Izvor: Politika, 05.Dec.2009, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treći Beograd čeka most, planove i zakone
Izgradnja mosta Zemun – Borča šansa za razvoj banatske obale Dunava za koju vlada interesovanje, ali zemljište se još ne kupuje
Ozvaničen samo predugovorom sa kineskim izvođačem, most Zemun–Borča krupnim koracima hrli ka centru pažnje potencijalnih investitora koje mediji već godinama stavljaju u ulogu pokretača projekta takozvanog trećeg Beograda. Izvesno je da će leva obala Dunava „procvetati” sa razvojem infrastrukture čiju će kičmu činiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „kineski” most, ali, kako stvari sada stoje, to se neće desiti ni brzo ni lako. Ćuprija će premostiti obale tek 2013. godine, a u međuvremenu država treba da reguliše niz imovinsko-pravnih odnosa, donese planske dokumente i pozabavi se pitanjem nestabilnosti močvarnog zemljišta.
Staro je pravilo da objekti prvo niču uz saobraćajnicu, zbog čega su cene parcela uz trasu novog mosta od potpisivanja predugovora o izgradnji počele da skaču i do 30 odsto. Pre samo nekoliko godina, u banatskoj Crvenki „parče zemlje” moglo se kupiti budzašto, tvrde upućeni. Trend rasta cena svakako je na vidiku ali investitori za sada „samo gledaju, ali ne pipaju”.
Jovica Jakovac, generalni direktor „Kolijersa”, kaže da je interesovanje poraslo čim je bilo izvesno da će se graditi most Zemun – Borča.
– Ulagači iz inostranstva merkaju zemljište, raspituju se ali još ne kupuju. Cene se kreću od 30 do 60 evra po kvadratu. Hoće li i koliko vrednost zemljišta na banatskoj strani porasti kada počne gradnja još je prerano govoriti, jer zavisi od planova detaljne regulacije kojim će biti određena namena, spratnost... Mora se imati u vidu da su te površine močvarne i da će zahtevati dodatna ulaganja – objašnjava Jakovac.
Odluka o izradi plana detaljne regulacije za Severnu tangentu – magistralnu saobraćajnicu koja će kao deo saobraćajnog prstena oko Beograda spojiti dve dunavske obale – usvojena je, a prema njoj trasa kreće iz Zemuna preko budućeg mosta silazi na levu obalu Dunava, ukršta se sa Zrenjaninskim i ide do Pančevačkog puta. Premda je most jedan od glavnih uslova, razvoj Trećeg Beograda će u ključnoj meri zavisiti od brzine kojom se budu donosili planovi detaljne regulacije. Izmenama GP, taj deo namenjen je za socijalno i neprofitno stanovanje sa pratećim sadržajima.
Osim ovih pitanja, zainteresovani ulagači moraće da sačekaju da se razmrsi još jedna petlja – gro zemljišta preko kojeg će most biti pripojen Zrenjaninskom putu nalazi se u državnom i vlasništvu Poljoprivrednog kombinata „Beograd”, ali od septembarskog stupanja na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji nije doneto čak 26 neophodnih podzakonskih akata koji regulišu upravljanje javnim zemljištem.
– Investitori u ovom trenutku nemaju kome da se obrate ako su zainteresovani za kupovinu ili zakup zemljišta kojim upravlja država jer novi Zakon o planiranju i izgradnji ne poznaje kategoriju „državne svojine”. On barata „javnom” svojinom zbog čega je neophodno doneti zakon o javnoj svojini koji će „državnu” zemlju preimenovati u „javnu” i propisati mehanizme za regulaciju na način na koji će takvo – javno – zemljište moći da bude otuđeno i dato u zakup. „Državno” više ne postoji kada je reč o planiranju i izgradnji, a „javno” još nije regulisano – objasnila je Marija Levajac, načelnik Odeljenja za imovinsko-pravne poslove opštine Palilula.
PKB-ovo zemljište početkom devedesetih ukrupnjavano je pripajanjem privatnih parcela, a za uzvrat je vlasnicima davano pravo učešća u svojini. Ako bi došlo do rasparčavanja ovog zemljišta, potrebno je namiriti ove vlasnike čime se pitanje titulara nad zemljom dodatno komplikuje, smatra Marija Levajac.
-----------------------------------------------------------
Šansa za potencijalne ulagače
Banatsko naselje Crvenka „opkoljeno je” sa hiljadu hektara poljoprivrednog zemljišta koje će, ako barem delimično bude preimenovano u građevinsko, predstavljati šansu za potencijalne ulagače. U blizini budućeg mosta, na državnoj zemlji, danas je smešteno nekoliko desetina bespravno podignutih kuća za koje je malo verovatno da će tu i ostati kada ćuprija bude izgrađena, a drum ka „zrenjanincu” proširen. Tek poneki žitelj ovog kraja optimistično je podneo zahtev za legalizaciju, ali većina od nove saobraćajnice ne očekuje mnogo, jer ako državna zemlja bude otuđivana, mesta za njihove domove neće biti. Nešto dalje, na putu ka „zrenjanincu”, gde su parcele u privatnom vlasništvu, na pojedinim dovratcima i kapijama već se mogu videti table „prodaje se”, a vlasnici parcela neposredno uz saobraćajnicu traže i po 3.000 evra za ar.
M. L. – D. M.
[objavljeno: 05/12/2009]
