Izvor: S media, 27.Sep.2011, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni nalazi Koraćeve komisije
Žarko Korać: Vlada Srbije odbila da usvoji predlog da se unutar MUP-a i BIA sprovede interna istraga.
Država se nikad nije ozbiljno pozabavila pitanjem odgovornosti pravosudnih organa, policije i službi bezbednosti kada je reč o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, zbog veze politike i kriminala, smatraju sagovornici Danasa.
Ovo pitanje je postavljeno još pre osam godina u izveštaju komisije na čijem je čelu bio tadašnji potpredsednik Vlade Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Žarko Korać. Još avgusta 2003. u izveštaju te komisije preporučeno je da MUP i BIA „izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta vezanih za sistem obezbeđenja“ premijera Đinđića. Predloženo je da rok za ovaj posao treba da odredi Vlada Srbije i određeno je da bi za to bilo dovoljno 45 dana. Međutim, to nikada nije urađeno.
Žarko Korać za Danas potvrđuje za Danas da interna istraga u MUP-u i u BIA, u vezi sa propustima u sistemu obezbeđenja premijera, nikada nije sprovedena.
- Komisija se bavila samo propustima obezbeđenja i nije našla zaveru unutar Đinđićevog obezbeđenja. Ono što nije urađeno je da se unutar MUP-a i službi bezbednosti, odnosno BIA, sprovede interna istraga. To tada nije bilo prihvaćeno na sednici Vlade i nikada se nije dogodilo, navodi Korać.
Politička pozadina u istrazi protiv JSO
Ubistvo Đinđića: Optužnice za lažno svedočenje!
Čović: Ćoki je bio u Đinđićevom kabinetu
Komisija je, između ostalog, donela predloge mera koje bi trebalo sprovesti, od utvrđivanja odgovornosti konkretnih osoba koje su bile posredno ili neposredno zadužene za osiguranje premijera, do usklađivanja svih zakonskih i podzakonskih akata u toj oblasti. Takođe, zatraženo je i da se preispita rad sudova i tužilaštava u predmetima koji su u vezi sa zemunsko-surčinskim klanom.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, ocenjuje za naš list da nije bilo političke volje da se otkrije ko je u strukturama bezbednosti, svesno ili nesvesno pomagao pri ubistvu premijera Đinđića.
- To jednostavno nije urađeno nakon atentata, jer bi morali da obuhvate i neke ljude iz svojih političkih stranaka ili iz svog okruženja. Nema dileme da su pojedinci iz političkog establišmenta, sadašnjeg i nekadašnjeg, svesno ili nesvesno, učestovali u atentatu - ističe Dragišić. Prema njegovim rečima, u ubistvu premijera su učestvovali državni organi i podseća na slučaj „presretanje“ Dejana Milenkovića Bagzija kod hale Limes pri pokušaju ubistva premijera, kada je ubrzo nakon toga Milenković pušten na slobodu. Jako je teško poverovati da je reč samo o nesposobnosti i gluposti.
Na pitanje Danasa da li sada postoji politička volja da se otvori pitanje odgovornosti aktera sektora bezbednosti i političara, Dragišić kaže da smatra da su nedavna hapšenja pripadnika JSO deo predizborne kampanje, čime se želi skrenuti pažnja sa glavnih problema u Srbiji, kao što su nezaposlenost i siromaštvo.
Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union, kaže da je jedan od razloga što nikad nije otvoreno pitanje odgovornosti aktera sektora bezbednosti to što „nisu dovoljno razjašnjene veze, koje definitivno postoje, između politike i kriminala“. On dodaje da te veze jednostavno nisu otkrivene.
Božo Prelević, bivši koministar policije kaže za Danas da nikom nije odgovaralo da se utvrdi ko je učinio sve propuste i otvori se pitanje odgovornosti službi bezbednosti, pravosudnih organa i MUP Srbije, kada je reč o ubistvu premijera Zorana Đinđića.
- Kada otvorite pitanje ko je postavio te ljude, na primer, kako je Dušan Spasojević pušten iz zatvora, odnosno ko je tužiocima rekao da odustanu, ili kako je moguće da su svi svesni da će premijer biti ubijen, a kamere na zgradi vlade isključene, onda se dolazi do tih „renesansnih likova“, odnosno do onih koji su radili za kriminalce - objašnjava on.
Prema presudi osuđenima za ubistvo premijera Đinđića, odluku da se ubije premijer doneli su Dušan Spasojević, pokojni vođa zemunskog klana i Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant JSO. Među osuđenima nalazi se samo jedan pripadnik BIA, Branko Bezarević, koji je dojavljivao podatke o kretanju premijera.
Među optuženima na početku je bio i Aco Tomić, nekadašnji šef Vojne bezbednosti, ali je tužilaštvo odustalo do daljeg gonjenja protiv njega. U okviru policijske akcije „Sablja“ bio je uhapšen i Rade Bulatović, nekadašnji direktor BIA, ali on nije bio optužen. Zbog propusta je jedino svojevremeno smenjen Milan Milojković, načelnik OUP Zemun, a kao obrazloženje je navedeno da nije znao šta se dešava u Šilerovoj ulici u Zemunu
(Danas)
