Izvor: Politika, 09.Jun.2011, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagonetni kamen Kumanice
Isklesan u surovim stenama, nad divljim limskim bukovima i srpsko-crnogorskom granicom, drevni srpski manastir šalje jasnu poruku
Skrivena Srbija postoji da biste u njoj slušali priče koja se pričaju vekovima. Taj osećaj vam se rodi kad iz grotla Kumaničke klisure Lima podignete pogled i posle kilometara visokog stenja, na kojima je tek poneki crni bor, ugledate manastir uklesan i isklesan do savršenstva u stenovitom brdu.
Kumanica, iz 14. veka, teško >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odaje svoje tajne. Jer, prvi kamen je iz dalekog 12. veka. Iako je prva molitvena odaja u podnožju stena odavno srušena, taj prvi kamen je vraćen. Pokazao nam ga je jeromonah Nikolaj Bosnić, otkrivajući zašto je i danas stub verskih isceliteljskih obreda.
Zagonetni kamen, vratio je jedan musliman koji je iskoristio metež kada su Turci rušili manastir i odneo ga kući. Kada mu je kasnije umrlo dvoje dece, bio je uveren da je u kuću uneo prokletstvo jer je uzeo kamen bez blagoslova, priča jeromonah Nikolaj.
Nakon što je „sveti kamen” vraćen, po predanju, iz susednog sela doneli su izvesnog Miloša koji je zbog slepila u mladosti pokušao da se obesi, ali ga je rodbina sprečila, donela u Kumanicu na praznično bogosluženje i on je progledao. Od tada, ovde iz raznih krajeva dolaze ljudi svih vera koji veruju u izlečenje.
Narodno predanje je i da se na Dan sabora 26. jula svake godine neko izleči od teže, uglavnom duševne bolesti. A priča se da su 1962. godine u leto ovde doneli paralizovanu devojku, koja je sa ovdašnjeg oltara izašla na nogama.
Nije onda ni čudo da su manastir u divljim stenama prozvali „ mali Ostrog”. Inače, po jednoj od verzija priče o nazivu i nastanku, srpski velmoža kog su Turci uhvatili uspeo je da ostavi bogatstvo kumovima koji su podigli manastir. Po drugoj priči, veruje se da je Kumanicu podigao Sveti Grigorije koji se krajem 13. i početkom 14. veka u prvobitnoj molitvenici ovde podvezivao.
U svakom slučaju, priča se da je po njemu nastao manastir Svetog Nikolaja Grigorija koji je potom izgoreo, a njegove „čudotvorne mošti ovde premeštene”.
Kako je manastir stalno bio na meti rušenja i napada, ovde je danas samo deo tih mošti, priča jeromonah, i to deo koji je ostao zakopan ispod poda iako je manastir obnovljen 1999. godine.
Mošti smatraju zaslužnim za to što je 1962. u manastiru pred oltarom ustala devojka koju su doneli paralizovanu i koja je odatle otišla hodajući, na opšte oduševljenje, ali i za to što u Kumanicu dolaze žene koje nemaju dece.
I hrana u manastiru je zdrava, posna. Riba svih vrsta, povrće i manastirski hleb.
„Povrh toga što je isceliteljski, Sveta Kumanica je drevni hram i oreol srpske duhovnosti”, kaže jeromonah Nikolaj Bosnić za manastir u podnožju surovih stena i nad divljim limskim bukovima, pored pruge i praktično na crnogorskom tlu, nad sadašnjom srpsko-crnogorskom granicom, tako da do manastira prelazite pogranični punkt na kom vam je potrebna lična karta. Ali, nije začuđujuće da ovaj kraj, jugozapadnu Srbiju, zovu „malom svetom gorom”, kad je u okolini oko 70 svetilišta.
Iz temišvarske eparhije u manastir je došao i interesantan sagovornik jeromonah Milentije Jakovljević koji je „zbog snage ovdašnje svetinje, pred pričešće plakao”. Ali, nas, u tom, doziva Babić Vladimir koji u šumici iznad manastira ima malu krečanu od koje se ovde odvajkada živi. Stari zanat nije lak, noću se ne spava kad se pravi original kreč kog je sve manje, ali se zaradi 200 do 300 evra mesečno. To mu je dodatna zarada, iako je teško doneti krečni kamen iz okolnih, pogodnih brda. Teže se i prenosi za prodaju u Crnoj Gori otkad imamo granicu, dažbine i propis su sve zahtevniji, a tamo i dalje traže pravi kreč…
Ipak, kaže stari krečar, granica je ovde samo Lim. On je i most, moćniji od svih punktova.
Što surovija okolina, jasnija poruka.
Mirjana Nikić
objavljeno: 07.06.2011.
