Izvor: Blic, 22.Maj.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Previše kola da bi sistem funkcionisao
Funkcionisanje zelenog talasa na beogradskim ulicama otežavaju saobraćajne gužve, radovi na putu, saobraćajne nesreće i sve što utiče na smanjivanje protočnosti vozila. Da bi uhvatili zeleni talas u nekoj od prometnih beogradskih ulica vozači moraju da se kreću brzinom od 40 do 60 kilometara na sat, što je često „nemoguća misija" posebno za vreme saobraćajnog špica koji je najizraženiji od 13 do 16 sati.
Prvi sistem zelenog talasa u Beogradu je primenjen sedamdesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina u Ulici kneza Miloša. On funkcioniše po sledećem principu: ako se vozilo kreće definisanom brzinom, ulicom koja ima zeleni talas, stalno će nailaziti na upaljeno zeleno svetlo na semaforima. Stiče se utisak da se zeleno svetlo sa semafora na semafor prenosi kao talas. Brža ili sporija vožnja od navedene nužno će izazvati da vozač u jednom momentu naiđe na crveno svetlo.
Trideset zelenih talasa
Paralelno sa razvojem centralnog upravljanja formirano je 30 zelenih talasa na području grada koji nisu u okviru zonskog sistema upravljanja. Ukoliko se konstantno kreću brzinom od 50 kilometara na sat vozači će sigurno prolaziti kroz zeleno svetlo u Radničkoj ulici, Požeškoj, Jurija Gagarina, Ustaničkoj, Ruzveltovoj, Save Maškovića, Kneza Miloša...Broj raskrsnica koje su povezane zelenim talasima u navedenim ulicama kreće se u rasponu od 2 do 11, kažu u Sekretarijatu za saobraćaj.
Međutim, saobraćajni stručnjaci napominju da je u gradu praktično nemoguće uspešno funkcionisanje zelenih talasa iz razloga što su gužve postale svakodnevica. Čak i manji sudar može uticati na poremećaj protočnosti saobraćaja, a samim tim i onemogućiti vozačima da uhvate zeleno svetlo u semaforskom nizu.
- Vikendom kada je na ulici manji broj automobila nego inače, od glavne pošte u Takovskoj do Sajma stignem za tri do četiri minuta. Radni dan je drugačiji, ljudi idu na posao, svi negde žure, rade i gradske službe, dolaze kamioni u grad, pa su gužve veće - priča taksista „Beotaksija".
Gradski sekretar za saobraćaj Zoran Pešović kaže da su faktori koji remete normalno funkcionisanje zelenih talasa gužve, havarije, sudari i sve drugo što smanjuje protočnost.
- Ovaj sistem je projektovan za vreme kad je ulična mreža najviše opterećena. Funkcionisanje zelenih talasa biće efikasnije kad se u potpunosti uspostavi sistem upravljanja saobraćajem u gradu. Tada će se iz jednog centra moći menjati režim rada semafora u skladu sa trenutnom situacijom i brojem vozila na terenu - kaže Pešović.
Lek upravljanje iz jednog centra
Otežavajuće okolnost za vozače je i ta što oni ne znaju kojom brzinom treba da se kreću da bi uhvatili zeleni talas ili često ne obraćaju pažnju na to da li se kreću odgovarajućom brzinom.
- Znam da postoje zeleni talasi ali ko će još obraćati pažnju na to kad je preko dana katastrofalna gužva - kaže Beograđanin Petar Milanović, koji kaže da svakodnevno idući na posao prolazi Bulevarom kralja aleksndra.
Eventualno uvođenje informativnih tabli možda ne bi bilo loše rešenje. Milan Vujanić, šef katedre za bezbednost u saobraćaju Saobraćajnog fakulteta kaže da projektovane brzine za zelene talase nisu i ne smeju biti veće od maksimalne dozvoljene brzine kretanja vozila u određenoj ulici. Profesor Vujanić se slaže sa konstatacijom da su gužve „najveći neprijatelj" zelenih talasa. Zoran Pešović rešenje vidi u kompletnom pokrivanju centralne gradske zone sistemom upravljanja saobraćajem. Prva faza bi trebalo da bude završena do početka Univerzijade, dok će sve značajnije raskrsnice u gradu biti u sistemu najkasnije do 2011. godine.
„Blic" test
Reporter „Blica" juče je seo u taksi kod kružnog toka na Bogosloviji. Brzina kojom se automobil kretao kroz Mije Kovačevića i Ruzveltovu ulicu bila je 50 kilometara na sat. Pošto nije bilo gužve, automobil je prošao kroz zeleno svetlo na šest semafora od ukupno deset koliko ih ima, što je sa stanovišta saobraćajnih stručnjaka vrlo dobar rezultat. Kolona automobila usporila je kretanje automobila pa je na raskrsnici Ruzveltova i Kraljice Marije već bilo crveno.
- Trideset godina radim na taksi stanici kod Bogoslovije. Ruzveltova ulica nije problem i obično može da se uhvati zeleni talas. Doduše, gužve su velike oko pola četiri popodne, kada jednostavno ne možeš da postigneš dovoljnu brzinu kretanja da bi prošao kroz zelena svetla na semaforima u nizu - kaže taksista „Beotaksija".
Ništa bez metroa
Ni zeleni talasi, ni sistem za upravljanje saobraćajem ne može trajno rešiti problem gužvi na ulicama grada. Izgradnjom metroa za oko 50 odsto bi se smanjila potreba Beograđana da automobilima dolaze u grad, jer bi svako pre pristao da za deset minuta stigne na posao dok čita novine u metrou, nego da se svojim autom probija kroz gužve na ulicama, smatra Zoran Pešović.
