Izvor: Politika, 10.Nov.2014, 11:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Klizište u Grockoj i dalje guta kuće

Bez krova nad glavom u naselju Popovića kraj kraj ostalo 17 porodica. - Žive kao podstanari, čini im se da su njih svi zaboravili i strepe da li će od grada dobiti placeve na kojima bi izgradili nove kuće

Osta­ci zi­do­va i ra­su­te kr­ho­ti­ne cre­po­va sve je što je osta­lo od se­dam ku­ća u gro­čan­skom na­se­lju Po­po­vi­ća kraj. Kli­zi­šte ko­je se ak­ti­vi­ra­lo u to­ku maj­skih po­pla­va uze­lo je svoj da­nak. Šest me­se­ci ka­sni­je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sli­ka na ovom br­du iz­nad Sme­de­rev­skog pu­ta još je go­ra. Se­dam­na­est do­mo­va je to­li­ko ošte­će­no da u nji­ma vi­še ne mo­že da se ži­vi. Zi­do­vi tri ku­će odav­no su pot­pu­no po­to­nu­li u ze­mlju. Br­do ko­je se iz­nad njih uz­di­za­lo vi­še ne po­sto­ji.

Spu­sti­lo se ka vi­li „Ga­vri­lo­vić”, gra­đe­vi­ni o ko­joj bri­ne Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re. Is­pod to­na na­no­sa, od­va­lje­nih pot­por­nih zi­do­va, izvitoperenih ste­pe­ni­šta, iz­lo­mlje­nih bo­ro­va, obo­re­nih stu­bo­va ulič­ne ra­sve­te ču­je se hu­ka pod­zem­nog po­to­ka... Ze­mlja šljap­ka pod no­ga­ma, a vo­da te­če i niz uli­cu ko­jom se sti­za­lo do ku­ća u ko­ji­ma su no­vi ži­vot po­če­le po­ro­di­ce iz­be­gle iz Hr­vat­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Ko­so­va i Me­to­hi­je. Ti lju­di su u ma­ju, go­to­vo u tre­nu, po­no­vo iz­gu­bi­li krov nad gla­vom. Sa­da uglav­nom ži­ve kao pod­sta­na­ri. Me­seč­no pla­ća­ju ki­ri­ju i po 150 evra, šte­de no­vac da ku­pe me­tar dr­va, ot­pla­ću­ju kre­di­te i če­ka­ju da re­še­nje nji­ho­vog pro­ble­ma ko­nač­no do­đe na red.

– Na nas su svi za­bo­ra­vi­li. Ni­ko nas i ne po­mi­nje. U Po­po­vi­ća kra­ju vi­še ne mo­že da se ži­vi, ni­je bez­bed­no čak ni da se ho­da ovu­da. Is­pod su pod­zem­ne vo­de, a ka­ko smo ču­li za sa­na­ci­ju ovog kli­zi­šta po­treb­no je oko 300.000 evra. Pu­ko­ti­ne u ze­mlji su du­bo­ke i tlo se ne­pre­kid­no sur­va­va ka pu­tu. Pre če­ti­ri da­na i ku­ća u ko­joj su ži­ve­le dve ba­ke sru­ši­la se kao ku­la od ka­ra­ta, sa­da ho­da­mo po nje­nom kro­vu – pri­ča Rad­mi­la Bun­čić, ko­ja je u ovom kra­ju ži­ve­la po­sled­njih de­vet go­di­na.

Od ka­da su mo­ra­li da na­pu­ste svo­je ku­će, za ži­te­lje Po­po­vi­ća kra­ja po­mo­ći ni­je bi­lo ni­ot­ku­da.

(Foto R. Krstinić)

– U pr­vi mah su nam do­bri lju­di pre­ko op­šti­ne po­nu­di­li pri­vre­me­ni sme­štaj u Be­ga­lji­ci, ali uz svu za­hval­nost ni­smo ga mo­gli pri­hva­ti­ti – na­po­mi­nje Rad­mi­la. 

– Muž i ja ima­mo bo­le­snog sed­mo­go­di­šnjeg si­na, ko­ga sva­kog da­na vo­dim u ško­lu za de­cu sa po­seb­nim po­tre­ba­ma na Zve­zda­ri, a vr­lo če­sto i kod le­ka­ra. Sa­mo u pre­vo­zu, od Groc­ke do Zve­zda­re i na­zad iz­gu­bim po če­ti­ri sa­ta, iz Be­ga­lji­ce bi za sve to bi­lo po­treb­no znat­no vi­še vre­me­na. Za­to smo mo­ra­li da iz­naj­mi­mo stan u Groc­koj. Zbog de­te­ta ne mo­gu da se za­po­slim, a su­prug ra­di na dnev­ni­cu. Uža­sno nam je te­ško. Ne­mam vi­še sna­ge da se bo­rim s ve­tre­nja­ča­ma. Tri me­se­ca mi je tre­ba­lo da pri­ku­pim sve do­ku­men­te da bih pod­ne­la zah­tev za na­kna­du šte­te. Ne raz­u­mem ka­ko je ne­ki­ma us­pe­lo da na pre­va­ru ostva­re pra­vo na po­moć. Pa me­ni su čak tra­ži­li i pri­zna­ni­ce da sam pla­ti­la stru­ju, ka­da sam pre­da­va­la pa­pi­re – na­po­mi­nje Bun­či­će­va.

Ži­te­lji Po­po­vi­ća kra­ja na­da­ju se da će do­bi­ti pla­ce­ve na ko­ji­ma bi se­bi po­di­gli ku­će, jer su svi za one sru­še­ne ima­li gra­đe­vin­ske do­zvo­le. Ali, to ne za­vi­si od op­šti­ne– o do­de­li pla­ce­va od­lu­ču­je grad­ska upra­va. Ste­fan Dil­be­ro­vić, pred­sed­nik op­šti­ne Groc­ka, ka­že da se če­ka od­go­vor Se­kre­ta­ri­ja­ta za imo­vin­sko­prav­ne od­no­se. 

– Oče­ku­je­mo da će­mo po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju do­bi­ti sle­de­će ne­de­lje. Zna­mo da ži­te­lji Groc­ke ko­ji su osta­li bez ku­ća že­le pla­ce­ve. Ako od­go­vor gra­da bu­de po­zi­ti­van, oni će do­bi­ti gra­đe­vin­sku par­ce­lu, a on­da i no­vac od Kan­ce­la­ri­je za ob­no­vu i po­moć po­pla­vlje­nim pod­ruč­ji­ma – ob­ja­šnja­va Dil­be­ro­vić.

Dra­go­ljub Pe­tru­šić, sta­nar Po­po­vi­ća kra­ja, od či­je ku­će su osta­li sa­mo cre­po­vi, stre­pi da bi ovaj sce­na­rio mo­gao da se iz­ja­lo­vi i da će se sve sve­sti sa­mo na po­moć u nov­cu.

– Ako i ka­da do­bi­je­mo no­vac, pi­ta­nje šta mo­že­mo s njim da ura­di­mo. Sum­njam da za te pa­re mo­že­mo da ku­pi­mo stan­čić u Groc­koj, a ka­mo­li da pla­ti­mo plac i iz­gra­di­mo ku­ću – ka­že Pe­tru­šić.

Nov­ča­na po­moć za­vi­si od bro­ja čla­no­va do­ma­ćin­stva

Pre­ma re­či­ma Mar­ka Bla­go­je­vi­ća, di­rek­to­ra Kan­ce­la­ri­je za ob­no­vu i po­moć po­pla­vlje­nim pod­ruč­ji­ma Vla­de Sr­bi­je, uko­li­ko do­ma­ćin­stvo ko­je je iz­gu­bi­lo ku­ću u po­pla­va­ma ima jed­nog ili dva čla­na, do­bi­će dva mi­li­o­na di­na­ra. Ako bro­ji tro­je ili če­tvo­ro, pri­pa­šće mu dva i po mi­li­o­na di­na­ra. Za po­ro­di­ce sa pet ili vi­še čla­no­va pred­vi­đe­na je po­moć od tri mi­li­o­na di­na­ra. 

– Ako ku­ća mo­že da se zi­da na me­stu gde je bi­la pre ru­še­nja, on­da se zi­da na tom me­stu. Uko­li­ko ne, gra­di­će se na dru­gom pla­cu, ako ga vla­snik ima. Ako on ne­ma al­ter­na­tiv­nu lo­ka­ci­ju, on­da bi op­šti­na tre­ba­lo da je obez­be­di. U slu­ča­ju da op­šti­na to ne mo­že, lju­di­ma se iz­da­ju re­še­nja za is­pla­tu nov­ca – ka­že Bla­go­je­vić i na­po­mi­nje da je si­gu­ran da će za do­bi­je­ni iz­nos te po­ro­di­ce mo­ći da ku­pe ne­ku ne­kret­ni­nu ili plac.

Bran­ka Va­si­lje­vić

objavljeno: 10.11.2014.

Nastavak na Politika...