Izvor: B92, 31.Jan.2014, 15:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DS obeležava 24 godine od osnivanja

Beograd -- Demokratska stranka obeležiće u nedelju 2. februara u Domu omladine u Beogradu 24 godine od obnavljanja svog rada. Posle Borisa Tadića,DS napustio i Miki Rakić.

Skup u Domu omladine počinje u 13 časova.

DS saopštava da će obeležavanju godišnjice prisustvovati funkcioneri i članovi DS-a, veliki broj istaknutih javnih ličnosti, predstavnici civilnog sektora i ambasada kao i mnogobrojni prijatelji Demokratske stranke.

O Demokratskoj stranci, njenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istoriji i budućnosti govoriće predsednik stranke Dragan Đilas, zamenik predsednika Bojan Pajtić i predsednik Političkog saveta Dragoljub Mićunović.

Demokrstaka stranka svoju godišnjicu obeležava u senci odlaska nekadašnjeg lidera stranke i predsednika Srbije Borisa Tadića koji je juče izjavio da izlazi iz DS-a nezadovoljan pravcem kojim demokrate idu pod novim rukovodstvom.

Danas su DS napustili i Miodrag Miki Rakić, potpredsednik stranke i jedan od najbližih saradnika Borisa Tadića, kao i Marko Đurišić koji je bio sekretar Predsedništva DS-a.

Karjem 1989. godine grupa intelektualaca u Beogradu među kojima su bili Zoran Đinđić, Gojko Đogo, Kosta Čavoški, Vladimir Gligorov, Dragoljub Mićunović, Vojislav Koštunica, Borislav Pekić i drugi odlučila je da obnovi rad Demokratske stranke, osnovane 1919. godine u Sarajevu,

Osnivačku skupštinu održavaju 3. februara 1990, a za prvog predsednika biraju Dragoljuba Mićunovića.

Mada su rezultati bili ispod očekivanja, te 1990. godine DS po prvi put ulazi u parlament, a opoziciono delovanje nastavljaju i na ulicama. Prvi veliki protest održan je 4. maja 1990 godine, ali ga je rasturila policija.

Zoran Đinđić preuzima vođstvo stranke od Mićunovića 1994. godine i od tada demokrate prevazilaze dotadašnje elitističke okvire i približavaju se običnim ljudima. Đinđić se na političkoj sceni tada izdvojio zbog svoje harizme i ideja o demokratiji i građanskim slobodama.

Nakon više pokušaja, 2000. godine pod vođstvom DS-a opozicija se ujedinjuje i zajedno izlazi na izbore pod imenom DOS. Nakon izborne krađe organizuje velike proteste širom zemlje, koji dovode do velikih protesta 5. oktobra i rušenja režima Slobodana Miloševića.

Demokrate u prvi plan izbacuju nekadašnjeg člana, lidera DSS-a Vojislava Koštunicu, dok lider DS-a Zoran Đinđić postaje premijer.

Nakon ubistva Đinđića u atentatu 12. marta 2003. godine, stranku preuzima Zoran Živković. Godinu dana kasnije, na unutarstranačkim izborima 2004, pobeđuje ga Boris Tadić, pod čijim vođstvom DS četiri kasnije osvaja apsolutnu vlast u Srbiji.

Posle izbora 2012. godine na kojima je Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio Tomislav Nikolić a zatim i propalog pokušaja demokrata da sa SPS-om ponovo formiraju vladu, Demokratska stranka ulazi u veliku krizu.

U novembru 2012. godine dogovorom između Borisa Tadića i Dragana Đilasa, Đilas koji je tada i dalje bio neprikosnovne gradonačelnik Beograda preuzima DS. Stranku međutim i dalje drmaju unutrašnje podele koje su ponovo u javnost izbile nedavno na maratonskoj sednici GO DS-a u Novom Sadu.

Tokom godina DS je bila rasadnik mnogobrojnih stranaka, iz DS su u poslednjih 20tak godina izašli i svoje stranke osnivali Vojislav Koštunica, Slobodan Vuksanović, Čedomir Jovanović, Zoran Živković, a juče je stranku napustio i dugogodišnji predsednik Boris Tadić.

Nastavak na B92...