Izvor: Luftika.rs, 30.Sep.2022, 10:22
Stravičan masakr u Nišu pre 19 godina: Izrešetao 5 kolega heklerom a nakon 10 godina se obesio
Građani Niša, ali i čitave Srbije i dalje odlično pamte krvavi pir serijskog ubice koji se desio baš na današnji dan (30. septembar)2003. godine) u ovom gradu.
U pitanju je pravi pokolj koji je izvršio radnik BIA, Vladan Rovčanin (43), kada na svom radnom mestu iz heklera pobio pet kolega, a dvojicu teško ranio.
Po izvršenju ovog monstruoznog dela mirno se predao interventnoj patroli.
Određena mu je mera obaveznog >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << čuvanja i lečenja u psihijatriskoj ustanovi, a u zatvorskoj bolnici odlučio je da posle deset godina od masakra sebi oduzme život, tako što se obesio čaršavom o rešetku na prozoru.
Došao na posao, uzeo službeno oružje i počeo da puca po kolegama
Podsećanja radi, Rovčanin je rano ujutro, 30.septembra 2003. godine, u zgradi odeljenja BIA za Kosovo i Metohiju u niškom Lutkarskom pozorištu, započeo svoj krvavi pohod.
Pucajući iz automatskog oružja, prvo je ubio načelnika odeljenja Radoja Novićevića (49), njegovog pomoćnika Momčila Momčilovića (41), operativca Tomislava Dragovića (36) i sekretaricu Anu Radulović (27).
Teško je ranio Slavišu Derikravića, Radeta Aksića i Nebojšu Vasića, koji je posle 20 dana umro od zadobijenih povreda.
Prema pisanju medija, tog utorka došao je u svoju kancelariju i već oko 8 sati započeo krvavi pir. Iz svog ormarića uzeo je službeni “hekler” sa tri okvira sa po 30 metaka i upao u kancelariju načelnika odeljenja Radoja Novićevića.
Krenuo po kancelarijama
Usput je, sa oružjem na gotovs, u kancelariju ugurao sekretaricu Anu Radulović. Nekoliko minuta Rovčanin je razgovarao sa njima, a onda počeo da puca, piše Espreso.
Ubio ih je oboje, a onda izašao iz kancelarije i ušao u sledeću, kod pomoćnika načelnika Momčila Momčilovića, gde je došlo do nove rasprave i pucnjave.
Momčilović je uspeo da skoči na prozor, iako je Rovčanin pucao u njega. Na simsu zgrade uhvatio se za klima-uređaj, ali je Rovčanin prišao prozoru i ponovo pucao. Momčilović je pao na plato i slomio obe noge.
Ubica je potom krenuo ka sledećoj kancelariji, u kojoj je bio Nebojša Vasić, pucao je u njega, a zatim se uputio ka kancelariji gde su bili Rade Aksić i Slaviša Derikravić.
Vrata su bila blokirana, pokušao je da provali unutra i, kako nije uspeo, pucao je kroz njih i obojicu ranio.
Ispalio čak 90 hitaca, a zatim se mirno predao
U tom trenutku, iako ranjen, Aksić je uspeo da skoči na pomahnitalog kolegu, pa mu je čak i preoteo “hekler”, ali je tako ranjen ubrzo pao na pod.
To je iskoristio Rovčanin, pa je ponovo dohvatio smrtonosno oružje i uputio se ka prizemlju. Na stepeništu je sreo Tomislava Dragovića i u njega sasuo rafal.
Izašao je iz zgrade Biroa BIA-e, prišao ranjenom i povređenom Momčilu Momčiloviću i “overio” ga.
Na zaprepašćenje svih, Rovčanin je prodavcima koji su se nalazili u blizini poručio da se ne plaše, da neće u njih da puca, a zatim se policijskoj interventnoj patroli, koja je na poziv Delikravića i Aksića već stigla ispred zgrade, mirno predao.
U kancelariji Rovčanina pronađeni su torbica sa municijom i okvir za automatsko oružje.
Jedan okvir mu je ispao u toku kretanja kroz zgradu i pronađen je na hodniku. Prema nekim saznanjima, Rovčanin je ispalio čak 90 hitaca iz tri okvira.
Manija gonjenja
– Pogledali smo se i uglas rekli: ’To je Vlada”. Pokušali smo da blokiramo vrata, ali je on pucao kroz njih i obojicu nas ranio.
Кada je ušao, uhvatio sam ga za pušku. Rvali smo se, a kada sam mu oteo hekler, dohvatio je pištolj. Posle pucnjave, uspeli smo da izađemo na ulicu, gde nam je ukazana pomoć- rekao je kasnije ranjeni Aksić na suđenju.
Rovčaninova supruga Marina nije svedočila na suđenju, ali je pročitan njen iskaz iz istrage, kada je potvrdila da je njen suprug smatrao da ga kolege prate i proganjaju.
“Bolje što se obesio, nego da idem po njega u zatvor”
Milivoje Radulović otac ubijene Ane nakon saznanja da se Rovčanin ubio rekao je za “Telegraf”:
– Bolje je što se Rovčanin obesio, nego da ja zbog njega idem u zatvor. Međutim, trebalo je to da uradi odmah, a ne da čeka deset godina. Rane su i dalje duboke, i da je prošlo sto godina, ne bih mogao da zaboravim ubistvo moje ćerke. Bio sam nezadovoljan sudskom odlukom kojom je Rovčanin proglašen ludim i poslat u psihijatrijsku bolnicu.
To je bila nepravda za naše najmilije koji su stradali od njegove ruke. To sam smatrao tada, to smatram i danas i tako ću misliti dok sam živ. Znao sam da Rovčanin može da izađe na slobodu i želeo sam da se to desi. Nisam se toga plašio, on je trebalo da se plaši – ispričao je Milivoje.
Izvor: Espreso
Miloš Martinović 4 dana nakon masakra na Cetinju ušao u stan u kom su mu ubijeni žena i deca i zatekao horor
.jpg)
