Izvor: Press, 28.Avg.2010, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka oko rezolucije
Brisel insistira na svoja dva zahteva za promenu rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela UN, srpske vlasti još odolevaju pritiscima. Tadić: Konsultovaćemo Brisel i Vašington
Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je juče konsultacije sa Briselom i Vašingtonom o rezoluciji o Kosovu i mogućnosti postizanja kompromisa o tom pitanju, naglasivši da Beograd nikad >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << neće priznati Kosovo.
- Srbija nikada neće priznati Kosovo. To je crvena linija preko koje nećemo preći - rekao je Tadić, navodeći da je o tome obavestio lidere zapadnih zemalja.
- To sam preneo Vesterveleu, i Klintonovoj, i Sarkoziju, i Merkelovoj, i to kažem svima - istakao je predsednik Srbije.
On je rekao da će u Briselu i Vašingtonu biti razgovarano o mogućnosti kompromisa koji bi bio prihvatljiv i Srbiji i stranim partnerima u međunarodnoj zajednici.
- Građani Srbije dobro znaju da pitanje Kosova i Metohije ne možemo rešiti samo sa Kinom, Rusijom, Brazilom i Indijom, kojima smo zahvalni, već to pitanje moramo rešavati i u dogovoru sa najvećim zemljama EU i SAD - precizirao je Tadić.
Preduhitrili smo Albance
Narednih dana srpski zvaničnici razgovaraće u Briselu i Vašingtonu o tome da li je moguće postići kompromis o tekstu rezolucije, najavio je Tadić.
- S jedne strane se štite interesi Srbije, a sa druge zadovoljavaju interesi velikih sila, bez kojih se, na kraju krajeva, ne mogu ostvariti naši interesi na Kosovu i Metohiji - istakao je Tadić. On je ocenio da je podneta rezolucija kompromisna, napominjući da ona štiti nacionalne interese Srbije.
Prema njegovim rečima, pregovori o svim otvorenim pitanjima jesu pretpostavka da se reši jedan istorijski konflikt srpskog i albanskog naroda, i ne samo na prostorima Balkana. On je rekao da stav „zemalja kvinte" ne može da se ignoriše, ali i da Srbija neće odustati ni od Kosova i Metohije, ni od Evropske unije.
- Niko ne može biti protiv pregovora. Definisati pregovore i usko ih limitirati mislim da je potpuno nekorisno i treba da se ponašamo praktično u ovom trenutku i stoga čitava filozofija rezolucije Srbije jeste bila više nego praktična - zaključio je Tadić.
Nije tačno da nikoga nismo konsultovali pre podnošenja rezolucije Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, napomenuo je Tadić. Pre podnošenja rezolucije, objasnio je Tadić, dobili smo informaciju da Albanci spremaju da podnesu svoju rezoluciju i morali smo da ih preduhitrimo. On je izjavio da mu nijedan političar iz sveta nikada nije rekao da je priznavanje Kosova i Metohije uslov za ulazak Srbije u EU.
Prema saznanjima Pressa, kada je reč o srpskoj rezoluciji o Kosovu, velike sile mogu da zadovolje ispunjavanje dva zahteva koje je Brisel preko nemačkog ministra Gvida Vestervelea uputio Beogradu: prvi zahtev jeste da se iz rezolucije koja je podneta UN izbaci deo u kome se kaže da je „jednostrana secesija neprihvatljiv način rešavanja spora" i da se u rezoluciju uvrsti da će Beograd i Priština započeti dijalog o tehničkim pitanjima. Beograd je pokazao spremnost da u saradnji sa evropskim partnerima radi na izmenama rezolucije, ali ne i da ispuni pomenuta dva zahteva, saznaje Press u izvorima bliskim vrhu srpskih vlasti i u diplomatskim krugovima.
- Vrlo su snažni pritisci na Borisa Tadića i njegove saradnike da iz rezolucije izbace deo koji govori o jednostranoj secesiji, ali oni, bar zasad, kažu da to neće učiniti - kaže izvor Pressa.
EU diže ruke od Srbije?!
Ništa bolje nije prošao ni zahtev da Beograd i Priština otpočnu dijalog o tehničkim pitanjima. Prema izvoru Pressa, Vesterveleu je na sastancima sa srpskim zvaničnicima objašnjavano da, između ostalog, postoje i pravne prepreke za otpočinjanje takve vrste razgovora, jer postoji mogućnost da bi neko u Srbiji mogao da postavi pitanje na osnovu kog zakona i člana Ustava srpske vlasti pregovaraju o tehničkim, a ne o statusnim pitanjima sa kosovskim vlastima, za koje istovremeno tvrde da su secesionističke.
Izvor Pressa tvrdi da Vestervele jeste srpskim zvaničnicima predočio da ne postoje dva odvojena koloseka, odnosno da evropske integracije i kosovsko pitanje predstavljaju deo istog paketa. Predstavnici Beograda su se na sastanku navodno raspitivali da li postoji mogućnost da Srbija za povlačenje spornog dela rezolucije može da očekuje ne samo ubrzanje evropskih integracija, već i okviran datum ulaska u EU, ali su dobili negativan odgovor, uz obrazloženje da Srbija ne može da uđe u EU „političkom odlukom", već ispunjavanjem standarda koje važe za sve zemlje.
Iako se susret nemačkog ministra sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, među kojima je bio i lider SNS Tomislav Nikolić, tumačio i kao signal vladajućoj koaliciji da Brisel može da potraži i nove partnere, prema izvoru Pressa to ni izdaleka ne mora da se tumači na taj način.
- Postoji još jedna mogućnost, a to je da Brisel jednostavno digne ruke od svih stranaka, kao i od Srbije. To što je Vestervele preneo Beogradu nije bio nikakav ultimatum, niti pretnja srpskim vlastima, niti znači da će Srbija biti izložena nekim dodatnim sankcijama. Vestervele je otprilike rekao: „Sve je vaš izbor" - kaže izvor Pressa.
