u vladajućoj koaliciji, što je učvrstilo koalicioni brak koji je imao krize. Pokazalo se da su pozicije Dačića i Dinkića jače no što izgledaju, što u pogledu njihovih stranačkih kapaciteta što u pogledu podrške koju imaju u moćnim krugovima. Ali, odnedavno je ponovo pokrenuta priča o mogućnosti koalicije DS-a i SNS-a što je u interesu nekih krugova u DS-u koji misle da je manjim strankama dat preveliki deo vlasti. Osim toga, DS koketiranjem sa SNS-om želi da disciplinuje koalicione partnere i da im pošalje poruku kako niko nije nezamenljiv.”
Moguća saradnja DS-a i SNS-a po Stojiljkoviću bi nanela neku vrstu male političke štete demokratama.. „Sa LDP-om i G17 više se dobija. Ali, narod voli pobednike i dve-tri dominantne stranke koje su uvek postojale neće imati taj problem.” Radojević smatra da bi do koalicije moglo doći u nekoj izuzetnoj situaciji, na primer koalicionog ucenjivanja kada bi se dve stranke okrenule jedna drugoj. „Izbegli bi ucenjivanje, ali kako bi to opravdali pred biračima. Mislim da bi birači to ipak progutali. DS-u i SNS-u dugoročno to ne bi išlo naruku i na narednim izborima bi loše prošli. Ipak, malo je šanse da se to desi, verovatnije je da i jedna i druga naprave širi koalicioni savez. Tu je SNS u lošijoj poziciji, iako su liderska stranka po poverenju birača. Oni bi mogli da igraju sami i da pokušaju da odigraju duet sa DS-om i da to bude Pirova pobeda, ako ne mogu da naprave koaliciju.”
I Radun kaže da je pitanje kako bi neki deo birača SNS-a i DS-a prihvatio moguću koaliciju jer je u protekloj deceniji bilo mnogo negativne kampanje među njima. „I jedni i drugi opipavaju svoje biračko telo i žele da ga pripreme i za ovakvu mogućnost. U javnosti smo s obe strane čuli različite izjave oko mogućnosti takve koalicije, sve u zavisnosti od trenutnih procena koliko je realna mogućnost prevremenih izbora i jedne takve postizborne koalicije. Iako bi verovatno bilo nekih gubitaka u rejtingu očito je da bi DS bio u dobitku jer bi se u slučaju takve koalicije rešili manjih partnera u vladi. Velika koalicija ne bi eliminisala male stranke s političke scene, ali bi ipak njihov značaj bio daleko manji kao i uticaj u javnosti. Teško je predviđati koliko je koja postizborna opcija realna jer za sada najverovatnije nema izbora. Srpska politička scena je dinamična a do izbora bi se mogli desiti i novi preokreti.”
Sabirajući pluseve i minuse moguće saradnje DS-a i SNS-a, Stojiljković kaže: „SNS-u treba da dođe na vlast i zbog toga su slali ponude DSS-u a onda odustali. Prešli su i preko prevare u Boru. Oni su sada kišobran za mnoge i rastu na tome što su predvorje vlasti. Polako će krenuti u političke evropske familije. Za DS je to negativna, druga iznuđena opcija. Srednji kadrovski ešelon u DS-u je nezadovoljan jer se mnogo plaćaju sadašnji koalicioni partneri, a plaćaće se i novi”.
U ovom trenutku, demokrate imaju više štete od ove priče: guraju koalicione partnere da šuruju s naprednjacima, peru njihove biografije i daju im legitimitet za Evropu. Naprednjacima ova priča koristi. Ne moraju da objašnjavaju šta im je politika, da opravdavaju crne mrlje iz svoje političke prošlosti, olakšava im pokušaj da dokažu da im je koalicioni kapacitet veliki i, konačno, drži im vrata Evrope otvorenim.
Ivana Anojčić
objavljeno: 18/07/2010
