Izvor: Politika, Beta, 17.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šumari na udaru drvokradica
Radnici „Srbijašuma” smeju da nose pištolje samo u radno vreme, a noću i vikendom, kad su stabla najviše izložena bespravnoj seči, nemaju čime da se brane
Nedavni napad na šumara u Makišu samo je jedan od čestih okršajakoje čuvari pluća Srbije moraju da pregrme kako bi zaštitili stabla i sopstvene kosti od nasilnih drvokradica. Šumar Milorad Mikanović je ovog puta imao sreće i iz sukoba sa četvoricom kradljivaca izvukao se bez većih povreda. Sa ljudima „naoružanim” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << motornom testerom suočio se golim rukama.
Pištolj šumari smeju da nose, ali samo u radno vreme. Njihova odgovornost, međutim, ne prestaje sa završetkom smene jer drvokradice najčešće „operišu” noću ili vikendom. Zato čuvari šuma u patrolu rejonima, koji u proseku zapremaju po 1.500 hektara, idu kad god procene da je neophodno, makar i bez oružja za samoodbranu.
– Zaštitnici šuma izloženi su verbalnim i fizičkim nasrtajima drvokradica. Oni se nadmudruju i sa sirotinjom koja seče drva za ogrev i sa organizovanim grupama koje obaraju stabla kako bi ih preprodavale. Policija nam priskače u pomoć, često identifikujemo počinioce, ali sudovi ne rešavaju više od 15 odsto prijava – kaže Duško Polić, generalni direktor „Srbijašuma”.
Neefikasnost sudova još više bode oči ako se uzme u obzir da većina prijava nije naznačena na nepoznate nego na identifikovane osobe. Šumari uglavnom znaju koji stanovnici njihovog kraja vršljaju po gazdinstvima i na kojim pijacama posluju, tako da svake godine oduzmu oko 2.000 kubika pokradenog drveta. Sudovi su, ipak, gotovo uvek bolećivi kada se lopov pozove na nemaštinu i prinuđenost da krade kako bi preživeo.
– Drvokradice se ne plaše čuvara koji nemaju oružje i ne mogu da ih privedu. Šumar nema ovlašćenja da naplati kaznu na licu mesta, na šta lopovi svejedno ne bi pristali. Lakše je kada policija ide sa našim ljudima u patrolu ali, ako i uhvate lopova, sudovi su blagi. Kazne, doduše, budu i veće od vrednosti posečenog drveta, ali drvokradice seku stabla pokraj druma i nemaju troškove izvlačenja na put pa lepo zarade. Kazne za bespravnu seču u zaštićenim prirodnim dobrima su iste kao za ostale šume. Ni za taj prestup zakon ne predviđa da počinilac bude poslat u zatvor – rekao je Veljko Stojisavljević, zamenik generalnog direktora „Srbijašuma”.
Organizovane grupe drvokradica i preprodavaca, na sreću, nisu brojne niti su uvek nasilne, međutim, šteta koju nanesu šumama je znatna. Broj nelegalno posečenih stabala godinama se, ipak, smanjivao do lani, kada je pohara opet obrstila šume za 10.000 kubnih metara.
Šteta u Beogradu nije velika kao u južnijim delovima zemlje. U prestoničkim šumama je 2007. godine posečeno 65 kubika, što je gotovo sitnica u poređenju sa više od 1.000 kubika u Kučevu, Loznici i Prijepolju i čak 4.500 kubika u Vranju. Najgore prolaze šume u kopnenoj zoni bezbednosti, odakle godišnje nestane i 120.000 kubika. Grupe drvokradica sa Kosova redovno prelaze administrativnu liniju i vraćaju se kući sa velikim plenom. Saradnja sa Kforom je nedavno uspostavljena i počela je da daje rezultate. Trajaće dok bespravna seča u tom kraju ne bude barem obuzdana.
Šta se dešava na Kosovu može se samo zamisliti, budući da precizne podatke „Srbijašume” ne mogu da doznaju. Jedino o čemu mogu da vode evidenciju jesu povrede koje snalaze šumare u kopnenoj zoni bezbednosti, najopasnijem gazdinstvu o kojem se staraju, gde niču najkvalitetnija stabla u Srbiji. Među državnim službenicima šumari su, posle policije i vojske, imali najviše žrtava na Kosovu.
Kako kažu stručnjaci, broj šumskih krivica u Srbiji, bez obzira na poteškoće, manji je nego u zemljama u okruženju. Stepen pošumljenosti je, na prijatno iznenađenje, viši nego što se donedavno pretpostavljalo i iznosi oko 31 odsto, ne računajući Kosovo.
Veliki problem su, međutim, i izletnici koji ignorišu kante kada treba da se oslobode otpadaka piknika, kao i nemarom izazvani požari koji ostavljaju zgarišta, tumore u „plućima” Srbije. Divlje deponije na prilazima gradovima uglavnom su smeštene na teritoriji pod nadzorom „Srbijašuma”. U ovom javnom preduzeću nadaju se da će i tu biti poboljšanja posle akcije „Očistimo Srbiju”, koju Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje počinje u martu.
V. Vukasović
[objavljeno: 17/02/2009]
.jpg)
