Izvor: Politika, 27.Nov.2010, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pet minuta nedeljno u priči sa detetom

Oko 63 odsto dece predškolskog uzrasta u Srbiji ima nerazvijen govor, a 33 procenta od ukupnog broja mališana iz predškolskih ustanova Beograda su logopate. – Roditelji, a posebno majke, treba da znaju da svaki period u razvoju bebe ostavlja duboke tragove budućeg ponašanja

Muke sa rečima, otežano izgovaranje suglasnika „s”, „z”, „š”, „ž”, „č” i „ć”, uporno ćutanje... Sve to mori današnje klince i klinceze. Istraživanja Instituta za eksperimentalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fonetiku i patologiju govora potvrđuju da oko 63 odsto dece predškolskog uzrasta u Srbiji ima nerazvijen govor, a ogroman procenat njih do četvrte godine uopšte ne progovara. Oko 33 procenta od ukupnog broja mališana iz predškolskih ustanova Beograda su logopate. Taj podatak odnosi se na klince uzrasta od tri do šest i po godina jer, kaže Ljiljana Jovčić, sekretarka za dečju zaštitu, deca do tri godine imaju pravo da malo „brkaju” reči i slova, odnosno kasne u pravilnom izgovoru.

Svetski stručnjaci, pak, podvlače – širom planete roditelji u toku sedmice provode samo pet minuta razgovora sa svojim detetom! Ko je tome kriv? Da li odgovornost treba sručiti isključivo na očeve i majke, ili su razlozi možda u genetskom nasleđu?

– Nebriga i minimiziranje problema govorno-jezičke patologije, kao i nedovoljan broj kadrova, glavni su razlozi zbog kojih mališani imaju nerazvijen govor.Apsurdno je da u našoj zemlji radi oko 150 logopeda koji brinu o 500.000 dece predškolskog uzrasta. To je samo kap u moru – ističedr Mirjana Sovilj, direktorka instituta. Ni ostale faktore koji i te kako utiču na dečji razvoj – narušenost kvaliteta ishrane, odsustvo prave komunikacije između dece i roditelja i uticaj medija – ne treba zanemariti, dodaje direktorka, jer nekada je mališanima bilo potrebno da pojedu samo jednu šargarepu da bi podigli nivo betakarotena, dok bi danas trebalo da pogrickaju čak 12 komada.

Godišnje se kod 250.000 mališana otkrije neki vid govorno-jezičkog poremećaja koji zahteva hitan tretman, jer ono što se uradi do sedme detetove godine veoma je važno za njegov dalji razvoj, uveravaju stručnjaci.

– Za svaki verbalni problem postoji rešenje, jer 98 odsto dece koje prolazi kroz institut uspeva da razvije govor do normalnih granica i uključi se u redovne školske programe. Dnevno na tretmanu bude od 250 do 300 najmlađih. Najveći problem je nerazvijen govor do treće godine, a među mališanima ima i onih sa autističnim modelom ponašanja. Nije tačno da dečaci kasnije progovaraju, ali kada su u pitanju poremećaji u ponašanju sa autističnim elementima, onda oni ipak prednjače. Tretmani se plaćaju, osim ako dete ima uput lekarske komisije – ističe direktorka instituta.

Mišljenja stručnjaka su, ipak, podeljena po pitanju prevencije. Da li roditelji treba da čekaju početak prvih muka sa izgovaranjem reči, ili dete moraju da odvode na redovne preglede?

Radica Tasić, defektolog-logoped u vrtiću „Šećerko”, smatra da ne postoji jasno određen uzrast deteta u kome treba uključiti logopeda.

– Preporučljivo je preventivno odvesti dete kod stručnjaka, pogotovo mališane sa cerebralnom paralizom. Ako tegobe u govoru iskrsnu u prvoj godini, ne treba čekati da klinci malo odrastu. Nekada se na osnovu zdravstvenog kartona roditelja moglo saznati da li će dete pre nego što progovori, na osnovu genetskih predispozicija, otežano izgovarati glasove, mucati... – tvrdi Radica Tasić, koja je uvela i trijažni logopedski karton za svako dete. On naliči zdravstvenom, a stručnjaci imaju jasan uvid u pojavu i razvoj govornih nepravilnosti kod deteta i to prate od dolaska u vrtić do škole. Ovaj način rada odnedavno se primenjuje u prestoničkim obdaništima jer su u svih 16 predškolskih ustanova zaposleni logopedi. Donedavno ih je bilo samo u pet beogradskih vrtića, a sada sa klincima radi 45 logopeda i defektologa.

Doktorka Sovilj uverava da je već u prvom mesecu bebinog života moguće proveriti stanje auditivne percepcije deteta. Majka kroz bebin plač može da uoči promene u ponašanju, da li je počela da se poigrava sa govornim aparatom i guče.

– Ako ovi znaci izostanu, to je siguran signal da sa budućim govorom nešto neće biti u redu. Ukoliko se poremećaji ne otkloni na vreme, deca kasnije mogu da imaju probleme u učenju i ponašanju. Zato danas imamo ogroman procenat mališana sa poremećenim neurotičnim, agresivnim i nasilnim ponašanjem – ističe dr Sovilj.

Na razvoj pravilnog govora utiče i odnos starijih prema deci koji im od malih nogu tepaju, pa tako klinci upijaju nepravilan izgovor koji je nekada teško iskoreniti. Tepanje je razvojna faza koju treba prekinuti čim dete progovori, ističu stručnjaci.

Roditelji, a posebno majke, treba da znaju da svaki period u razvoju bebe ostavlja duboke tragove budućeg ponašanja. Do trećeg meseca u genetske obrasce upliću se hormoni majke koji se luče zbog njenog emocionalnog stanja. Od trećeg do šestog meseca, ponašanje trudnice se usađuje u duboku moždanu strukturu deteta gde se pravi baza budućeg ponašanja bebe. Od šestog do devetog meseca dete počinje da vraća odgovore – tada sisa palac, maše rukama, guta...

I dok se u svetu više od 40 godina primenjuje metoda prenatalnog vaspitanja i obrazovanja, a u Institutu za eksperimentalnu fonetiku ona se koristi od 1993. godine.

– Verbalni razvoj dece onih roditelja koji su prošli kroz naš program prenatalnog vaspitavanja, izrazito je brži, pokazala su istraživanja. Ta deca u 35 odsto slučajeva brže napreduju u govoru nego nestimulisani mališani, imaju bolje razvijenu motoriku, telesno su krupniji i duži. U 82 odsto slučajeva njihovo je rasuđivanje bolje, a inteligencija je za 52 procenta bolja u odnosu na ostale i ostaje trajna – nabraja dr Sovilj, podvlačeći da prava prevencija ljudskog razvoja počiva na komunikaciji majke i deteta, od trena kada ona postaje svesna trudnoće. Zamišljanjem svog čeda, mamine želje postaju kolevka razvoja budućeg deteta. I uloga oca nije zanemarljiva, ali glas majke najviše tka dušu deteta.

Marija Brakočević

Ljiljana Perović

-----------------------------------------------------------

Kriva kičma, ravna stopala...

U vrtićima je primećeno da mališani sve učestalije imaju fizijatrijskih problema, poput krive kičme, ravnih stopala, iskrivljene jedne strane tela... Zbog toga su fizijatri pregledali 4.000 mališana iz vrtića na Zvezdari i ustanovili da oko 90 odsto njih ima nepravilno držanje ili neki od ovih deformiteta.

– Mesec dana smo obučavali vaspitače i pedagoge fizičkog vaspitanja koji će od sada stalno da kontrolišu držanje deteta i da potenciraju njihovu fizičku aktivnost. Uveli smo i redovno uzimanje briseva mališanima kako bismo utvrdili pojavu kliconoštva jer se često pojavljuju i alergijski problemi – objašnjava Ljiljana Jovčić.

Među klincima vrtićkog uzrasta svake godine raste broj raznih alergija. U porastu je i broj dijabetičara, dece alergične na kikiriki, ambroziju, buđ... Česte su infekcije oka i akutne i hronične infekcije sinusa.

Zbog ovih pojava, najavljuje Jovčićka, biće organizovana predavanja roditeljima. Uputiće ih kako da prepoznaju simptome, ali i kako da čuvaju dete od alergija i ostalih poremećaja. Dobra stvar je, ističe ona, da u vrtićima nema gojazne dece. Uzrok je to što u predškolskim ustanovama brinu o zdravoj ishrani. -----------------------------------------------------------

Prevencija i pregledi – jedino rešenje

Trudnica bi u sedmom mesecu u porodilištu trebalo da uradi prenatalni pregled bebe, a po rođenju deteta i otoakustičku emisiju (AEO). Ako na ovim pregledima sve bude kako treba, već u 6. mesecu dete treba odvesti na preventivni pregled kod pedijatra i logopeda u lokalnom domu zdravlja.

Ako beba ipak nije prošla AEO, posle prvog meseca treba je odvesti na audiološku obradu kod pedijatra. I roditelj i dete moraju da se uključe u logopedski tretman. Majka se obučava za rad u kućnim uslovima, a terapeut jednom sedmično radi sa bebom u ambulanti. Kada bi svako dete prošlo ove preglede, smatra dr Mirjana Sovilj, verbalni poremećaji bili bi umanjeni za čak 50 odsto.

-----------------------------------------------------------

Škola lepog govora

Škola lepog govora pri Institutu za fonetiku postoji bezmalo deset godina, ali je interesovanje nažalost veoma malo. Namenjena je deci između tri i sedam godina, a cilj je usavršavanja dečjeg govora –kako mališane naučiti da aktivno slušaju i kreativno misle, rečima opisuju svet... Jednočasovna predavanja se održavaju svake subote u Gospodar Jovanovoj ulici, a mesečna cena je 5.000 dinara.

-----------------------------------------------------------

Kad dete priča engleski bolje nego srpski

Kako objasniti zašto mališan iz Niša od pete godine govori engleski kao maternji, iako se niko u njegovoj porodici ne služi ovom jezikom. Stručnjaci podsećaju da je sve moguće i da nauka i struka ne mogu to da negiraju.

– Dete uči još u stomaku majke. Ključ ovog slučaja treba tražiti ili u precima, ili u tome koliko su roditelji dečaka bili uključeni u gledanje kanala na engleskom jeziku, da li je majka u toku trudnoće recimo čitala knjige na engleskom, ili je dete isuviše vremena provodilo pokraj crtaća koji su bili isključivo na ovom stranom jeziku – ističe Mirjana Sovilj.

objavljeno: 28/11/2010

Nastavak na Politika...